17. август (17.08) је 229. дан у години по грегоријанском календару (230. у преступној години ) До краја године има још 136 дана.
Догађаји
986 — У бици код Трајанових врата , византијска војска под царем Василијем II је доживела тешку пораз од Самуилове војске.
1552 — У Београду штампана прва књига ћирилицом , позната као "Београдско четворојеванђеље ". Књигу, која представља драгоцен извор за упознавање прилика у Београду средином XVI века , штампао је Тројан Гундулић , припадник дубровачке колоније у Београду.
1743 — Миром у Абоу , којим је Русији припао јужни део Финске , окончан руско-шведски рат (1741—43).
1786 — У Потсдаму умро пруски краљ Фридрих II Велики , који је током владавине од 1740. до смрти створио од Пруске европску силу. Наследио га је Фридрих Вилхелм II .
1850 — Данска продала Великој Британији сва утврђења и власничка права над Златном обалом у Африци.
1863 — Министар унутрашњих дела Србије, наредио је да се при Одељењима Управитељства вароши Београда наместе (поштански) сандучићи
1879 — Основана Француска компанија за изградњу Панамског канала на челу са Фердинандом де Лесепсом . Компанија је банкротирала 1889 . изазвавши велики политички скандал у Француској, а градњу канала наставиле су САД , након што су 1902. откупиле француску концесију, дотад извршене радове и знатан део опреме за 40 милиона долара и основале Зону Панамског канала.
1892 — Потписан Француско-руски савез , један од уговора који је водио настанку Антанте .
1896 — Џорџ Кармак открио је злато у притоци реке Клондајк у Канади, изазвавши једну од најмасовнијих „златних грозница“.
1941 — Немци су у Другом светском рату обесили на Теразијама у центру Београда тела петорице српских родољуба.
1943 — Америчка 7. армија под генералом Џорџом Патоном је стигла у Месину , а неколико часова касније и британска 8. армија Бернарда Монтгомерија , чиме је окончана савезничка инвазија Сицилије .
1945 — Вођа индонежанске борбе за независност Ахмед Сукарно прогласио независност Индонезије од Холандије и оснивање јединствене Републике Индонезије. Холандија је признала суверенитет Индонезије тек 1949, након четворогодишњег Индонезијског рата за независност .
1960 — Афричка држава Габон стекла независност од Француске.
1962 — Чувари Берлинског зида ранили 18-годишњег Петера Фехтера када је покушао да побегне преко Берлинског зида и пустили га да умре од губитка крви. Тај случај постао је симбол трагедије до које је довело подизање зида између Источне и Западне Немачке , а двојица чувара оптужени су у јулу 1996. за убиство без предумишљаја.
1976 — У земљотресу који је изазвао огромне таласе, на филипинском острву Минданао погинуло је око 8.000 људи.
1985 — У експлозији аутомобила-бомбе у хришћанском делу Бејрута погинуло је 60 и повређено сто људи.
1987 — Немачки ратни злочинац Рудолф Хес , заменик Адолфа Хитлера , извршио самоубиство у 93. години у берлинском затвору Шпандау , у коме је издржавао казну доживотне робије на коју је осуђен у Нирнбершком процесу 1946.
1988 — Од експлозије бомбе подметнуте у војни авион погинуо је пакистански диктатор, генерал Мохамед Зија ул Хак . С председником Пакистана погинуо је и амбасадор САД у Исламабаду Арнолд Рафел .
1990 — Након најаве Српског националног већа да ће расписати референдум о аутономији Срба у Хрватској, специјалне снаге хрватске полиције напале су полицијске станице у српским општинама Обровац и Бенковац . Срби су одговорили подизањем барикада на саобраћајницама, чиме је почела побуна Срба у Книнској крајини .
1996 — Са космодрома у Бајконуру у васиону је полетела прва Францускиња, Клаудија Андре Дешај , која је потом провела 16 дана у научној мисији на руској свемирској орбиталној станици "Мир ".
1999 — У најтежој природној катастрофи у историји Турске , у земљотресу са епицентром код града Измит , 150 km западно од Истанбула , погинуло је више од 30.000 људи.
2001 — Незадовољна радом владе Србије, Демократска странка Србије донела је одлуку да повуче своје представнике из владе. Био је то почетак озбиљне кризе у Демократској опозицији Србије (ДОС) која је изборном победом у септембру 2000 . срушила десетогодишњи режим Слободана Милошевића .
Рођења
1601 — Пјер Ферма , француски математичар. (прем. 1665 )
1629 — Јан Собјески , пољски краљ. (прем. 1696 )
1753 — Јозеф Добровски , чешки слависта. (прем. 1829 )
1786 — Дејви Крокет , амерички национални јунак и политичар. (прем. 1836 )
1844 — Менелик II , краљ Шое (1866—1889), а затим цар (негуша негаста) Етиопије. (прем. 1913 )
1887 — Карл I од Аустрије , последњи цар Аустроугарске. (прем. 1922 )
1893 — Меј Вест , америчка глумица. (прем. 1980 )
1907 — Ђуро Гавела , српски књижевник, есејиста, књижевни историчар и антологичар. (прем. 1978 )[ 1]
1911 — Михаил Ботвиник , руски шахиста. (прем. 1995 )
1923 — Мира Ступица , српска глумица. (прем. 2016 )[ 2]
1937 — Александар Аца Шишић , српски виолиниста. (прем. 2007 )
1943 — Роберт де Ниро , америчко-италијански глумац, редитељ и продуцент.[ 3] [ 4]
1947 — Иво Прањковић , хрватски лингвиста.
1951 — Роберт Џој , канадски глумац.
1952 — Гиљермо Вилас , аргентински тенисер.
1952 — Нелсон Пике , бразилски аутомобилиста, возач Формуле 1 .
1953 — Драган Кићановић , српски кошаркаш.
1953 — Херта Милер , немачка књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност (2009).[ 5]
1957 — Ален Исламовић , босанскохерцеговачки музичар.
1958 — Белинда Карлајл , америчка музичарка.
1960 — Шон Пен , амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент.[ 6]
1964 — Жоржињо , бразилски фудбалер и фудбалски тренер.
1964 — Зоран Костић Цане , српски музичар, најпознатији као суоснивач и певач групе Партибрејкерс .
1968 — Хелен Макрори , енглеска глумица. (прем. 2021 )
1969 — Дони Волберг , амерички музичар, глумац и продуцент.
1969 — Кристијан Лејтнер , амерички кошаркаш.
1970 — Џим Куријер , амерички тенисер.
1977 — Тијери Анри , француски фудбалер и фудбалски тренер.
1977 — Тарја Турунен , финска музичарка.
1978 — Јелена Карлеуша , српска певачица.
1980 — Данијел Гвиза , шпански фудбалер.
1980 — Сандра Наћук , српска тенисерка.
1986 — Руди Геј , амерички кошаркаш.
1988 — Брејди Корбет , амерички глумац, редитељ и сценариста.
1991 — Остин Батлер , амерички глумац.
1992 — Никола Стојиљковић , српски фудбалер.
1994 — Таиса Фармига , америчка глумица.
1995 — Томислав Габрић , хрватски кошаркаш.
1999 — Алекса Терзић , српски фудбалер.
2000 — Лил Памп , амерички хип-хоп музичар.
2004 — Огњен Мимовић , српски фудбалер.
Смрти
1883 — Ђока Влајковић , задужбинар и добротвор, пуковник српске војске. (рођ. 1831 )
1908 — Радоје Домановић , српски писац. (рођ. 1873 )[ 7]
1945 — Драгутин Кесеровић , четнички пуковник (рођ. 1896 )
1961 — Јакоб Савиншек , југословенски и словеначки вајар и песник. (рођ. 1922 )
1969 — Ото Штерн , немачко-амерички физичар. (рођ. 1888 )
2001 — Живко Николић , филмски и ТВ редитељ и сценариста. (рођ. 1941 )
2014 — Драгољуб Ћирић , шаховски велемајстор, репрезентативац. (рођ. 1935 )
2015 — Арсен Дедић , кантаутор и шансоњер. (рођ. 1938 )[ 8]
Празници и дани сећања
Види још
Референце
^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 209.
^ „Mira Stupica” . imdb.com . Приступљено 27. 1. 2022 .
^ „Robert De Niro” . www.goldenglobes.com (на језику: енглески). Приступљено 7. 10. 2020 .
^ „De Niro, Robert” . LC Linked Data Service: Authorities and Vocabularies . Library of Congress . Приступљено 7. 10. 2020 .
^ „Herta Müller” . britannica.com . Приступљено 27. 1. 2022 .
^ „Sean Penn” . Biography.com (на језику: енглески). A&E Television Networks. Приступљено 14. 8. 2020 .
^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 155.
^ „Arsen Dedić” . biografija.org . Приступљено 23. 1. 2022 .