4. јул

4. јул (4.7.) је 185. дан године по грегоријанском календару (186. у преступној години). До краја године има још 180 дана.

• 1190 — Енглески краљ Ричард I Лавље Срце и француски краљ Филип II Август кренули су у Трећи крсташки рат. Њима се у том рату придружио и немачко-римски цар Фридрих I Барбароса.
• 1456 — Отпочела турска опсада Београда.
• 1631 — У Паризу је отворена агенција за запошљавање, прва у свету.
• 1776 — На Континенталном конгресу у Филаделфији потписана је америчка Декларација независности САД. Тај дан слави се у САД као Дан независности.
• 1826 — У истом дану умрли су бивши председници САД Џон Адамс (1797—1801) и Томас Џеферсон (1801—09).
• 1903 — Пуштен је у рад први пацифички телеграфски кабл, између Сан Франциска и Маниле.
• 1926 — У Бања Луци је основан Фудбалски клуб Борац.
• 1941 — У Београду, у вили Владислава Рибникара, одржана седница Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије на којој је донесена одлука о подизању устанка против окупатора (погледај Седница ЦК КПЈ 4. јула 1941.). У СФРЈ се овај дан славио као Дан борца.
• 1943 — Под неразјашњеним околностима у авионској несрећи у Гибралтару погинуо је пољски генерал и политичар Владислав Сикорски, шеф владе у емиграцији и током Другог светског рата врховни командант Пољских оружаних снага на Западу.
• 1946 — Филипини су стекли независност након 47 година владавине САД.
• 1976 — Израелски командоси упали су на аеродром Ентебе у Уганди и ослободили 102 таоца из француског путничког авиона који су отели арапски екстремисти. Погинули су четири командоса, седам од 10 отмичара и око 20 угандских војника.
• 1979 — Бивши председник Алжира Ахмед Бен Бела пуштен је након 14 година из кућног притвора. Био је први председник независног Алжира (1963), а са власти га је уклонио Хуари Бумедијен државним ударом 1965.
• 1997 — Америчка васионска сонда „Патфајндер“ спуштена је на Марс.
• 1999 — Алжирски председник Абделазиз Бутефлика амнестирао је хиљаде муслиманских војних затвореника.
• 2001 —
  • У циљу окончања 18-годишњег грађанског рата, током којег је животе изгубило близу два милиона људи, суданска влада прихватила је либијско-египатску мировну иницијативу. Међутим она није довела до прекида рата.
  • У авионској несрећи у Сибиру погинуло је 145 људи.

• 1799 — Оскар I Шведски, шведско-норвешки краљ. (прем. 1859)^[1]
• 1807 — Ђузепе Гарибалди, италијански револуционар. (прем. 1882)^[2]
• 1872 — Калвин Кулиџ, амерички политичар, 30. председник САД. (прем. 1933)^[3]
• 1887 — Коста Тодоровић, српски лекар инфектолог. (прем. 1975)^[4]
• 1910 — Роберт Кинг Мертон, амерички социолог. (прем. 2003)^[5]
• 1910 — Глорија Стјуарт, америчка глумица и визуелна уметница. (прем. 2010)^[6]
• 1924 — Ева Мари Сејнт, америчка глумица.^[7]
• 1926 — Алфредо ди Стефано, аргентинско-шпански фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2014)^[8]
• 1927 — Ђина Лолобриђида, италијанска глумица и фотографкиња. (прем. 2023)^[9]
• 1927 — Нил Сајмон, амерички драматург и сценариста. (прем. 2018)^[10]
• 1928 — Ђампјеро Бониперти, италијански фудбалер и политичар. (прем. 2021)^[11]
• 1931 — Стивен Бојд, северноирски глумац. (прем. 1977)^[12]
• 1940 — Филип Давид, српски књижевник, есејиста, драматург и сценариста.^[13]
• 1946 — Урош Маровић, српски ватерполиста. (прем. 2014)^[14]
• 1951 — Славица Ђукић Дејановић, српска неуропсихијатрица и политичарка.
• 1952 — Алваро Урибе, колумбијски политичар, председник Колумбије (2002—2010).^[15]
• 1959 — Викторија Абрил, шпанска глумица и певачица.^[16]
• 1962 — Пем Шрајвер, америчка тенисерка.^[17]
• 1963 — Анри Леконт, француски тенисер.^[18]
• 1965 — Хорас Грант, амерички кошаркаш.^[19]
• 1967 — Бојана Ковачевић, српска глумица.^[20]
• 1970 — Андреј Черкасов, руски тенисер.^[21]
• 1972 — Нина Бадрић, хрватска музичарка.^[22]
• 1973 — Влада Јовановић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1973 — Тони Поповић, аустралијски фудбалер и фудбалски тренер.^[23]
• 1978 — Маркос Данијел, бразилски тенисер.^[24]
• 1978 — Татјана Јечменица, српска тенисерка и тениска тренеркиња.^[25]
• 1980 — Селма Бајрами, босанскохерцеговачка певачица.
• 1982 — Хана Харпер, енглеска порнографска глумица и редитељка.^[26]
• 1983 — Изабели Фонтана, бразилски модел.^[27]
• 1986 — Индира Арадиновић Инди, српска певачица.
• 1986 — Омер Ашик, турски кошаркаш.^[28]
• 1992 — Коти Кларк, амерички кошаркаш.^[29]
• 1993 — Мате Павић, хрватски тенисер.^[30]
• 1994 — Ера Истрефи, косовска музичарка.^[31]
• 1995 — Поуст Малон, амерички музичар.^[32]
• 1996 — Митра Младеновић, српска глумица.

• 1826 —
  • Џон Адамс, амерички председник. (рођ. 1735).^[33]
  • Томас Џеферсон, амерички председник. (рођ. 1743).^[34]
• 1831 — Џејмс Монро, амерички председник. (рођ. 1758).^[35]
• 1848 — Франсоа Рене Шатобријан, француски писац и дипломата. (рођ. 1768).^[36]
• 1876 — умро Адолф Светоплук Освалд, словачки књижевник и новинар, добровољац у Српско-турском рату 1876. године
• 1934 — Марија Кири Склодовска, француска научница пољског порекла. (рођ. 1867).^[37]
• 1942 — Руди Чајавец, партизански пилот. (рођ. 1911).
• 1974 — Михал Бабинка, словачки књижевник из некадашње Југославије. (рођ. 1927)^[38]
• 2000 — Густав Херлинг-Грудзински, пољски писац. (рођ. 1919).^[39]
• 2003 — Бари Вајт, амерички певач. (рођ. 1944).^[40]

• Српска православна црква слави:
  • Светог мученика Јулијана Тарсанина
  • Преподобног Јулија и Јулијана
  • Светог мученика Арчила II ― цара грузијског
  • Светог мученика Луарсаба II ― кнеза карталинског у Грузији.

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума