15. април

15. април (15.04) је 105. дан у години по грегоријанском календару (106. у преступној години). До краја године има још 260 дана.

• 1071 — Бари, последњи византијски посед у јужној Италији, се предао Роберту Гвискару.
• 1450 — У последњој фази Стогодишњег рата Французи су у бици код Формињија поразили Енглезе, чиме је окончана енглеска доминација у Нормандији.
• 1755 — Самјуел Џонсон, енглески песник, новинар и лексикограф, објавио „Речник енглеског језика”, први модеран енглески речник.
• 1909 — Аустријски цар одобрио Статут за аутономну управу у Босни и Херцеговини.
• 1912 — На првом путовању из Велике Британије у САД потонуо „Титаник”, у то време највећи и најлуксузнији прекоокеански брод. Живот изгубило 1.496 од 2.208 путника.
• 1923 — Инсулин, који је канадски научник, нобеловац Фредерик Бантинг, открио 1921, ушао у употребу при лечењу дијабетеса.
• 1925 — Почео шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка.
• 1941 — Југословенска влада, на челу с председником, генералом Душаном Симовићем, напустила земљу после немачке окупације. Дан раније из земље отишао краљ Петар II Карађорђевић.
• 1945 — Британске трупе у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор “Берген-Белзен”.
• 1952 — Банка “Френклин” у Њујорку издала прву кредитну картицу у свету.
• 1968 — Два совјетска сателита без људске посаде, „Космос 212” и „Космос-213”, аутоматски се спојила док су кружила у Земљиној орбити.
• 1974 — После петнаестогодишње владавине, војним пучем свргнут са власти председник Нигера Диори Хамани.
• 1979 — У земљотресу на Црногорском приморју погинуло више од 100 особа, око 600 повређено, а више од 80.000 остало без кућа.
• 1986 — Америчко ваздухопловство је бомбардовало Триполи и Бенгази у операцији Кањон Ел Дорадо.
• 1989 — На фудбалском стадиону Хилсборо у Шефилду, на препуњеним трибинама погинуло 96, а повређено 200 особа када су на већ пун стадион пуштене нове групе навијача.
• 1992 — Уједињене нације увеле санкције против Либије због њене умешаности у подметање бомбе у авион компаније “Пан Америкен”, који је експлодирао изнад Локберија у Шкотској 1988. и бомбардовања француског авиона изнад Нигера 1989.
• 1994 — Министри водећих земаља света потписали ГАТТ, Општи споразум о тарифама и трговини.
• 1996 — „Комисија за истину” у Јужној Африци, формирана како би испитала злоупотребу власти у време апартхејда, отворила истражни поступак.
  • Од подметнуте експлозивне направе оштећена Бајракли-џамија у Београду. Београдски муфтија Хамдија Јусуфспахић изјавио да је то је био седми напад на ту џамију од 1990.
• 1997 — Током ходочашћа, у пожару који је захватио шаторско насеље близу Меке, у Саудијској Арабији, погинула 343 ходочасника.
• 1999 — НАТО преузео одговорност за бомбардовање конвоја избеглица на Косову, а током којег је, према југословенским изворима, погинуло 75 цивила.
• 2002 — У несрећи путничког авиона кинеске компаније „Air China“ погинуле најмање 122 особе.
• 2004 — Основан је Фолклорни ансамбл „Рожаје”
• 2005 — На магистралном путу Зрењанин - Нови Сад, дошло до тешке саобраћајне несреће када је аутобус фирме „Аутобанат“ пао са Жабаљског моста у реку Тису. Погинуло више од десет особа, а око петнаестак повређено.
• 2014 — Припадници исламистичке организације Боко Харам су отели више од 250 девојчица из средње школе у нигеријском граду Чибок.

• 1707 — Леонард Ојлер, швајцарски математичар и физичар. (прем. 1783)
• 1843 — Хенри Џејмс, амерички писац. (прем. 1916)
• 1866 — Марије Хеег, норвешки фотограф. (прем. 1949)
• 1874 — Јоханес Штарк, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (1919). (прем. 1957)^[1]
• 1894 — Беси Смит, америчка блуз певачица. (прем. 1937)^[2]
• 1910 — Мигел Најдорф, пољско-аргентински шахиста. (прем. 1997)^[3]
• 1912 — Ким Ил Сунг, 1. врховни вођа Северне Кореје. (прем. 1994)^[4]
• 1913 — Ерих Кош, српски књижевник, преводилац и академик. (прем. 2010)^[5]
• 1926 — Павле Угринов, српски књижевник, драматург и редитељ. (прем. 2007)^[6]
• 1933 — Живојин Павловић, српски редитељ, сценариста, књижевник и сликар. (прем. 1998)^[7]
• 1936 — Ремон Пулидор, француски бициклиста. (прем. 2019)^[8]
• 1937 — Френк Винсент, амерички глумац, музичар и писац. (прем. 2017)^[9]
• 1938 — Клаудија Кардинале, италијанска глумица.^[10]
• 1944 — Душица Жегарац, српска глумица. (прем. 2019)^[11]
• 1946 — Марија Бакса, српско-италијанска глумица. (прем. 2019)^[12]
• 1959 — Андреја Маричић, српски глумац. (прем. 2021)^[13]
• 1959 — Ема Томпсон, енглеска глумица, сценаристкиња, комичарка и књижевница.^[14]
• 1966 — Саманта Фокс, енглеска музичарка и модел.^[15]
• 1967 — Разија Мујановић, босанскохерцеговачка кошаркашица.^[16]
• 1971 — Бранка Јовановић, српска рукометашица.
• 1973 — Теди Лучић, шведски фудбалер и фудбалски тренер.^[17]
• 1974 — Дени Пино, амерички глумац.^[18]
• 1977 — Дејан Милојевић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2024)^[19]
• 1978 — Луис Фонси, порторикански музичар и глумац.^[20]
• 1980 — Раул Лопез, шпански кошаркаш.^[21]
• 1980 — Френк Шлек, луксембуршки бициклиста.^[22]
• 1983 — Сергеј Моња, руски кошаркаш.^[23]
• 1990 — Ема Вотсон, енглеска глумица.^[24]
• 1990 — Душан Милошевић, српски кошаркаш.^[25]
• 1994 — Слободан Урошевић, српски фудбалер.^[26]
• 1994 — Стефан Хајдин, српски фудбалер.^[27]
• 1997 — Мејси Вилијамс, енглеска глумица.^[28]
• 1999 — Денис Шаповалов, канадски тенисер.^[29]
• 2000 — Филип Петрушев, српски кошаркаш.^[30]

• 1764 — Жана Антоанета Поасон, маркиза Де Помпадур, љубавница краља Луја XV. (рођ. 1721)^[31]
• 1765 — Михаил Васиљевич Ломоносов, руски научник, песник и академик. (рођ. 1711)^[32]
• 1865 — Абрахам Линколн, председник САД (рођ. 1809)^[33]
• 1971 — Владимир Роловић, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА у резерви, народни херој Југославије, амбасадор СФРЈ. (рођ. 1916)
• 1977 — Анте Банина, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије. (рођ. 1915)
• 1980 — Жан Пол Сартр, француски писац и филозоф. (рођ. 1905)^[34]
• 1989 — Ху Јаобанг, кинески политичар. (рођ. 1915)
• 1990 — Грета Гарбо, америчка филмска глумица шведског порекла. (рођ. 1905)^[35]
• 1998 — Пол Пот, бивши камбоџански диктатор. (рођ. 1925)^[36]
• 2018 — Божидар Боки Милошевић, српски кларинетиста. (рођ. 1931)

• Српска православна црква слави:
  • Преподобног Тита Чудотворца
  • Свете мученике Амфијана и Едесија

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

15. април на Викимедијиној остави.