1. новембар (1.11.) је 305. дан године по грегоријанском календару (306. у преступној години ). До краја године има још 60 дана.
Догађаји
79 — Ерупција вулкана Везув .
1501 — Португалски морепловци открили залив Свих Светих у Бразилу .
1509 — Јавности представљене слике на плафону Сикстинске капеле које је насликао Микеланђело .
1688 — Вилијам Орански је испловио друг пут из Хелевутслојсa да био преотео круне Енглеске , Шкотске и Ирске од краља Џејмса II током Славне револуције .
1755 — У земљотресу у Лисабону , који је разорио две трећине града, погинуло 60.000 људи.
1755 — Британски парламент је усвојио Закон о таксеним маркама из 1765. за Тринаест колонија како би их натерао да помогну у плаћању британских војних операција у Северној Америци.
1886 — У Београду основана Српска краљевска академија , касније Српска академија наука и уметности . Први председник био Јосиф Панчић . Прве едиције које је издавала биле су Глас и Споменик, а најкрупнији подухват био је израда „Речника српског књижевног језика“, почета 1893.
1918 —
1928 — У Турској, арапско писмо замењено латиницом , као део реформи оснивача модерне турске државе Мустафе Кемала Ататурка .
1936 — Грађански рат у Шпанији : отпочела је битка за Мадрид .
1944 —
1945 — Уједињено Краљевство саопштила да је лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер највероватније извршио самоубиство у свом бункеру у Берлину .
1946 —
1952 — САД на Маршалским острвима извршиле пробу прве хидрогенске бомбе .
1954 — У Алжиру почео устанак против француске колонијалне власти, завршен 1962, стицањем независности .
1956 — На предлог Југославије, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом је тражено да Велика Британија, Француска и Израел одмах обуставе оружане акције, повуку се са територије Египта и омогуће отварање Суецког канала .
1963 — У војном удару у Јужном Вијетнаму убијени председник Нго Дин Зјем и његов брат Нго Дин Ну .
1964 — Привремено је отворен пролаз у Берлинском зиду .
1981 — Антигва и Барбуда је добила независност.
1987 — Лидер Кине Денг Сјаопинг повукао се са свих функција у Комунистичкој партији.
1993 — Настала је Европска унија .
1995 — У америчкој војној бази Рајт-Патерсон у Дејтону , Охајо , почели мировни преговори о Босни и Херцеговини. После три седмице, мировни споразум којим је окончан рат у тој бившој југословенској републици парафирали председници Србије, Хрватске и БиХ - Слободан Милошевић , Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић .
1998 — Основан је Европски суд за људска права .
2000 —
Савезна Република Југославија примљена у Уједињене нације . Власти Југославије по распаду СФРЈ и формирања нове државе СРЈ, 1992, одбиле да поднесу захтев за пријем у Уједињене нације као нова држава, инсистирајући на континуитету с бившом државом.
Скупштина Црне Горе усвојила Закон о Централној банци, а марка , која је од 2. новембра 1999. била паралелна валута, постала једино средство плаћања у Црној Гори.
2001 — Турска, чланица НАТО -а, као прва муслиманска земља, послала трупе у рат против Авганистана .
2003 — Мађарска увела визе за грађане Србије и Црне Горе , у складу са стандардима Европске уније. Мађарска постала чланица Европске уније у мају 2004.
2004 — Пољска је постала пуноправна чланица Европола .
2007 — Отворен је Делта сити у Београду.
2024 — Петнаест особа погинуло, а више рањено у обрушавању надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду .
Рођења
1855 — Гвидо Адлер , аустријски музиколог. (прем. 1941 )
1880 — Алфред Вегенер , немачки метеоролог и геолог. (прем. 1930 )
1923 — Гордон Руперт Диксон , канадски писац. (прем. 2001 )
1923 — Викторија де лос Анхелес , шпанска оперска певачица. (прем. 2005 )
1924 — Сулејман Демирел , турски политичар и грађевински инжењер, 9. председник Турске (1993—2000). (прем. 2015 )
1924 — Богољуб Станковић , српски математичар. (прем. 2018 )
1940 — Гојко Ђого , српски песник и писац.[ 1]
1942 — Марсија Волас , америчка глумица и комичарка. (прем. 2013 )
1942 — Лари Флинт , амерички издавач. (прем. 2021 )
1943 — Љиљана Седлар , српска глумица. (прем. 2023 )
1950 — Роберт Б. Лафлин , амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1998).
1952 — Бора Ђорђевић , српски музичар и песник. (прем. 2024 )
1952 — Змаго Сагадин , словеначки кошаркашки тренер.
1954 — Мирослав Лекић , српски редитељ, сценариста и продуцент.
1962 — Ентони Кидис , енглески музичар и глумац, најпознатији као фронтмен и певач групе Red Hot Chili Peppers .[ 2]
1963 — Марк Хјуз , велшки фудбалер и фудбалски тренер.
1969 — Александар Ђурица , српски глумац.
1970 — Ерик Сполстра , амерички кошаркашки тренер.
1970 — Игор Цвитановић , хрватски фудбалер.
1972 — Тони Колет , аустралијска глумица и музичарка.[ 3]
1972 — Џени Макарти , америчка глумица, модел и ТВ водитељка.
1973 — Роберт Лукетић , аустралијски редитељ.
1973 — Ајшварија Рај , индијска глумица и модел, Мис света (1994).
1979 — Милан Дудић , српски фудбалер.
1979 — Дарјуш Лавринович , литвански кошаркаш.
1979 — Кшиштоф Лавринович , литвански кошаркаш.
1980 — Бојан Крстовић , српски кошаркаш.
1981 — Тијана Богићевић , српска певачица.
1983 — Јелена Томашевић , српска певачица.
1984 — Милош Красић , српски фудбалер.
1984 — Савио Оливеира до Вале , бразилски фудбалер.
1984 — Наталија Тена , енглеска глумица и музичарка.
1987 — Илеана Де Круз , индијска глумица и модел.
1988 — Кино Колом , шпански кошаркаш.
1989 — Михаил Дудаш , српски атлетичар.
1991 — Нађа Нинковић , српска одбојкашица.
1991 — Лангстон Хол , амерички кошаркаш.
1992 — Филип Костић , српски фудбалер.
1996 — Лил Пип , амерички хип хоп музичар и модел. (прем. 2017 )
1999 — Бади Хандлсон , амерички глумац.
2000 — Џозефина Зец , хрватско-америчка певачица.
2006 — Теа Барби , хрватска певачица.
Смрти
1496 — Филип Калимах , италијански хуманиста и писац. (рођ. 1437 )
1700 . − Карлос II од Шпаније , последњи шпански краљ из династије Хабзбург
1893 — Јан Матејко , пољски сликар. (рођ. 1838 )
1894 — Александар III Александрович , цар Русије . (рођ. 1845 )
1903 — Теодор Момсен , историчар, песник и немачки правник. (рођ. 1817 )
1907 — Алфред Жари , француски песник и писац. (рођ. 1873 )
1932 — Тадеуш Маковски , пољски сликар. (рођ. 1882 )
1937 — Милан Горкић , алијас Јосип Чижински, секретар Централног комитета Комунистичке партије Југославије, од 1932. до 1937. године.
1953 — Марко Цар , српски књижевни критичар, есејиста и путописац. (рођ. 1859 )[ 4]
1956 — Пјетро Бадољо , италијански војсковођа и политичар. (рођ. 1871 )
1971 — Јадвига Смосарска , пољска глумица. (рођ. 1898 )
1972 — Езра Поунд , амерички песник. (рођ. 1885 )
1972 — Гертруд фон Ле Форт , немачка списатељица. (рођ. 1876 )
2000 — Стивен Рансиман , британски историчар (рођ. 1903 ).
2003 — Хенрик Махалица , пољски глумац. (рођ. 1930 )
2008 — Има Сумак , перуанска певачица. (рођ. 1922 )[ 5]
Празници и дани сећања
Види још
Референце