4. септембар (4.9.) је 247. дан у години по грегоријанском календару (248. у преступној години ). До краја године има још 118 дана.
Догађаји
476 — Одоакар је срушио Западно римско царство и постао први варварски краљ Италије свргавањем цара Ромула Аугустула .
929 — Саксонска војска је после битке код Ленцена убила или заробила све Словене који су бранили тврђаву Ленцен .
1479 — Католички краљеви Кастиље и Арагона су потписали споразум из Алкасове са португалским краљем Алфонсом V и његовим сином, принцом Жоаом чиме је окончан Рат за кастиљанско наслеђе .
1669 — Млетачка република је предала Турцима грчко острво Крит , не успевши да одбрани град Ираклион , који је био под турском опсадом од 1648.
1843 — Тереза Кристина од Обеју Сицилија се ударала за Педра II од Бразила на државној церемонији.
1870 — Француска је постала република, чиме је окончано Друго француско царство Наполеона III . Цар је свргнут са власти након тешког пораза у бици код Седана 2. септембра у француско-пруском рату .
1886 — Поглавица Апача Џеронимо , вођа последње велике побуне америчких Индијанаца против белих поробљивача, предао се у Скелетон кањону у Аризони америчком генералу Нелсону Мајлсу .
1912 — Завршен је Албански устанак из 1912. када се турска влада сложила да испуни захтеве устаника.
1929 — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин “ је окончао путовање око света . Лет је трајао девет дана 20 сати и 23 минута, а на ваздушном броду је било 40 чланова посаде и 14 путника.
1944 — Британске и канадске трупе ослободиле су у Другом светском рату белгијске градове Брисел и Антверпен .
1970 — У Чилеу је Салвадор Аљенде као први марксиста у западној хемисфери изабран за председника државе. Убијен је у септембру 1973 . у пучу чилеанске армије.
1972 — На Олимпијским играма у Минхену амерички пливач Марк Спиц освојио је седму медаљу и тиме поставио рекорд у освојеним медаљама на једној Олимпијади.
1974 — САД су као последња западна земља успоставиле дипломатске односе са Немачком Демократском Републиком .
1975 — Израел и Египат су у Женеви потписали споразум о повлачењу израелских трупа са Синаја и успостављању тампон зоне УН на полуострву .
1992 — Бивши председник Бугарске Тодор Живков , који је смењен 1989 , осуђен је на седам година затвора под оптужбом за проневеру државних фондова.
1995 — Под геслом „Уједињени Јерусалим је наш“, Израел је започео 15-месечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као престоници јеврејског народа.
1997 — У експлозији три бомбе у Јерусалиму погинуло је седам и рањено око 200 људи.
1998 — Трибунал УН за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Жана Камбанду на доживотни затвор због његове улоге у геноциду током рата 1994 .
1998 — Лари Пејџ и Сергеј Брин су у Менло Парку основали Гугл да промовишу свој аглоритам за претрагу интернета који су развили као студенти на Стенфорду .
1999 — На референдуму о будућем статусу Источног Тимора 78,5% становништва гласало је за независност од Џакарте , док је свега 21% подржало аутономију под индонежанском управом. Проиндонежанске снаге су потом изазвале сукобе у којима је страдало неколико стотина људи, а десетине хиљада напустиле су главни град Дили .
2001 — Махендра Чадри , први етнички Индијац који је био премијер Фиџија , изабран је за посланика парламента , заједно са Џорџом Спејтом , који је 16 месеци раније оборио Чадријеву владу.
2020 — Србија и Приштина су потписали економску изјаву о намерама у Сједињеним Државама која је водила ка свеопштој нормализацији односа који је председник привремених приштинских институција Хашим Тачи оцени као „историјски”. Последица те изјаве је израелско признавање Приштине и српско признавање Јерусалима као главнога града Израела.
Рођења
1768 — Франсоа Рене де Шатобријан , француски књижевник, политичар и дипломата. (прем. 1848 )[ 1]
1824 — Антон Брукнер , аустријски композитор и музички теоретичар. (прем. 1896 )
1852 — Јанко Керсник , словеначки писац и политичар. (прем. 1897 )[ 2]
1887 — Радоје Љутовац , српски артиљерац који је топом оборио непријатељски авион 1915. године. (прем. 1968 )
1888 — Оскар Шлемер , немачки сликар, вајар, дизајнер и кореограф. (прем. 1943 )
1892 — Даријус Мијо , француски композитор. (прем. 1974 )
1896 — Антонен Арто , француски драматург, глумац, редитељ, песник и есејиста. (прем. 1948 )
1913 — Кенсо Танге , јапански архитекта. (прем. 2005 )
1931 — Мици Гејнор , америчка глумица, певачица и плесачица. (прем. 2024 )
1934 — Едуард Хиљ , руски певач. (прем. 2012 )
1943 — Љубомир Михајловић , српски фудбалер.
1948 — Мајкл Бериман , амерички глумац.
1949 — Дадо Топић , хрватски музичар.
1950 — Александар Берчек , српски глумац.
1950 — Радмило Иванчевић , српски фудбалски голман и фудбалски тренер.
1956 — Бранко Вукојевић , српски сценариста и музички критичар. (прем. 2003 )
1960 — Дејмон Вејанс , амерички стендап комичар, глумац, сценариста и продуцент.
1970 — Игор Кавалера , бразилски музичар, најпознатији као суоснивач и бубњар групе Sepultura .
1972 — Данијел Нестор , канадски тенисер.
1972 — Карлос Понсе , порторикански глумац и музичар.
1973 — Миодраг Пантелић , српски фудбалер.
1973 — Холи Сампсон , америчка порнографска глумица.
1977 — Ненад Миросављевић , српски фудбалер.
1978 — Вес Бентли , амерички глумац.
1978 — Данијел Љубоја , српски фудбалер.
1979 — Кристина Крепела , хрватска глумица.
1981 — Бијонсе , америчка музичарка, глумица и плесачица.[ 3]
1983 — Гај Пнини , израелски кошаркаш[ 4]
1984 — Камила Бордонаба , аргентинска глумица, музичарка, плесачица и редитељка.
1984 — Деметрис Николс , амерички кошаркаш.
1985 — Раул Албиол , шпански фудбалер.
1989 — Рикардињо , бразилски фудбалер.
1991 — Александар Атанасијевић , српски одбојкаш.
1991 — Петар Бојић , српски фудбалер.
1993 — Аслан Карацев , руски тенисер.
Смрти
1588 — Роберт Дадли , енглески државник и племић. (рођ. 1532 )
1899 — Јован Ристић , српски државник. (рођ. 1831 )
1907 — Едвард Григ , норвешки композитор , пијаниста и диригент . (рођ. 1843 )
1951 — Луј Адамич , амерички књижевник словеначког порекла. (рођ. 1898 )[ 5]
1963 — Робер Шуман , француски државник и финансијски стручњак. (рођ. 1810 )
1965 — Алберт Швајцер , алзашки лекар , филозоф , теолог , музичар и хуманиста , добитник Нобелове награде за мир 1952 . (рођ. 1875 ).
1989 — Жорж Сименон , француски писац. (рођ. 1903 )
1999 — Љубо Шкиљевић , југословенски и српски глумац. (рођ. 1941 )
2006 — Стив Ервин , аустралијски зоолог, природњак и телевизијски водитељ (рођ. 1962 ).
2006 — Петар Банићевић , српски глумац. (рођ. 1930 )
2016 — Зоран Шами , српски политичар. (рођ. 1948 )
2024 - Борисав Бора Ђорђевић , фронтмен групе "Рибља чорба" и песник. (рођ. 1952 )
2024 - Рада Ђуричин , српска глумица. (рођ. 1934 )
Празници и дани сећања
1781 — Шпански насељеници су основали „Град наше госпе краљице анђела“, данашњи Лос Анђелес.
Види још
Референце