17. јул (17.7) је 198. дан године по грегоријанском календару (199. у преступној години ). До краја године има још 167 дана.
Догађаји
1440 — Пољски краљ Владислав III Јагелонац крунисан за краља Угарске као Владислав I у Стоном Београду .
1453 — У бици код Кастијона Французи победили Енглезе , што је означило крај Стогодишњег рата .
1890 — Сесил Роудз је постао премијер колоније Рт добре наде у Јужној Африци .
1917 — Британска краљевска кућа променила је своје име Сакс-Кобург-Гота у Виндзор због антинемачког расположења у Британији током Првог светског рата .
1918 — Бољшевици су стрељали царску породицу Романов у Јекатеринбургу .
1936 — Војним пучем у Мелији у Шпанском Мароку против недавно изабране левичарске владе Народног фронта премијера Мануела Асање у Шпанији је почео Шпански грађански рат .
1945 — У Потсдаму је почела Потсдамска конференција о послератној будућности Европе .
1955 — Волт Дизни је у Анахајму отворио први Дизниленд .
1968 — У Ираку је оборена влада Абдула Арефа , а на власт је дошло десно крило партије Баас . Председник републике, а касније и владе, постао је генерал Ахмед Хасан ел Бакр .
1969 — У Шпанији , генерал Франсиско Франко именовао је за свог наследника принца Хуана Карлоса , који је преузео вођство државе 22. новембра 1975 , два дана након диктаторове смрти.
1973 — У Авганистану је проглашена република након војног удара којим је прекинута четрдесетогодишња владавина краља Мохамеда Захир Шаха . Председник је постао бивши премијер Мохамед Дауд Кан .
1975 — Амерички и совјетски васионски бродови „Сојуз 19 “ и „Аполо 18 “ спојили су се у Земљиној орбити. Команданти летјелица, Алексеј Леонов и Том Стафорд , разменили су честитке, при чему је Рус говорио енглески, а Американац руски.
1979 — Диктатор Никарагве Анастасио Сомоза Дебајле дао је оставку и побегао из земље, а власт је преузео левичарски сандинистички покрет Данијела Ортеге Сааведре .
1981 — Више од 100 људи је погинуло, а 550 рањено када су израелски авиони бомбардовали палестинска подручја Бејрута .
1981 — 114 особа је погинуло, а више од 200 је повређено због пада висеће стазе у хотелу Хајат риџенси у Канзас Ситију .
1984 — Лансиран је совјетски свемирски брод „Сојуз Т12 “, а члан посаде Светлана Савицкаја постала је прва жена која је „прошетала“ свемирским простором изван летелице.
1994 — Бразил је на светском фудбалском првенству у САД освојио четврту шампионску титулу.
1996 — Амерички путнички авион „Боинг 747 “ на линији Њујорк -Париз експлодирао је изнад Атлантског океана , након што је полетео са аеродрома Кенеди . Погинуло је свих 230 путника и чланова посаде.
1998 —
Посмртни остаци руског цара Николаја II Александровича и чланова његове породице, пренети из Јекатеринбурга 80 година након убиства, сахрањени су у Санкт Петербургу . Свечаној церемонији присуствовао је и председник Русије Борис Јељцин .
Цунами изазван снажним земљотресом на дну Пацифика однело је шест села на северозападној обали Папуе Нове Гвинеје . Погинуло је око 2.000 људи.
На конференцији ОУН у Риму , представници 120 земаља усвојили су статут којим је успостављан први стални Међународни кривични суд за ратне злочине. САД су одбиле да се прикључе том суду. До марта 2003 . споразум је ратификовало 89 земаља.
2000 — Башар ел Асад постао је председник Сирије , обећавши приликом инаугурације да ће наставити непопустљиву политику према Израелу какву је водио његов отац Хафиз ел Асад , који је умро 10. јуна .
2001 —
2014 — Малезијски путнички авион Боинг 777 , који је летео из Амстердама за Куала Лумпур , оборен је ракетом изнад Донбаса , при чему је погинуло је свих 298 путника и чланови посаде.
Рођења
1714 — Александер Баумгартен , немачки филозоф. (прем. 1762 ))
1744 — Елбриџ Џери , амерички политичар, 5. потпредседник САД (1813—14). (прем. 1814 ))
1888 — Шмуел Јосиф Агнон , израелски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1966). (прем. 1970 )
1899 — Џејмс Кегни , амерички глумац и плесач. (прем. 1986 )
1910 — Барбара О’Нил , америчка глумица. (прем. 1980 )
1917 — Кенан Еврен , турски генерал, 7. Председник Турске . (прем. 2015 )
1920 — Хуан Антонио Самаран , каталонски спортски званичник, председник Међународног олимпијског комитета (1980—2001). (прем. 2010 )
1934 — Радмила Радовановић , српска глумица. (прем. 2018 )
1935 — Дајен Керол , америчка глумица, певачица и модел. (прем. 2019 )
1935 — Доналд Садерланд , канадски глумац. (прем. 2024 )
1942 — Кони Хокинс , амерички кошаркаш. (прем. 2017 )
1947 — Жарко Кнежевић , југословенски кошаркаш. (прем. 2020 )
1949 — Гизер Батлер , енглески музичар, најпознатији као басиста групе Black Sabbath .
1952 — Дејвид Хаселхоф , амерички глумац и музичар.[ 1]
1954 — Ангела Меркел , немачка политичарка, канцелар СР Немачке (2005—2021).[ 2]
1958 — Вонг Карвај , хонгконшки редитељ, сценариста и продуцент.
1961 — Гуру , амерички хип-хоп музичар, музички продуцент и глумац. (прем. 2010 )
1963 — Мати Никенен , фински ски скакач. (прем. 2019 )
1964 — Милорад Билбија , српски фудбалер и фудбалски тренер.
1965 — Сантијаго Сегура , шпански глумац, сценариста, редитељ и продуцент.
1969 — Џејсон Кларк , аустралијски глумац.
1972 — Јап Стам , холандски фудбалер и фудбалски тренер.
1974 — Дамјано Томази , италијански фудбалер.
1975 — Даруд , фински ди-џеј и музички продуцент.
1976 — Андерс Свенсон , шведски фудбалер.
1976 — Маркос Сена , бразилско-шпански фудбалер.
1977 — Тифани Тејлор , амерички еротски модел.
1979 — Мајк Вогел , амерички глумац и модел.
1987 — Иван Стринић , хрватски фудбалер.
1988 — Рихардс Куксикс , летонски кошаркаш.
1992 — Били Лурд , америчка глумица.
1993 — Сава Ранђеловић , српски ватерполиста.
1993 — Кали Учис , америчка музичарка.
1994 — Бенжамен Менди , француски фудбалер.
1997 — Оџи Ануноби , британски кошаркаш.
Смрти
1762 — Петар III , руски цар. (рођ. 1728 ).
1790 — Адам Смит , шкотски економиста и филозоф. (рођ. 1723 ).
1912 — Жил Анри Поенкаре , француски математичар, физичар и филозоф. (рођ. 1854 ).
1918 —- Цар Николај II и цела његова породица (рођ. 1868 ).
1928 — Ђовани Ђолити , италијански политичар, премијер Италије (1892-93, 1903-05, 1906-09, 1911-14 и 1920-21). (рођ. 1842 ).
1928 — Светолик Радовановић , српски геолог и палеонтолог, професор Универзитета у Београду , први министар привреде у Србији (1904—05). (рођ. 1863 ).
1941 — Аугуст Цесарец , учесник Шпанског грађанског рата, хрватски књижевник, новинар, есејиста, путописац и политички радник. (рођ. 1893 ).[ 3]
1945 — Ернст Буш , немачки фелдмаршал . (рођ. 1885 ).
1946 — Драгољуб Дража Михаиловић , армијски генерал и начелник штаба Југословенске војске у Отаџбини. (рођ. 1893 )
1959 — Били Холидеј , америчка џез и блуз певачица. (рођ. 1915 ).
1959 — Александар Цанков , бугарски политичар, премијер Бугарске (1923—26). (рођ. 1879 ).
1967 — Џон Колтрејн , амерички џез саксофониста. (рођ. 1915 ).
1975 — Константин Гамсахурдија , грузински писац и јавна личност (рођ. 1893 )
1995 — Хуан Мануел Фанђо , аргентински аутомобилски ас, петоструки шампион Формуле 1 (1951, 1954-57). (рођ. 1911 ).
2005 — Едвард Хит , британски конзервативни политичар, Премијер Велике Британије (1970—74). (рођ. 1916 ).
Празници и дани сећања
Види још
Референце