21. децембар

21. децембар (21.12.) је 355. дан године по грегоријанском календару (356. у преступној години). До краја године има још 10 дана.

• 69 — Веспазијан прихваћен за римског цара чиме је окончана политичка криза започета уклањањем Нерона 68. године (Година четири цара).
• 1124 — Ламберто Сканабеки је постао папа под именом Хонорије II.
• 1781 — Аустријски цар Јосиф II Едиктом о толеранцији признао слободу вероисповести и одузео католичкој цркви положај државне цркве.
• 1881 — У Београду основано Друштво новинара Србије, једно од најстаријих у Европи. У Београду тада излазила 22 листа и часописа. Председник првог Управног одбора Друштва био српски писац Лаза Костић, тада уредник "Српске независности“.
• 1920 — Рудари рудника Крека код Тузле се придружују генералном штрајку рудара Словеније. Штрајк ће да прерасте у крвави оружани сукоб, познатији као „Хусинска буна“.
• 1937 — У Холивуду одржана премијера филма Волта Дизнија "Снежана и седам патуљака", првог целовечерњег цртаног филма у филмској историји.
• 1941 — Формирана I пролетерска НОУ бригада у Рудом.
• 1948 — У Ирској потписан закон о конституисању Ирске Републике. Ирска 1949. прогласила пуну независност од Уједињеног Краљевства и иступила из Комонвелта.
• 1958 — Генерал Шарл де Гол изабран за првог председника Пете републике.
• 1967 — Луј Вашкански, први човек којем је пресађено срце, умро у јужноафричком граду Кејптауну 18 дана после операције.
• 1968 — Лансирана је мисије Аполо 8 из свемирског центра Кенеди, која је одвела своју посаду по први пут у Месечеву орбиту.
• 1972 — Источна и Западна Немачка потписале уговор о добросуседским односима и успоставиле дипломатске везе, формално окончавши непријатељство које је трајало више од две деценије. Тиме отворен пут и за међународно признање Источне Немачке.
• 1973 — У Женеви отворена прва мировна конференција посвећена Израелу и његовим арапским суседима. У раду конференције учествовали Јордан, Израел, Египат, САД, СССР и Уједињене нације.
• 1979 — У Уједињеном Краљевству потписан мировни уговор којим су окончани седмогодишњи герилски рат у Родезији и 15-годишња побуна против британске круне.
• 1988 — Авион америчке компаније "Пан Ам" на линији Лондон-Њујорк експлодирао изнад шкотског места Локерби. У несрећи погинуло свих 259 људи у "боингу 747" и 11 на земљи. Либија касније оптужена да је одговорна за тај терористички акт.
• 1990 — Влада Албаније наредила уклањање свих Стаљинових статуа и свих симбола који носе његово име.
• 1993 — Председник Русије Борис Јељцин распустио Министарство безбедности, бивши КГБ, јер га није благовремено упозорило на опасан развој догађаја у земљи и рекао да институцију која је деценијама застрашивала грађане није могуће реформисати.
• 1997 — У другом кругу председничких избора у Србији, на које је изашло 50,98% бирача, победио, с 59,23% гласова, Милан Милутиновић, кандидат коалиције Социјалистичке партије Србије, Југословенске левице и Нове демократије. Његов ривал Војислав Шешељ добио 37,57% гласова.
• 2001 — Председник Аргентине Фернандо де ла Руа поднео оставку после жестоких сукоба демонстраната и полиције у највећим социјалним немирима у историји Аргентине и пошто је перонистичка опозиција одбила да му да подршку.
• 2007 — Естонија, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка почеле да примењују одредбе Шенгенског споразума на копненим и поморским границама.

• 1804 — Бенџамин Дизраели, енглески државник и писац. (прем. 1881)^[1]
• 1892 — Ребека Вест, енглеска књижевница. (прем. 1983)^[2]
• 1896 — Константин Рокосовски, совјетски војсковођа. (прем. 1968)^[3]
• 1917 — Хајнрих Бел, немачки књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1972). (прем. 1985)^[4]
• 1920 — Алисија Алонсо, кубанска балерина. (прем. 2019)^[5]
• 1937 — Џејн Фонда, америчка глумица и модел.^[6]
• 1940 — Френк Запа, амерички музичар и сатиричар. (прем. 1993)^[7]
• 1941 — Радослав Бечејац, српски фудбалер.^[8]
• 1948 — Самјуел Л. Џексон, амерички глумац и продуцент.^[9]
• 1953 — Светислав Басара, српски писац.
• 1954 — Крис Еверт, америчка тенисерка.^[10]
• 1959 — Флоренс Грифит Џојнер, америчка атлетичарка. (прем. 1998)^[11]
• 1961 — Драгослав Огњановић, српски адвокат. (прем. 2018)
• 1963 — Дмитриј Рогозин, руски политичар, дипломата и доктор филозофских наука.
• 1965 — Енди Дик, амерички комичар, глумац, музичар и продуцент.
• 1966 — Кифер Садерланд, канадски глумац, продуцент, редитељ и музичар.^[12]
• 1967 — Катарина Гојковић, српска глумица.^[13]
• 1967 — Михаил Сакашвили, грузијско-украјински политичар, 3. председник Грузије (2004—2013).^[14]
• 1969 — Жили Делпи, француска глумица, музичарка, редитељка и сценаристкиња.^[15]
• 1975 — Палома Херера, аргентинска балерина.
• 1977 — Емануел Макрон, француски политичар и економиста, председник Француске.^[16]
• 1990 — Милош Ћук, српски ватерполиста.
• 1992 — Лука Милуновић, српски фудбалер.^[17]
• 1997 — Мадлин Клајн, америчка глумица.
• 2000 — Јам Мадар, израелски кошаркаш.

• 1375 — Ђовани Бокачо, италијански писац. (рођ. 1313)^[18]
• 1940 — Френсис Скот Фицџералд, амерички писац.^[19]
• 1945 — Џорџ Смит Патон, амерички генерал. (рођ. 1885)^[20]
• 1972 — Паул Хаусер, нацистички официр (рођ. 1880)^[21]
• 2000 — Вера Дедовић, српска глумица (рођ. 1969)^[22]
• 2006 — Сапармурат Нијазов, председник Туркменистана, један од најауторитарнијих диктатора на свету. (рођ. 1940)^[23]

• Српска православна црква данас прославља
  • Преподобни Патапије
  • Свети апостоли Состен, Аполос и други

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

21. децембар на Викимедијиној остави.