30. април

30. април (30.04) је 120. дан у години по грегоријанском календару (121. у преступној години). До краја године има још 245 дана.

• 311 — Римски цар Галерије, велики прогонитељ хришћана, на самрти издаје Едикт о толеранцији којим позива на обуставу прогона.
• 1006 — SN 1006, најсветлија забележена супернова, први пут се појавила у сазвежђу Вук.
• 1789 — Џорџ Вашингтон је положио заклетву као први председник САД.
• 1803 — САД су од Наполеона Бонапарте, за 15 милиона долара купиле Луизијану, која је истог дана 1812. и формално ушла у састав америчке државе као њена 18. чланица.
• 1804 — У борбама у Суринаму Британци су први пут употребили шрапнел, назван по изумитељу Хенрију Шрапнелу.
• 1895 — Свечано је отворена Прва интернационална изложба у Венецији, која је временом постала највећа смотра савремене ликовне уметности у свету, позната као Венецијански бијенале.
• 1897 — Џ. Џ. Томсон је обзнанио своје откриће електрона на предавању на Краљевској институцији у Лондону.
• 1900 — Хаваји су постали саставни део САД.
• 1915 — У Паризу је основан Југословенски одбор, организација српских, хрватских и словеначких политичких емиграната из Аустроугарске која је у време Првог светског рата водила акције за ослобађање јужнословенских земаља од Аустроугарске и за њихово уједињење са Србијом и Црном Гором.
• 1934 — Аустрија је донела нови устав којим је озакоњена диктатура канцелара Енгелберта Долфуса.
• 1941 — Независна Држава Хрватска донела је закон о расној припадности на основу којег су почели прогони Срба, Јевреја и Рома.
• 1945 — Адолф Хитлер и његова супруга Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину док су се совјетске трупе касно увече заузеле зграду Рајхстага.
• 1945 — Југословенска армија ослободила је у Другом светском рату усташки логор Јасеновац.
• 1953 — У Београду је за посетиоце отворен Железнички музеј, први такав музеј у Југославији, основан у фебруару 1950.
• 1973 — Председник САД Ричард Никсон прихватио је одговорност за прислушкивање страначких противника у Вотергејту 1972, што је довело до његове оставке у августу 1974. године.
• 1975 — Амерички војници су завршили хеликоптерску евакуацију америчких држављана, јужновијетнамских цивила и других из Сајгона мало раније него што су северновијетнамски војници заузели Сајгон, чиме је окончан Вијетнамски рат.
• 1991 —
  • Донета одлука о расписивању референдума о статусу САО Крајине
  • У циклону у Бангладешу је погинуло најмање 125.000 људи.
• 1995 — Председник САД Бил Клинтон наложио је прекид трговине с Ираном и забранио инвестиције у ту земљу, оптуживши Техеран да подржава међународни тероризам.
• 1999 — У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погођене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру Београда.
• 2002 — Председник Зимбабвеа Роберт Мугабе прогласио је ванредно стање у земљи због велике несташице хране која је довела хиљаде становника на ивицу глади. Криза са храном наступила је услед суше, али и због затварања фарми које су држали белци.
• 2003 — САД, Русија, Европска унија и УН званично су објавиле "мапу" за мировно преговоре Израела и Палестине, који би требало да доведу до стварања независне палестинске државе 2005.

• 1662 — Мери II од Енглеске, енглеска краљица. (прем. 1694)^[1]
• 1777 — Карл Фридрих Гаус, немачки математичар и физичар. (прем. 1855)^[2]
• 1870 — Франц Лехар, аустријски композитор мађарског порекла. (прем. 1948)^[3]
• 1883 — Јарослав Хашек, чешки писац. (прем. 1923)^[4]
• 1908 — Ив Арден, америчка глумица и комичарка. (прем. 1990)^[5]
• 1916 — Клод Елвуд Шенон, амерички научник и инжењер. (прем. 2001)^[6]
• 1916 — Роберт Шо, амерички диригент. (прем. 1999)^[7]
• 1928 — Петер Карстен, немачко-југословенски глумац и продуцент. (прем. 2012)^[8]
• 1940 — Берт Јанг, амерички глумац, сценариста, писац и сликар. (прем. 2023)^[9]
• 1944 — Џил Клејберг, америчка глумица. (прем. 2010)^[10]
• 1947 — Владимир Јевтовић, српски глумац и професор глуме. (прем. 2013)^[11]
• 1949 — Антонио Гутерес, португалски политичар, 9. генерални секретар Организације уједињених нација.^[12]
• 1951 — Марко Брецељ, словеначки музичар, најпознатији као суоснивач и певач групе Булдожер. (прем. 2022)^[13]
• 1954 — Џејн Кемпион, новозеландска редитељка, сценаристкиња и продуценткиња.^[14]
• 1956 — Ларс фон Трир, дански редитељ и сценариста.^[15]
• 1958 — Слободан Ројевић, црногорски фудбалер.^[16]
• 1961 — Ајзеа Томас, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.^[17]
• 1964 — Лорензо Сталенс, белгијски фудбалер и фудбалски тренер.^[18]
• 1967 — Стивен Макинтош, енглески глумац.^[19]
• 1973 — Александар Срећковић, српски глумац.^[20]
• 1975 — Џони Галеки, амерички глумац.^[21]
• 1980 — Луис Скола, аргентински кошаркаш.^[22]
• 1981 — Кунал Најар, британско-индијски глумац.^[23]
• 1981 — Џон О’Шеј, ирски фудбалер.^[24]
• 1982 — Кирстен Данст, америчка глумица.^[25]
• 1983 — Ненад Милијаш, српски фудбалер.^[26]
• 1983 — Никола Селаковић, српски правник и политичар.
• 1985 — Гал Гадот, израелска глумица, модел и продуценткиња.^[27]
• 1986 — Дајана Агрон, америчка глумица, певачица и плесачица.^[28]
• 1988 — Ана де Армас, кубанско-шпанска глумица.^[29]
• 1991 — Данијел Алексић, српски фудбалер.^[30]
• 1991 — Травис Скот, амерички хип хоп музичар и музички продуцент.^[31]
• 1992 — Марк Андре тер Штеген, немачки фудбалски голман.^[32]
• 2000 — Алексеј Бјелогрлић, српски глумац.

• 1883 — Едуар Мане, француски сликар (рођ. 1832)^[33]
• 1945 — Адолф Хитлер, немачки диктатор (рођ. 1889)^[34]
• 1968 — Марко Малетин, српски професор, секретар Матице српске, уредник Летописа Матице српске, управник Војвођанског архива и Народног позоришта Дунавске бановине. (рођ. 1890)^[35]
• 1980 — Нинко Петровић, учесник у Првом светском рату, адвокат, градоначелник Београд од 1947 до 1951 г. (рођ. 1896)
• 1989 — Серђо Леоне, италијански филмски режисер. (рођ. 1929)^[36]
• 1991 — Рафаило Блам, композитор. (рођ. 1910)^[37]
• 2000 — Пол Хартлинг, премијер Данске^[38]
• 2007 — Јара Рибникар, књижевница, публициста и преводилац. (рођ. 1912)^[39]
• 2018. — Роз Лоранс, француска кантауторка пољског порекла (рођ. 1953)^[40]

• Српска православна црква слави:
  • Свештеномученика Симеона - епископа Персијски
  • Светог Акакија епископа Мелитинског
  • Светог Агапита папу Римског
  • Преподобног Саватија и Зосима

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума