30. септембар

30. септембар (30.9.) је 273. дан у години по грегоријанском календару (274. у преступној години). До краја године има још 92 дана.

• 1399 — Оснивач енглеске династије Ланкастер Хенри Болингброк постао краљ Хенри IV, дан пошто је абдицирао Ричард II, први монарх у историји Енглеске који је напустио престо.
• 1846 — Амерички зубар Вилијам Мортон први употребио анестезију приликом вађења зуба.
• 1912 — Србија и Бугарска објавиле мобилизацију за рат против Турске. Први балкански рат, од октобра 1912. до маја 1913, у ком су се против Турске бориле и Грчка и Црна Гора, завршен ослобађањем балканских народа од турске власти.
• 1915 — Радоје Љутовац, српски артиљерац оборио противнички авион топом. Вероватно прво обарање авиона током историје ратовања.
• 1918 — Ступило је на снагу „Солунско примирје“ којим је ефективно окончано бугарско учешће у Првом светском рату на страни Централних сила.
• 1941 — Почела прва немачка офанзива на Москву у једној од највећих битака Другог светског рата, која је окончана у јануару 1942. поразом Немаца.
• 1949 — Окончан је Берлински ваздушни мост успостављен после совјетске блокаде Западног Берлина крајем јуна 1948, током ког су амерички и британски авиони обавили 277.264 летова и допремили 2.323.738 тона намирница.
• 1962 — Расисти су изазвали нереде у Оксфорду у америчкој држави Мисисипи када је, на основу одлуке федералног суда, црнац Џејмс Мередит уписан на Универзитет Мисисипија, који су до тада похађали само белци.
• 1965 — Припадници индонежанског покрета „30. септембар“ су отели шест генерала и покушали да изврше државни удар. Генерали нађени мртви 3. октобра, а противударом на власт дошао генерал Сухарто. Сматра се да је у репресалијама против комуниста и њихових симпатизера, које су уследиле, побијено око пола милиона људи.
• 1966 — Немачки ратни злочинци Алберт Шпер и Балдур фон Ширах изашли из затвора Шпандау у ком су одслужили казну од 20 година робије. У затвору који је био направљен за 600 затвореника, остао само Рудолф Хес.
  • Боцвана стекла независност.
• 1970 — Ричард Никсон допутовао у Београд, у прву посету једног америчког председника Југославији.
• 1980 — У симболичном подсећању на библијска времена Израел увео валуту шекел, која је заменила фунту.
• 1988 — У СССР пензионисано пет функционера, међу којима и председник Президијума Врховног совјета Андреј Громико.
• 1990 —
  • Српско национално вијеће донело одлуку да се приступи реализацији пуне политичке и територијалне аутономије српског народа у Хрватској.
  • СССР је нормализовао дипломатске односе са Израелом, прекинуте током Шестодневног рата 1967. и успоставио пуне дипломатске односе са Јужном Корејом.
• 1991 — Војним ударом у Хаитију оборен са власти председник Жан Бертран Аристид.
• 1992 —
  • Под покровитељством и у присуству копредседника Међународне конференције о Југославији, председници Југославије и Хрватске Добрица Ћосић и Фрањо Туђман потписали Декларацију којом су се обавезали на престанак непријатељстава и решавање спорних питања преговорима.
  • Московска банка дистрибуирала ваучере за приватизацију као део владиних економских реформи које би требало да милионе Руса претворе у капиталисте.
• 1993 — У серији јаких земљотреса у југозападној Индији разорено 36 села, а погинуло најмање 22.000 људи.
• 1994 — Завршен шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Валерија Салова.
• 1999 — Један од највећих немачких књижевника XX века Гинтер Грас добио Нобелову награду за књижевност.
• 2000 — Уз подршку ДОС и новоизабраном председнику Југославије Војиславу Коштуници светска демократска јавност ишчекивала расплет постизборне кризе у Југославији. Русија упозорила пораженог Слободана Милошевића да не користи силу ради опстанка на власти.
• 2005 — Данске новине Јиланд-Постен објавиле су карикатуре Мухамеда, изазвавши протесте у муслиманским земљама који су их видели као богохулне и исламофобичне.

• 1839 — Људевит Вуличевић, српски писац, есејиста, филозоф и свештеник. (прем. 1916)
• 1871 — Даница Бандић, српска учитељица, ауторка драма и дечије књижевности. (прем. 1950)^[1]
• 1882 — Ханс Гајгер, немачки физичар. (прем. 1945)
• 1894 — Хуго Клајн, југословенски лекар, редитељ, писац и шекспиролог. (прем. 1981)^[2]
• 1905 — Невил Френсис Мот, британски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1977). (прем. 1996)
• 1917 — Бади Рич, амерички џез музичар (бубњар и вођа бенда). (прем. 1987)
• 1921 — Дебора Кер, шкотска глумица. (прем. 2007)
• 1924 — Труман Капоте, амерички књижевник, сценариста и драматург. (прем. 1984)^[3]
• 1927 — В. С. Мервин, амерички песник и преводилац. (прем. 2019)
• 1931 — Енџи Дикинсон, америчка глумица.
• 1932 — Арсеније Јовановић, српски редитељ, сценариста и преводилац.
• 1940 — Здравка Крстуловић, хрватска глумица. (прем. 2003)
• 1950 — Лаура Ескивел, мексичка списатељица, сценаристкиња и политичарка.
• 1957 — Френ Дрешер, америчка глумица.
• 1959 — Еторе Месина, италијански кошаркашки тренер.
• 1962 — Зоран Арсић, српски фудбалер и фудбалски судија.
• 1962 — Франк Рајкард, холандски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1962 — Борислав Цветковић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1964 — Моника Белучи, италијанска глумица и модел.
• 1966 — Богдан Обрадовић, српски тениски тренер.
• 1968 — Анита Манчић, српска глумица.
• 1970 — Драган Мићановић, српски глумац.
• 1971 — Џена Елфман, америчка глумица.
• 1972 — Александра Ковач, српска музичарка.
• 1975 — Марион Котијар, француска глумица, музичарка и активисткиња за екологију.
• 1978 — Малгожата Глинка, пољска одбојкашица.
• 1980 — Стефан Линдеман, немачки клизач.
• 1980 — Мартина Хингис, швајцарска тенисерка.
• 1981 — Игор Куњицин, руски тенисер.
• 1984 — Немања Рнић, српски фудбалер.
• 1986 — Оливије Жиру, француски фудбалер.
• 1987 — Драгана Дабовић, српска глумица.
• 1991 — Жофре Ловерњ, француски кошаркаш.
• 1992 — Јоханес Фојтман, немачки кошаркаш.
• 1992 — Марко Чекинато, италијански тенисер.
• 1993 — Јована Јакшић, српска тенисерка.
• 1997 — Макс Верстапен, холандски аутомобилиста, возач Формуле 1.

• 1891 — Жорж Ернест Буланже, француски генерал. (рођ. 1837)
• 1937 — Михаил Џавахишвили, грузински и совјетски писац (рођ. 1880)
• 1955 — Џејмс Дин, амерички глумац. (рођ. 1931)
• 1985 — Чарлс Рихтер, амерички сеизмолог. (рођ. 1900)
• 1989 — Оскар Давичо српски и југословенски књижевник. (рођ. 1909)^[4]
• 1991 — Тома Здравковић, српски певач народне музике. (рођ. 1938)
• 2007 — Милан Јелић, председник Републике Српске. (рођ. 1956)
• 2010 — Тони Кертис, амерички глумац. (рођ. 1925)
• 2014 — Мартин Луис Перл, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1927)
• 2018 — Јадранка Пејановић, српска глумица и новинарка. (рођ. 1979)

• 1966 — Бивши британски протекторат у Африци Бецуаналенд стекао независност под називом Република Боцвана. Први председник постао Сереце Кама.

• http://www.b92.net/news/indexs.php?start=60&order=hrono&dd=30&mm=9&yyyy=2003

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

30. септембар на Викимедијиној остави.