21. јануар

21. јануар је двадесет први дан у години у Грегоријанском календару. 344 дана (345 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

• 763 — Абасидски халифат је угушио Алидску побуну када је један од вођа побуне смртно рањен у бици код Басре.
• 1276 — Папа Иноћентије V је наследио Гргура X као 185. римски папа.
• 1525 — Започео је анабаптистички покрет када су његови оснивачи Конрад Гребел, Феликс Манц и Јерг Блаурок поново крстили један другог и своје следбенике у Цириху јер су сматрали да је хришћанска пракса крштења деце неважећа јер деца не могу да бирају своју веру.
• 1720 — Шведска и Пруска су потписале Стокхолмски мир.
• 1793 — Гиљотинирањем је погубљен Луј XVI, након што га је два дана раније Национални конвент прогласио кривим за издају.
• 1840 — Жил Димон д'Ирвил је открио Аделину земљу.
• 1911 — У Монте Карлу одржан први ауто-рели.
• 1919 — У Даблину конгрес партије Шин Фејн усвојио резолуцију о независности Ирске. Велика Британија није признала тај акт и дала Ирској статус доминиона 1921. Самосталност Ирске признала 1949, али без Северне Ирске.
• 1925 — Албанија је прогласила себе републиком.
• 1936 — Едвард VIII постао краљ Уједињеног Краљевства после смрти оца Џорџа V, а абдицирао је у децембру исте године да би могао да се ожени Американком Волис Симпсон.
• 1942 —
  • Немачке снаге под командом Ервина Ромела почеле контраофанзиву против савезничке војске под британском командом у северној Африци у Другом светском рату.
  • Мађарски војници у Другом светском рату у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома.
• 1954 — САД поринуле прву подморницу на атомски погон „УСС Наутилус“.
• 1968 — Почела је битка за Ке Сан у Вијетнамском рату.
• 1968 — Амерички бомбардер Боинг B-52 који је носио 4 хидрогенске бомбе се срушио на Гренланду.
• 1976 —
  • Два англо-француска „конкорда“ истовремено полетела из Париза и Лондона на првим редовним путничким линијама тог суперсоничног авиона.
  • У СССР први пут дозвољена продаја западних листова, међу којима „Њујорк тајмс“ и „Фајненшенел тајмс“.
• 1986 — У експлозији аутомобила-бомбе у источном Бејруту у близини седишта хришћанске партије Фаланга председника Либана Амина Џемаила, погинуле 22 особе, 102 повређене.
• 1993 — Хрватске снаге напале територију Републике Српске Крајине у зонама под заштитом Уједињених нација у намери да заузму Масленички мост, аеродром „Земуник“ код Задра и брану Перућа.
• 1997 — Канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Чешке Вацлав Клаус потписали декларацију о помирењу у којој је Немачка изразила жаљење због нацистичке окупације Чехословачке, од 1938. до 1945, а Чешка због протеривања Немаца из Судетске области после Другог светског рата.
• 1998 —
  • На позив кубанског председника Фидела Кастра папа Јован Павле II почео петодневну историјску посету тој комунистичкој земљи.
  • У Босни и Херцеговини представљена конвертибилна марка, нова заједничка монета за оба ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.
• 2000 — Први официри Косовског заштитног корпуса положили заклетву у Приштини. КЗК формиран трансформацијом ОВК који је од 1996. вршио оружане нападе на полицијске станице Министарства унутрашњих послова Србије на Косову и Метохији, а током 1998. и 1999. ушао у отворен сукоб са српским снагама безбедности. Срби са Косова и Метохије одбили да уђу у КЗК.
• 2007 — Одржани су ванредни избори за Скупштину Србије.
• 2021 — Тероризам: У бомбашком нападу на једну пијацу у Багдаду погинуле су најмање 32 особе.

• 1790 — Димитрије Фрушић, српски лекар и новинар. (прем. 1838)^[1]
• 1845 — Хариет Бакер, норвешка сликарка. (прем. 1932)^[2]
• 1861 — Ђорђе Јовановић, српски вајар. (прем. 1953)^[3]
• 1868 — Феликс Хофман, немачки хемичар. (прем. 1946)^[4]
• 1881 — Иван Рибар, хрватски и југословенски политичар, учесник Народноослободилачке борбе и јунак социјалистичког рада. (прем. 1968)^[5]
• 1895 — Кристобал Баленсијага, шпански модни креатор. (прем. 1972)^[6]
• 1905 — Кристијан Диор, француски модни креатор. (прем. 1957)^[7]
• 1909 — Тодор Скаловски, македонски композитор и диригент. (прем. 2004)^[8]
• 1909 — Теофило Спасојевић, српски фудбалер. (прем. 1970)^[9]
• 1916 — Пјетро Рава, италијански фудбалер. (прем. 2006)^[10]
• 1922 — Тели Савалас, амерички глумац. (прем. 1994)^[11]
• 1922 — Пол Скофилд, енглески глумац. (прем. 2008)^[12]
• 1923 — Лола Флорес, шпанска певачица, играчица и глумица. (прем. 1995)^[13]
• 1924 — Бени Хил, енглески комичар, глумац и певач. (прем. 1992)^[14]
• 1941 — Пласидо Доминго, шпански оперски певач.^[15]
• 1942 — Илија Лукић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2018)^[16]
• 1953 — Пол Ален, амерички предузетник, суоснивач Мајкрософта. (прем. 2018)^[17]
• 1956 — Џина Дејвис, америчка глумица.^[18]
• 1958 — Мајкл Винкот, канадски глумац.
• 1960 — Бајро Жупић, српски фудбалер.^[19]
• 1961 — Халид Муслимовић, босанскохерцеговачки певач.^[20]
• 1961 — Иво Пуканић, хрватски новинар. (прем. 2008)
• 1963 — Хаким Олајџувон, нигеријско-амерички кошаркаш.^[21]
• 1963 — Детлеф Шремпф, немачки кошаркаш и кошаркашки тренер.^[22]
• 1964 — Жерал Паси, француски фудбалер.^[23]
• 1964 — Александар Шоштар, српски ватерполо голман.^[24]
• 1967 — Алфред Јерманиш, словеначки фудбалер.^[25]
• 1969 — Карина Ломбард, француско-америчка глумица и модел.^[26]
• 1970 — Ален Бокшић, хрватски фудбалер.^[27]
• 1972 — Кет Пауер, америчка музичарка, глумица и модел.^[28]
• 1975 — Оливер Дулић, српски политичар, хирург и ватерполиста.^[29]
• 1976 — Ема Бантон, енглеска музичарка, глумица и радио и ТВ водитељка, најпознатија као чланица групе Spice Girls.^[30]
• 1976 — Наташа Марковић, српска глумица^[31]
• 1978 — Едита Маловчић, аустријска певачица и глумица бошњачког порекла.^[32]
• 1981 — Иван Ергић, српски фудбалер.^[33]
• 1982 — Никола Маи, француски тенисер.^[34]
• 1983 — Саша Стојановић, српски фудбалер.^[35]
• 1984 — Дејан Миловановић, српски фудбалер.^[36]
• 1986 — Мајк Тејлор, амерички кошаркаш.^[37]
• 1988 — Немања Томић, српски фудбалер.^[38]
• 1989 — Догуш Балбај, турски кошаркаш.^[39]
• 1989 — Хенрих Мхитарјан, јерменски фудбалер.^[40]
• 1992 — Марија Вуковић, црногорска атлетичарка.^[41]
• 1994 — Лора Робсон, енглеска тенисерка.^[42]
• 2001 — Џексон Брандиџ, амерички глумац.^[43]

• 1793 — Луј XVI, француски краљ. (рођ. 1754)^[44]
• 1851 — Алберт Лорцинг, немачки композитор, певач и диригент. (рођ. 1801)^[45]
• 1894 — Војислав Илић, српски песник, утемељивач реализма у српској поезији (рођ. 1862)^[46]
• 1924 — Владимир Лењин, вођа Октобарске револуције 1917, творац совјетске Русије. (рођ. 1870)^[47]
• 1926 — Камило Голђи италијански научник и лекар, добитник Нобелове награде за физиологију и медицину. (рођ. 1843)^[48]
• 1938 — Жорж Мелијес, који се сматра првим филмским режисером и првим синеастом. (рођ. 1861)^[49]
• 1950 — Џорџ Орвел, британски писац-сатиричар. (рођ. 1903)^[50]
• 1957 — Петар Крстић, српски композитор, диригент и музички педагог. (рођ. 1877)^[51]
• 1959 — Сесил Блаунт де Мил, амерички филмски режисер и продуцент. (рођ. 1881)^[52]
• 2002 — Пеги Ли, легенда џез и поп-музике. (рођ. 1920)^[53]
• 2006 — Ибрахим Ругова, лидер косовских Албанаца. (рођ. 1944)^[54]
• 2015 — Кемал Монтено, босанскохерцеговачки кантаутор, текстописац, композитор и шансоњер. (рођ. 1948)^[55]
• 2019 — Исмаил Мачев, југословенски атлетичар. (рођ. 1960)^[56]
• 2019 — Емилијано Сала, аргентински фудбалер. (рођ. 1990)^[57]
• 2019 — Мирослав Прокопијевић, српски економиста. (рођ. 1953)^[58]

• Српска православна црква слави^[59]:
  • Свете мученике Јулијана и Василису
  • Преподобног Георгија Хозевита
  • Свету Домнику
  • Светог Григорија епископа охридског
  • Свештеномученика Картерија
  • Свете мученике Теофила ђакона и Еладија мирјанина
  • Светог Илију пустињака
  • Преподобног Григорија Охридског
  • Спомен светих мученика Келсија, Антонија, Анастасија, Мариониле, седморо дечака и двадесет војника
  • Светог Кира, патријарха Цариградског
  • Светог Атика, патријарха Цариградског
  • Светог Агатона
  • Светог мученика Абу
  • Свету мученицу Партену
  • Свештеномученика Исидора и осталих 72 с њим
  • Светог Макарија Макриса
  • Преподобног Теодора

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума