19. фебруар

19. фебруар је педесети дан у години у Грегоријанском календару. 315 дана (316 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

• 197 — Император Септимије Север је поразио узурпатора Клодија Албина у бици код Лунгдунума.
• 356 — Император Констанције II је издао декрет којим су затворени сви пагански храмови у Римском царству.
• 1674 — Потписан Вестминстерски мир којим је окончан Англо-холандски рат, а Нова Низоземска, подручје данашњег Њујорка, припала Енглеској.
• 1797 — Папа Пије VI потписао Толентински уговор с Наполеоном Бонапартом према којем су Болоња, Ромања и Ферара припале Француској.
• 1807 — Британска флота прошла кроз Дарданеле да би се потом придружила руским снагама у рату против Турске.
• 1874 — Виктор Иго је објавио роман Вандеја се буни.
• 1912 — Почео шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија.
• 1918 — Совјетски Централни извршни комитет издао декрет о забрани приватног власништва над земљом, водама и природним ресурсима.
• 1922 — У Загребу изашао први број листа "Борба", иза којег је стајала илегална Комунистичка партија Југославије. Лист забрањен 13. јануара 1929. Поново излазио у Другом светском рату у Ужицу крајем 1941. и у Босанској крајини од октобра 1942. до фебруара 1943. После рата наставио је да излази у Београду као дневни лист.
• 1942 — Јапански авиони у првом нападу на Аустралију у Другом светском рату бомбардовали град Дарвин и оближњу војну базу. У нападу погинула 243 Аустралијанца, потопљено осам бродова и уништена 23 авиона.
• 1943 — Силе Осовине напале су савезничке снаге у Тунису код Касеринског пролаза.
• 1945 — Америчке снаге искрцале се у Другом светском рату на пацифичко острво Иво Џима. У борбама које су трајале до 26. марта, када су се Јапанци предали, погинуло више од 6.800 Американаца.
• 1959 — Велика Британија, Грчка и Турска потписале у Лондону споразум о независности Кипра, на којем је годинама трајао устанак против британске колонијалне власти.
• 1976 — Исланд прекинуо дипломатске односе с Великом Британијом после неуспешних преговора две земље о праву на рибарење у спорним водама и тиме отпочео тзв. "бакаларски рат".
• 1977 — У Букурешту потписан југословенско-румунски споразум о даљем заједничком коришћењу Дунава и изградњи хидроелектране Ђердап II.
• 1978 — Египатске снаге су извеле неуспешан десант на међународни аеродром Ларнака без одобрења Кипра да би интервенисали у отмици.
• 1991 — Борис Јељцин затражио оставку председника СССР Михаила Горбачова, тврдећи да је он жртвовао реформе да би повећао личну власт.
• 1992 — У Јужној и Северној Кореји ступили су на снагу споразуми о забрани нуклеарног оружја на корејском полуострву.
• 1993 — Од 1.500 путника и чланова посаде ферибота који је потопљен у олуји поред обала Хаитија спасено 285.
• 1999 — Убијен верски вођа ирачких шиита велики ајатолах Мохамад Садек ал Садр, с два сина.
• 2002 — После убиства шест израелских војника, израелске снаге напале седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази и том приликом погинуло 15 Палестинаца.
• 2003 —
  • Међународни кривични суд за Руанду осудио адвентистичког свештеника Елизафана Нтакирутинама на 10, а његовог сина доктора Жирарда на 25 година затвора за геноцид и злочине против човечности у тој земљи. То је прва пресуда Трибунала једном свештеном лицу.
  • У Немачкој на 15 година затвора осуђен Мунир ел Мотасадеку, саучесник у терористичким нападима у Њујорку 11. септембра 2001.

• 1473 — Никола Коперник, пољски научник. (прем. 1543)^[1]
• 1717 — Дејвид Гарик, енглески глумац. (прем. 1779)^[2]
• 1743 — Луиђи Бокерини, италијански композитор и виолончелиста. (прем. 1805)^[3]
• 1859 — Сванте Август Аренијус, шведски истраживач. (прем. 1927)^[4]
• 1876 — Константин Бранкуши, румунски вајар. (прем. 1957)^[5]
• 1880 — Алваро Обрегон, мексички политичар. (прем. 1928)^[6]
• 1896 — Андре Бретон, француски песник и критичар. (прем. 1966)^[7]
• 1904 — Милан Горкић, алијас Јосип Чижински, секретар Централног комитета Комунистичке партије Југославије, од 1932. до 1937. године (прем. 1937)
• 1911 — Никола Херцигоња, југословенски композитор и музиколог, професор Музичке академије у Београду. (прем. 2000)^[8]
• 1911 — Мерл Оберон, британска глумица. (прем. 1979)^[9]
• 1917 — Карсон Макалерс, америчка књижевница. (прем. 1967)^[10]
• 1920 — Десимир Тошић, српски и југословенски политичар, првак Југословенске демократске странке, публициста, историчар. (прем. 2008)^[11]
• 1924 — Ли Марвин, амерички глумац. (прем. 1987)^[12]
• 1936 — Фредерик Зајдел, амерички песник.^[13]
• 1940 — Сапармурат Нијазов, туркменистански политичар. (прем. 2006)^[14]
• 1941 — Дејвид Грос, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику.^[15]
• 1946 — Карен Силквуд, америчка активисткиња. (прем. 1974)^[16]
• 1948 — Тони Ајоми, енглески музичар, гитариста Блек сабата.^[17]
• 1952 — Рју Мураками, јапански писац, есејиста и редитељ.^[18]
• 1952 — Данило Тирк, словеначки адвокат, дипломата и политичар.^[19]
• 1953 — Кристина Киршнер, аргентинска политичарка.^[20]
• 1953 — Масимо Троизи, италијански глумац, редитељ и песник. (прем. 1994)^[21]
• 1954 — Сократес, бразилски фудбалер. (прем. 2011)^[22]
• 1955 — Џеф Денијелс, амерички глумац.^[23]
• 1956 — Родерик Макинон, амерички хемичар, добитник Нобелове награде за хемију.^[24]
• 1957 — Фалко, аустријски музичар. (прем. 1998)^[25]
• 1957 — Реј Винстон, енглески глумац.^[26]
• 1959 — Милан Живановић, српски математичар и песник.
• 1960 — Момчило Бајагић Бајага, српски музичар.
• 1960 — Принц Ендру, војвода од Јорка.^[27]
• 1962 — Хана Мандликова, чехословачка тенисерка.^[28]
• 1964 — Даг Олдрич, амерички гитариста.* 1966^[29]
• 1966 — Новак Демоњић Озренски, српски сликар, професор и графички дизајнер.^[30]
• 1966 — Мирослав Ђукић, српски фудбалер и фудбалски тренер.^[31]
• 1967 — Бенисио дел Торо, америчко-порторикански глумац.^[32]
• 1968 — Радован Јелашић, српски економиста, некадашњи гувернер Народне банке Србије.^[33]
• 1970 — Јоаким Канс, шведски музичар, најпознатији као певач групе Hammerfall.^[34]
• 1973 — Синиша Убовић, српски глумац.^[35]
• 1977 — Ђанлука Замброта, италијански фудбалер и фудбалски тренер.^[36]
• 1978 — Ибрахим Гај, сенегалски фудбалер.^[37]
• 1978 — Имортал Техник, амерички репер афро-перуанског порекла.^[38]
• 1980 — Мајк Милер, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.^[39]
• 1980 — Ма Лин, кинески стонотенисер.^[40]
• 1981 — Бет Дито, америчка музичарка.^[41]
• 1985 — Коста Перовић, српски кошаркаш.^[42]
• 1985 — Милован Раковић, српски кошаркаш.^[43]
• 1986 — Марта Вијеира да Силва, бразилска фудбалерка.^[44]
• 1987 — Суад Шеховић, црногорски кошаркаш.^[45]
• 1989 — Стефан Живановић, српски кошаркаш.^[46]
• 1991 — Адријан Пејн, амерички кошаркаш. (прем. 2022)^[47]
• 1992 — Јелена Симић, босанскохерцеговачка тенисерка.
• 1993 — Викторија Џастис, америчка глумица и певачица.^[48]
• 1994 — Никола Ивановић, црногорски кошаркаш.^[49]
• 1995 — Никола Јокић, српски кошаркаш.^[50]
• 1997 — Слободан Јовановић, српски кошаркаш.^[51]
• 2001 — Александар Ланговић, српски кошаркаш.^[52]

• 197 — Клодије Албин, римски узурпатор. (рођ. отприлике 150)^[53]
• 1138 — Ирина Дукина, византијска царица. (рођ. отприлике 1066)^[54]
• 1445 — Елеонора Арагонска, краљица Португалије. (рођ. 1402)^[55]
• 1837 — Георг Бихнер, немачки књижевник. (рођ. 1813)^[56]
• 1875 — Коста Трифковић, српски комедиограф. (рођ. 1843)^[57]
• 1887 — Едуард Даувес Декер, холандски писац који је писао под псеудонимом Мултатули. (рођ. 1820)^[58]
• 1897 — Карл Вајерштрас немачки математичар. (рођ. 1815)^[59]
• 1916 — Ернст Мах, аустријски физичар и филозоф. (рођ. 1838)^[60]
• 1931 — Милан Шуфлај, хрватски историчар и књижевник. (рођ. 1879)^[61]
• 1940 — Љуба Давидовић, српски политичар, државник и оснивач Демократске странке. (рођ. 1863)^[62]
• 1947 — Аугуст Шмитхубер, СС-бригадефирер. (рођ. 1901)^[63]
• 1951 — Андре Жид, француски писац. (рођ. 1869)^[64]
• 1952 — Кнут Хамсун, норвешки писац. (рођ. 1859)^[65]
• 1957 — Морис Гарен, француски бициклиста. (рођ. 1871)^[66]
• 1962 — Јоргос Папаниколау, амерички лекар и патолог грчког порекла. (рођ. 1883)^[67]
• 1980 — Бон Скот, аустралијски певач. (рођ. 1946)^[68]
• 1988 — Андре Курнанд, амерички лекар и физиолог француског порекла, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину. (рођ. 1895)^[69]
• 1997 — Денг Сјаопинг, кинески државник. (рођ. 1904)^[70]
• 2000 — Фриденсрајх Хундертвасер, астријски уметник. (рођ. 1928)
• 2001 — Стенли Крамер, амерички филмски редитељ и продуцент. (рођ. 1913)^[71]
• 2002 — Силвија Ривера, амерички трансродник ЛГБТ активист. (рођ. 1951)^[72]
• 2012 — Рут Баркан Маркусова, амерички филозоф и логистичар. (рођ. 1921)
• 2013 — Динко Туцаковић, редитељ, сценариста, филмски теоретичар, критичар и историчар, управник Музеја Југословенске кинотеке. (рођ. 1960)^[73]
• 2013 — Роберт Колман Ричардсон, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1937)^[74]
• 2016 — Умберто Еко, италијански писац. (рођ. 1932)^[75]
• 2016 — Харпер Ли, америчка списатељица. (рођ. 1926)^[76]
• 2019 — Карл Лагерфелд, немачки модни креатор. (рођ. 1933)^[77]
• 2021 — Ђорђе Балашевић, српски певач и кантаутор (рођ. 1953)^[78]

• Српска православна црква слави:
  • Светог Вукола, епископа смирнског
  • Свету мученицу Фаусту
  • Свету мученицу Доротеју
  • Светог Фотија - патријарха цариградског
  • Преподобног Варсонуфија и Јована
  • Свете мученике Марту и Марију и брата им Ликариона

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

19. фебруар на Викимедијиној остави.