Према грегоријанском календару , 1. август (1. 8. или 1. VIII ) јест 213. дан у години (214. у преступној години ). До краја године има још 152 дана.
Догађаји
527 — Источноримски (византијски) цар Јустинијан I (527—565.) ступио на престо — почетак једне од најсјајнијих владавина у римско-византијској историји.
1291 — Три кантона, Ури , Унтервалден и Швиц су су склопили савез за одбрану од Хабзбурговаца . Тај савез је био основа за стварање Швајцарске . Овај дан се прославља као национални празник Швајцарске
1560 — Шкотски парламент је укинуо папску јурисдикцију и одобрио калвинистичку вероисповест . Тиме је основана Шкотска црква .
1774 — Џозеф Пристли , британски хемичар , открио је гас који је назвао „dephologisticated air”. Овај је гас данас познат као кисеоник .
1778 — Отворена је прва штедионица у свету у немачком граду Хамбургу .
1793 — Као прва земља у свету, Француска је увела метрички систем мера .
1798 — Британска флота адмирала Хорација Нелсона уништила је француску флоту под командом адмирала Франсоа Бријеса у бици код Абукира , близу Александрије . Наполеонова је војска у Египту после тог пораза остала одсечена од Европе .
1800 — Парламент Ирске је усвојио Закон о унији , којим ће се 1. јануара 1801. Велика Британија и Ирска ујединити у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске .
1813 — Изашао је први број првог српског дневног листа , „Новина сербских ”, у Бечу . Лист су покренули Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић . Лист је угашен 1822 . године због проблема са штампаријом .
1834 — Забрањено је ропство у целој Британској империји . Тиме је у британским колонијама ослобођено више од 770.000 робова .
1877 — У засеоку Ђурићи на планини Тари, Јосиф Панчић пронашао нову врсту оморике која је по њему добила име — Панчићева оморика
1894 — Због спора око Кореје , Јапан је објавио рат Кини .
1914 — Четири дана после аустроугарског објављивања рата Србији , Француска је прогласила општу мобилизацију, Немачка је објавила рат Русији , док је Италија прокламовала неутралност.
1921 — Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је донела Закон о заштити државе, на основу којег је забрањен рад Комунистичкој партији и њеним посланицима у Скупштини (којих је било 58) поништила мандате.
1936 — 11. олимпијске игре у Берлину отворио је Адолф Хитлер .
1944 — У Вашави је избио устанак против немачке окупације. После двомесечних борби Немци су савладали устанике, а велики број њих послали у концентрационе логоре .
1958 — Јордански краљ Хусеин поништио је федерацију своје земље са Ираком .
1960 — Бенин је прогласио независност од Француске .
1966 — Почео је 11. пленум Комунистичке партије Кине . На пленуму је донета одлука о почетку „културне револуције ”, која је трајала десет година.
1975 — Државници 35 земаља потписали су у Хелсинкију завршни документ Конференције о европској безбедности и сарадњи (КЕБС , данас Организација за европску безбедност и сарадњу , ОЕБС ). Међу потписницима је био и југословенски председник Јосип Броз Тито .
1994 — Роман Херцог , председник Немачке , изразио је жаљење Пољацима због патњи које су претрпели током немачке окупације у Другом светском рату .
1996 — Објављен роман Игра престола америчкога писца Џорџа Р. Р. Мартина .
2000 — Екстремисти у Кашмиру у Индији извршили су седам напада у којима је око 90 људи убијено а више десетина рањено. Већина жртава су били хиндуских ходочасници .
2001 — Тони Блер , премијер Велике Британије , започео је званичну посету Аргентини . То је била прва посета неког британског премијера Аргентини од Фокландског рата 1982 . године.
2007 — У паду моста преко Мисисипија у Минеаполису 13 особа је погинуло, а на десетине је повређено.
2008 — Почео рат у Грузији који се водио између Грузије са једне и Русије и грузијских отцепљених територија Јужне Осетије и Абхазије са друге стране. Након неколико дана жестоких окршаја у овој области између грузијске војске и снага Јужне Осетије, грузијски војници су 7. августа покушали да заузму град Цхинвали, главни град Јужне Осетије.
2010 — Забрањене су касетне бомбе , једно од најмонструознијих конвенционалних наоружања, где према званичним подацима УН -а страда преко 95 % цивила. Уједињене нације су изгласале ову конвенцију о забрани касетних бомби, када је првих 30. држава ратификовало ову конвенцију у својим парламентима.
Рођења
1744 — Жан Батист Ламарк , француски научник. (прем. 1829 )
1790 — Глигорије Возаровић , први српски књиговезац, књижар, самостални издавач и библиотекар. (прем. 1848 )
1819 — Херман Мелвил , амерички књижевник. (прем. 1891 )
1841 — Едуард Херцог , први старокатолички бискуп Швајцарске. (прем. 1924 )
1885 — Ђерђ де Хевеш , мађарски радиохемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1943). (прем. 1966 )
1894 — Отавио Ботекја , италијански бициклиста. (прем. 1927 )
1899 — Јосип Кулунџић , драмски писац, драмски режисер, теоретичар драме и позоришта, романсијер. (прем. 1970 )[ 1]
1910 — Бојан Ступица , српски редитељ, архитекта, драматург, професор, педагог и градитељ позоришта. (прем. 1970 )
1929 — Лејла Абашидзе , грузијска глумица, редитељка и сценаристкиња. (прем. 2018 )
1930 — Пјер Бурдје , француски социолог, антрополог и филозоф. (прем. 2002 )
1936 — Ив Сен Лоран , француски модни дизајнер. (прем. 2008 )
1942 — Џери Гарсија , амерички музичар, најпознатији као гитариста и певач групе Grateful Dead . (прем. 1995 )
1945 — Даглас Ошероф , амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1996 ).
1952 — Зоран Ђинђић , српски политичар и филозоф, градоначелник Београда (1997), премијер Србије (2001—2003) и дугогодишњи председник Демократске странке . (прем. 2003 )
1953 — Богдан Диклић , српски глумац.
1954 — Тревор Бербик , канадско-јамајкански боксер. (прем. 2006 )
1960 — Слободан Клипа , српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
1961 — Жарко Ђуровић , српски фудбалер и фудбалски тренер.
1963 — Кулио , амерички хип хоп музичар, глумац и музички продуцент. (прем. 2022 )
1965 — Сем Мендиз , енглески редитељ, сценариста и продуцент.
1967 — Жозе Падиља , бразилски редитељ, продуцент и сценариста.
1981 — Драган Блатњак , босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер.
1984 — Младен Божовић , црногорски фудбалски голман.
1984 — Бастијан Швајнштајгер , немачки фудбалер.
1986 — Јелена Веснина , руска тенисерка.
1987 — Јаго Аспас , шпански фудбалер.
1988 — Немања Матић , српски фудбалер.[ 2]
1989 — Малком Армстед , амерички кошаркаш.
1990 — Џек О’Конел , енглески глумац.
1993 — Алекс Абринес , шпански кошаркаш.
1999 — Лазар Николић , српски фудбалер.
2001 — Стеван Карапанџић , српски кошаркаш.
Смрти
527 — Јустин I , византијски цар. (рођ. 450 )
1137 — Луј VI , краљ Француске. (рођ. 1081 )
1427 — Стефан Лазаревић , српски владар и песник. (рођ. 1377 )
1627 — Јурај Бараковић , хрватски песник. (рођ. 1548 )
1714 — Ана од Велике Британије , краљица Енглеске, Шкотске и Ирске. (рођ. 1665 )[ 3]
1860 — Данило Петровић , црногорски кнез. (рођ. 1826 )
1955 — Станислав Винавер , српски песник и преводилац. (рођ. 1891 )
1973 — Валтер Улбрихт , источнонемачки државник и први секретар Јединствене радничке партије Немачке. (рођ. 1893 )
1996 — Мохамед Фарах Аидид , сомалијски политичар. (рођ. 1934 )
1997 — Свјатослав Рихтер , совјетски пијаниста. (рођ. 1915 )
2001 — Зузана Халупова , српска сликарка словачког порекла. (рођ. 1925 )
2009 — Борка Вучић , истакнути српски политичар и банкарски стручњак. (рођ. 1926 )
2011 — Милорад Маркановић , истакнути комуниста, писац дела „Десант на Дрвар”.
1996 — Frida Boccara, француска певачица, победница Песме Евровизије 1969. године. (рођ. 1940)
Празници и дани сећања
Види још
Референце