7. април (07.04) је 97. дан у години по грегоријанском календару (98. у преступној години ). До краја године има још 268 дана .
Догађаји
451 — Атила је опљачкао Мец и напао друге градове у Галији .
1141 — Матилда од Енглеске је постала први женски владар Енглеске .
1348 — Чешки краљ Карло IV основао Карлов универзитет , први универзитет у централној Европи.
1788 — Амерички пионири су основали град Маријету (у данашњем Охају ), прво стално америчко насеље изван Тринаест колонија .
1862 — Снаге Уније су поразиле снаге Конфедерације у бици код Шајлоа , најкрвавијој бици у дотадашњој америчкој историји.
1866 — Земунски штампар Игњан Сопрон , на позив босанског везира Шерифа Осман-паше , отворио прву штампарију у Сарајеву и покренуо прве новине штампане у Босни , недељник „Босански вјесник“. Лист уређивао Милош Мандић , излазио на српском језику, ћирилицом и по Вуковом правопису.
1896 — Арктичка експедиција коју је предводио норвешки истраживач Фритјоф Нансен је стигла до 86°13,6' СГШ.
1929 — Београдска радио станица први пут преносила једну фудбалску утакмицу, првенствени сусрет БСК и „Југославије“. Репортер био Раде Стоиловић .
1939 — Италијанске трупе искрцале се на обале Албаније и за пет дана окупирале земљу .
1941 — Влада Краљевине Југославије објавила прокламацију о почетку рата с Немачком и Италијом и издала наредбу о општој мобилизацији.
1943 — У лабораторији у Базелу , у Швајцарској , први пут произведена дрога ЛСД .
1945 — Амерички авиони у Другом светском рату потопили највећи јапански ратни брод "Јамато ".
1945 — Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије усвојила резолуцију којом се поздравља и прихвата одлука Главног народноослободилачког одбора Војводине о укључивању аутономне Војводине у састав федералне јединице Србије.
1948 — Основана Светска здравствена организација . Статут организације потписало 26 земаља, а 7. април проглашен за Светски дан здравља.
1956 — Шпанија се одрекла свог протектората у Мароку .
1961 — Ухапшен југословенски политичар и дисидент Милован Ђилас , некада најближи сарадник Јосипа Броза Тита .
1963 — Усвојен нови југословенски Устав , којим је назив државе Федеративна Народна Република Југославија промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија . Нови Устав популарно назван „Повеља самоуправљања“ јер је њиме самоуправни модел примењен у свим сферама и на свим нивоима друштвеног живота.
1966 — Из Средоземног мора код шпанске обале извађена америчка хидрогенска бомба , испала из авиона због квара.
1980 — САД су прекинуле дипломатске везе са Ираном .
1989 — Совјетска подморница Комсомолец је потонула у Баренцовом мору , усмртивши 42 морнара.
1990 — Ферибот „Скандинавска звезда“ је захваћен пламеном током крстарења у Северном мору између Норвешке и Данске , који је усмртио 158 особа.
1992 —
1994 — Почео је геноцид у Руанди , неколико сати по убиству председника Руанде Жувенала Хабијаримане .
1994 — У главном граду Руанде Кигалију убијен премијер Агате Увилингијимана .
2001 — Полиција растурила антивладине демонстрације у више градова у Турској . Радници и грађани револтирани наглим падом националне валуте и скоком цена тражили оставку премијера Булента Еџевита и његове владе.
2004 — Више од 600 Ирачана погинуло, а преко 400 повређено у бомбардовању џамије у Фалуџи , ирачком граду који је данима био под опсадом америчких маринаца. У Багдаду званично саопштено да је у тој земљи погинуло више од 720 војника коалиционих снага, под вођством САД, већина после проглашења краја главних војних операција, 1. маја 2003 .
2010 — Више хиљада особа у Бишкеку је започело протесте који су довели до пада режима Курманбека Бакијева .
2014 — Проглашена Доњецка Народна Република на подручју Доњецке области Украјине од стране активиста који су заузели зграду регионалне администрације у Доњецку , након свргавања бившег про-руског председника Виктора Јануковича и повратка Крима Русији .
Рођења
1770 — Вилијам Вордсворт , енглески песник. (прем. 1850 )[ 1]
1915 — Били Холидеј , америчка џез певачица. (прем. 1959 )[ 2]
1920 — Рави Шанкар , индијски музичар и композитор. (прем. 2012 )[ 3]
1925 — Вера Мишчевић , учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије . (прем. 1944 )
1928 — Џејмс Гарнер , амерички глумац и продуцент. (прем. 2014 )[ 4]
1928 — Алан Џеј Пакула , амерички редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 1998 )[ 5]
1933 — Воја Мирић , српски глумац. (прем. 2019 )[ 6]
1934 — Ташко Начић , српски глумац. (прем. 1993 )[ 7]
1937 — Бранислав Петровић , српски песник и новинар. (прем. 2002 )[ 8]
1939 — Франсис Форд Копола , амерички редитељ, сценариста, продуцент и композитор.[ 9]
1941 — Горден Кеј , енглески глумац и певач (прем. 2017 )[ 10]
1944 — Макото Кобајаши , јапански физичар, добитник Нобелове награде за физику (2008).[ 11]
1944 — Герхард Шредер , немачки политичар, 7. канцелар Немачке .[ 12]
1946 — Јанко Луковски , македонско-српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2023 )
1947 — Флоријан Шнајдер , немачки музичар, најпознатији као суоснивач и дугогодишњи члан групе Kraftwerk . (прем. 2020 )[ 13]
1954 — Џеки Чен , кинески мајстор борилачких вештина, глумац, продуцент, сценариста и певач.[ 14]
1957 — Драгана Варагић , српска глумица.[ 15]
1963 — Бернар Лама , француски фудбалски голман и фудбалски тренер.[ 16]
1964 — Расел Кроу , новозеландско-аустралијски глумац, продуцент и музичар.[ 17]
1973 — Марко Делвекио , италијански фудбалер.[ 18]
1980 — Лубош Бартон , чешки кошаркаш.[ 19]
1980 — Драган Богавац , црногорски фудбалер.[ 20]
1983 — Франк Рибери , француски фудбалер.[ 21]
1990 — Сорана Крстеа , румунска тенисерка.[ 22]
1991 — Ен-Мари , енглеска музичарка.
1991 — Лука Миливојевић , српски фудбалер.[ 23]
1994 — Немања Ахчин , српски фудбалер.[ 24]
1995 — Стефан Илић , српски фудбалер.[ 25]
1995 — Стефан Милошевић , српски фудбалер.[ 26]
1998 — Доминик Динга , српски фудбалер.[ 27]
Смрти
1614 — Ел Греко , шпански сликар. (рођ. 1540 )[ 28]
1789 — Абдул Хамид I , турски султан. (рођ. 1725 )[ 29]
1938 — Сузана Валадон , француска сликарка. (рођ. 1865 )[ 30]
1943 — Јован Дучић , српски и југословенски писац, песник и дипломата .(рођ. 1871 )[ 31]
1947 — Хенри Форд , амерички инжењер. (рођ. 1863 )[ 32]
1955 — Теда Бара , америчка филмска глумица. (рођ. 1885 )[ 33]
1965 — Драгиша Брашован , архитекта, један од пионира српске модерне архитектуре. (рођ. 1887 )[ 34]
1975 — Крсто Хегедушић , хрватски сликар и графичар. (рођ. 1901 )[ 35]
2002 — Никодим Комљеновић , српски протосинђел. (рођ. 1945 )
2005 — Александар Деспић , српски хемичар и технолог. (рођ. 1927 )[ 36]
2008 — Станиша Стошић , певач српске народне музике . (рођ. 1945 )[ 37]
2017 — Реља Башић , југословенски и хрватски глумац. (рођ. 1930 )[ 38]
Празници и дани сећања
Референце
Види још
Референце