17. јун (17.6.) је 168. дан године по грегоријанском календару (169. у преступној години ). До краја године има још 197 дана.
Догађаји
1397 — Данска краљица Маргарета I ујединила Данску , Шведску и Норвешку у Калмарску Унију .
1579 — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк прогласио суверенитет Енглеске над Новим Албионом , данас Калифорнијом .
1665 — Португалци и Британци потукли Шпанце код Монтес Клароса. Португалци још једном победом над Шпанцима, код Виље Висиосе, поновно успоставили независност Португалије.
1775 — Амерички колонисти су нанели тешке губитке британским снагама у поразу код Банкер Хила .
1789 — Посланици Трећег сталежа у француском парламенту прогласили Народну скупштину и укинули краљу право вета.
1843 — На Новом Зеланду почела побуна домородаца Маора против Британаца. Маори поражени 1871. и повукли се у унутрашњост острва.
1848 — Аустријске трупе под командом генерала Алфреда Виндишгреца угушиле устанак Чеха у Прагу.
1867 — Енглески хирург Џозеф Листер први пут у историји медицине употребио антисептик када је оперисао своју сестру Изабелу.
1925 — Потписан Женевски протокол , којим је забрањена употреба бојних отрова у рату. Протокол потписало 29 земаља.
1930 — Амерички председник Херберт Хувер је потписао Смут-Хаулијев закон о тарифама .
1940 — Совјетска Црвена армија окупирала Летонију и Естонију и успоставила просовјетску администрацију.
1940 — Луфтвафе је код Сен Назера потопио ХМТ Ланкастрију , при чему је погинуло око 3.000 особа.
1944 — Исланд је постао независна република пошто су његови становници на референдуму одлучили да се одвоје од Данске .
1947 — Уставотворна скупштина Бурме донела одлуку да прогласи независну Републику Бурму .
1950 — Ричард Лолер у Чикагу извео прву операцију пресађивања бубрега.
1953 — Совјетске трупе угушиле побуну у Источној Немачкој .
1963 — Врховни суд САД је у случају школска област Абингтона против Шемпа против рецитовања стихова из Библије и Оченаша у државним школама.
1967 — Кина извела пробу прве хидрогенске бомбе .
1971 — САД и Јапан потписали споразум о враћању острва Окинаве под суверенитет Јапана 1972.
1972 — Пет оперативаца Беле куће је ухапшено због провале у канцеларије Националног демократског комитета у покушају неких припадника Републиканске странке да шпијунира опозицију.
1982 — Председник Аргентине , генерал Леополдо Галтијери , поднео оставку после пораза аргентинске армије у Фокландском рату са Уједињеним Краљевством за Фокландска острва .
1988 — Око 5.000 радника земунске фабрике „Змај“ демонстрирало испред зграде Скупштине СФРЈ незадовољно својим социјалним положајем. То је био почетак масовних митинга названих „антибирократска револуција “, а послужили су за учвршћивање власти лидера комуниста Србије Слободана Милошевића.
1990 — Демонстранти против Владе Румуније вратили се на улице Букурешта неколико дана после сукоба с полицијом и рударима лојалним Влади, а у којима је погинуло пет особа, а неколико десетина рањено.
1991 — Парламент Јужне Африке укинуо последњи закон на којем је, од 1950, била заснована политика апартхејда .
1992 — Немци Томас Кемтнер и Хајнрих Стрибиг , два последња западна таоца у рукама исламских терориста у Либану , вратили се у Немачку после три године заточеништва.
1993 — У главном граду Сомалије Могадишу погинуло шест, повређена 43 припадника мировних снага Уједињених нација , када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида .
1997 — Министарство Југославије за телекомуникације издало решења о забрани рада већег броја приватних и независних радио-станица. То је била прва велика акција власти против права на слободу информисања у Југославији.
1999 — Међународна организација рада усвојила споразум о забрани најгорих форми присилног рада деце, укључујући ропство и насилну регрутацију.
2001 — На парламентарним изборима у Бугарској победио Национални покрет бившег бугарског цара Симеона II, чиме је први пут бивша монархија постала политички активна у једној од земаља источне Европе. Симеон Сакс Кобург 24. јула изабран за премијера Бугарске.
2002 — У Батајници код Београда почеле ексхумација и обдукција лешева за које се верује да су Албанци чија су тела ту довезена после интервенције НАТО на Косову 1999.
Египатски археолози саопштили да су близу пирамида у Гизи нашли најстарији недирнут саркофаг, стар око 4.500 година.
2007 — У Будви ухапшен бивши генерал српске полиције, Властимир Ђорђевић , оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине на Косову и Метохији током 1999. године.
Рођења
1682 — Карл XII Шведски , шведски краљ (1697—1718). (прем. 1718 )[ 1]
1818 — Шарл Гуно , француски композитор. (прем. 1893 )[ 2]
1882 — Игор Стравински , руски композитор, пијаниста и диригент. (прем. 1971 )[ 3]
1920 — Сецуко Хара , јапанска глумица. (прем. 2015 )[ 4]
1929 — Тигран Петросјан , јерменски шахиста. (прем. 1984 )[ 5]
1930 — Војислав Лубарда , српски књижевник. (прем. 2013 )[ 6]
1936 — Кен Лоуч , енглески редитељ и сценариста.[ 7]
1945 — Еди Меркс , белгијски бициклиста.[ 8]
1950 — Антонио Коломбо , италијански интервентни кардиолог, академик и инострани члан Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности.[ 9]
1953 — Веља Павловић , српски новинар и ТВ водитељ. (прем. 2022 )
1960 — Марина Рајевић Савић , српска новинарка и ТВ водитељка.[ 10]
1960 — Томас Хејден Черч , амерички глумац, редитељ, продуцент и сценариста.[ 11]
1961 — Бранко Дамљановић , српски шахиста.
1963 — Грег Кинир , амерички глумац.[ 12]
1966 — Џејсон Патрик , амерички глумац.[ 13]
1967 — Зињо , бразилски фудбалер и фудбалски тренер.[ 14]
1968 — Славиша Копривица , српски кошаркаш.[ 15]
1968 — Лука Павићевић , српско-црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер.[ 16]
1971 — Паулина Рубио , мексичка певачица, глумица и модел.[ 17]
1973 — Леандер Паес , индијски тенисер.[ 18]
1975 — Хуан Карлос Валерон , шпански фудбалер и фудбалски тренер.[ 19]
1976 — Скот Адкинс , енглески глумац.[ 20]
1980 — Винус Вилијамс , америчка тенисерка.[ 21]
1983 — Ли Рајан , енглески музичар и глумац, најпознатији као члан групе Blue.[ 22]
1985 — Маркос Багдатис , кипарски тенисер.[ 23]
1986 — Дамјан Рудеж , хрватски кошаркаш.[ 24]
1987 — Кендрик Ламар , амерички хип хоп музичар и музички продуцент.[ 25]
1989 — Сајмон Бетл , америчка глумица и певачица. (прем. 2014 )[ 26]
1989 — Владимир Лучић , српски кошаркаш.[ 27]
1990 — Алан Дзагојев , руски фудбалер.[ 28]
1990 — Џордан Хендерсон , енглески фудбалер.[ 29]
1997 — Кеј Џеј Апа , новозеландски глумац.[ 30]
1999 — Јелена Рибакина , казахстанска тенисерка.[ 31]
Смрти
Празници и дани сећања
Референце
^ „Charles XII | Accomplishments, Invasion of Russia, & Death | Britannica” . www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ „Charles Gounod | French Composer & Opera Creator | Britannica” . www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ „Igor Stravinsky | Biography, Music, & Facts | Britannica” . www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-15. Приступљено 2024-02-02 .
^ „Setsuko Hara | Actress, Soundtrack” . IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ „Tigran Petrosian | Top Chess Players” . Chess.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ „Vojislav Lubarda” . goodreads.com . Приступљено 3. 2. 2022 .
^ „Ken Loach | Director, Writer, Producer” . IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ Archives, Cycling. „Eddy Merckx” . www.cyclingarchives.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 02. 07. 2020. г. Приступљено 2024-02-02 .
^ „Антонио Коломбо” . sanu.ac.rs . Приступљено 26. 1. 2024 .
^ „Биографија - Док анђели спавају - Марина Рајевић Савић” . www.dokandjelispavaju.com . Приступљено 2024-02-02 .
^ „Thomas Haden Church | Actor, Additional Crew, Producer” . IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ „Greg Kinnear | Rotten Tomatoes” . www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ „Jason Patric | Actor, Producer” . IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Zinho (Player)” . www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ „Historia Polskiej Ligi Koszykówki Mężczyzn” . www.plkhistory.ugu.pl . Приступљено 2024-02-02 .
^ j.t.d, ABA liga. „Luka Pavičević > Player : ABA League” . ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ „Paulina Rubio | Music Artist, Actress, Composer” . IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ „Davis Cup - Players” . www.daviscup.com . Приступљено 2024-02-02 .
^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Juan Carlos Valerón (Player)” . www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ „Scott Adkins | Actor, Producer, Stunts” . IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ „Venus WILLIAMS - Olympic Tennis | United States of America” . International Olympic Committee (на језику: енглески). 9. 6. 2017. Приступљено 28. 6. 2020 .
^ „Lee Ryan Songs, Albums, Reviews, Bio & More” . AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ „Davis Cup - Players” . www.daviscup.com . Приступљено 2024-02-02 .
^ „Damjan Rudež Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more” . Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ „Kendrick Lamar Songs, Albums, Reviews, Bio & More” . AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ „Simone Battle | Actress” . IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ „Vladimir Lucic Player Profile, Bayern Munich - RealGM” . home . Приступљено 2024-02-02 .
^ „Alan Dzagoev - Player profile” . www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ „Jordan Henderson Stats, News, Bio” . ESPN (на језику: енглески). Приступљено 28. 6. 2020 .
^ „K.J. Apa | Actor, Producer, Soundtrack” . IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ „Elena Rybakina | Player Stats & More – WTA Official” . Women's Tennis Association (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ „John III Sobieski | King of Poland, Hero of Vienna | Britannica” . www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02 .
^ „Joseph Addison | English Author & Politician | Britannica” . www.britannica.com (на језику: енглески). 2023-12-12. Приступљено 2024-02-02 .
^ „Бранко Петрановић - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА” . istorijskabiblioteka.com . Приступљено 2024-02-02 .
Види још
Референце