2. април

2. април (02.04) је 92. дан у години по грегоријанском календару (93. у преступној години). До краја године има још 273 дана.

• 1453 — Отпочела турска опсада Цариграда која је довела до његовог пада у уторак 29. маја.
• 1513 — Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон је први пут угледао копно које представља данашњу Флориду.
• 1792 — Према Закону о ковању, основана је Ковница САД, а амерички долар је озакоњен као новчана јединица САД.
• 1801 — Британске снаге под водством адмирала Хорејшија Нелсона поразиле данску флоту у бици код Копенхагена.
• 1860 — У Торину се састао први италијански парламент.
• 1861 — У Сремским Карловцима састао се Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској.
• 1865 — Војска Севера је у трећем покушају заузеле Питерсбург, иако су чланови владе Конфедерација и већина преостале јужњачке војске успели да побегну.
• 1900 — Амерички Конгрес је усвојио Форакеров закон, који је Порторику пружио ограничену самоуправу.
• 1905 — Отворен је железнички тунел испод Алпа "Симплон" којим је Швајцарска повезана са Италијом.
• 1917 —
  • Амерички председник Вудро Вилсон је од Конгреса затражио објаву рата царској Немачкој.
  • Пред Војним судом за официре српске војске у Солуну је почео судски процес против групе официра на челу са пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом, оптужених за припремање преврата и покушај атентата на регента Александра.
• 1930 — Хајле Селасије је проглашен за цара Етиопије, наследивши своју рођаку царицу Заудиту.
• 1944 — Совјетске трупе прешле су реку Прут у Другом светском рату и ушле у Румунију.
• 1958 — Прва појава Умпах-Пах Индијанца из истоименог стрипа аутора Албера Удерца и Ренеа Гошинија.
• 1960 — Француска је потписала споразум са Мадагаскаром којим је Мадагаскар постао независна држава, након 64 године француске колонијалне владавине.
• 1974 — У Титограду (Подгорица) основан је Универзитет Црне Горе.
• 1979 — Затварањем британске војне базе Малта је стекла пуну независност, чиме је окончано готово 80 година дуго британско присуство на том острву.
• 1979 — Из совјетске лабораторије за развој биолошког оружја у Свердловску су у ваздух случајно испуштене споре антракса, што је усмртило 66 особа и непознат број стоке.
• 1981 — Председништво СФРЈ прогласило је ванредно стање на Косову због демонстрација албанских студената које су почеле 11. марта под паролом "Косово-република".
• 1982 — Аргентинске војне снаге искрцале су се на Фолкландска Острва, британску колонију у Јужном Пацифику коју су чувала 84 британска маринца.
• 1999 — Власти у Београду преузеле су независни радио Б92.
• 2003 — Председавајући Председништва Босне и Херцеговине Мирко Шаровић поднео је оставку због афере извоза оружја Ваздухопловног завода "Орао" из Бијељине Ираку, који је био под санкцијама УН, и "шпијунске афере у Републици Српској".
• 2004 — Хашки трибунал обелоданио је оптужнице против шесторице хрватских официра и бивших званичника у хрватске републици Херцег-Босни. За злочине против човечности у западној Херцеговини 1992-1993. оптужени су: Јадранко Прлић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Бруно Стојић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић.

• 742 — Карло Велики, франачки краљ и цар Светог римског царства. (прем. 814)^[1]
• 1647 — Марија Сибила Меријан, швајцарска научница, позната по томе што је изучавала метаморфозу инсеката и биљака и скицирала их. (прем. 1717)^[2]
• 1805 — Ханс Кристијан Андерсен, дански књижевник, најпознатији као писац бајки. (прем. 1875)^[3]
• 1840 — Емил Зола, француски књижевник. (прем. 1902)^[4]
• 1914 — Алек Гинис, енглески глумац. (прем. 2000)^[5]
• 1926 — Милан Пузић, српски глумац. (прем. 1994)^[6]
• 1927 — Ференц Пушкаш, мађарски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2006)^[7]
• 1928 — Серж Гензбур, француски музичар, композитор, песник, сликар, сценариста, писац, глумац и редитељ. (прем. 1991)
• 1933 — Ђерђ Конрад, мађарски књижевник. (прем. 2019)^[8]
• 1936 — Милка Лукић, српска глумица. (прем. 2009)^[9]
• 1939 — Марвин Геј, амерички музичар и музички продуцент. (прем. 1984)^[10]
• 1939 — Јован Ристић, српски редитељ. (прем. 2013)^[11]
• 1939 — Живан Сарамандић, српски оперски певач. (прем. 2012)^[12]
• 1945 — Линда Хант, америчка глумица.
• 1946 — Сју Таунсенд, енглеска књижевница. (прем. 2014)^[13]
• 1954 — Драган Окука, српски фудбалер и фудбалски тренер.^[14]
• 1957 — Барбара Џордан, америчка тенисерка.^[15]
• 1961 — Кристофер Мелони, амерички глумац.^[16]
• 1962 — Кларк Грег, амерички глумац, редитељ и сценариста.^[17]
• 1964 — Горан Каран, хрватски певач.^[18]
• 1969 — Ајзеа Морис, амерички кошаркаш.^[19]
• 1971 — Тод Вудбриџ, аустралијски тенисер.^[20]
• 1972 — Бобан Дмитровић, српски фудбалер и фудбалски тренер.^[21]
• 1973 — Розлин Санчез, порториканска глумица, музичарка и модел.^[22]
• 1975 — Педро Паскал, чилеанско-амерички глумац.^[23]
• 1975 — Нејт Хафман, амерички кошаркаш. (прем. 2015)^[24]
• 1977 — Мајкл Фасбендер, ирски глумац.^[25]
• 1981 — Бетани Џој Ленц, америчка глумица и музичарка.^[26]
• 1981 — Антонис Фоцис, грчки кошаркаш.
• 1982 — Марко Амелија, италијански фудбалер и фудбалски тренер.^[27]
• 1982 — Давид Ферер, шпански тенисер.^[28]
• 1984 — Енгин Атсур, турски кошаркаш.^[29]
• 1985 — Стефан Ламбијел, швајцарски клизач.^[30]
• 1986 — Ибрахим Афелај, холандски фудбалер.^[31]
• 1988 — Кимбер Џејмс, америчка порнографска глумица.^[32]
• 1989 — Миленко Зорић, српски кајакаш.^[33]
• 1989 — Гиорги Шермадини, грузијски кошаркаш.^[34]
• 1990 — Миралем Пјанић, босанскохерцеговачки фудбалер.^[35]
• 1991 — Милан Родић, српски фудбалер.^[36]
• 1996 — Зак Брајан, амерички музичар.

• 1872 — Семјуел Ф. Б. Морзе, амерички физичар, проналазач телеграфа и Морзеове азбуке (рођ. 1791)^[37]
• 1908 — Божидар Карађорђевић, српски уметник и писац о уметности, светски путник и изданак српске династије Карађорђевић. (рођ. 1862)^[38]
• 1965 — Илија Ђуричић, српски физиолог (рођ. 1898)^[39]
• 1974 — Жорж Помпиду, умро француски политичар и државник. (рођ. 1911)^[40]
• 1995 — Ханес Алвен, шведски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1908)^[41]
• 2001 — Љиљана Крстић, глумица (рођ. 1919)
• 2003 — Ерик Џорџ Лаптхорн Биватер, енглески реуматолог и патолог. (рођ. 1910)
• 2005 — Папа Јован Павле II, римски папа (рођ. 1920)^[42]
• 2007 — Жарко Петровић, југословенски одбојкаш (рођ. 1964)^[43]
• 2010 — Стојанка Грозданов-Давидовић, књижевница, уредник Радио Београда. (рођ. 1940)

• Српска православна црква слави:
  • Преподобне мученике Јована и друге
  • Свету мученицу Фотину
• Међународни дан књиге за децу
• Светски дан особа са аутизмом

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума