14. август (14.08.) је 226. дан у години по грегоријанском календару (227. у преступној години ). До краја године има још 139 дана .
1248 — Отпочела је изградња катедрале у Келну .1385 — Победом у бици код Алжубароте , португалске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље Хуана I , чиме је осигурана независност Португалије.1457 — Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је Мајнцишки псалтир , прву штампану књигу у боји.1784 — На острву Кодијак поред Аљаске основана је прва руска колонија.1816 — Уједињено Краљевство је формално анектирало архипелаг Тристан де Куња .1867 — У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије Михаило Обреновић склопио је уговор са Грцима.1878 — Аустроугарска војска је умарширала у Љубиње , у склопу анексије Босне и Херцеговине .1893 — У Француској су, први пут у свету, уведене регистарске таблице за моторна возила.1900 — Снаге европских велесила, САД и Јапана, заузеле су Пекинг , чиме је окончан Боксерски устанак у Кини.1920 — У Београду је потписан уговор о стварању „Мале Антанте “, војно-одбрамбеног савеза Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца против рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске после Првог светског рата.1934 — У први нацистички концентрациони логор Дахау , код Минхена, стигли су први затвореници, противници режима Адолфа Хитлера .1941 — Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Рузвелт потписали су Атлантску повељу , којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама.1945 — Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију.1947 — Формирана је држава Пакистан , настала по завршетку британске владавине у региону и поделе индијског потконтинента на исламски Пакистан и Индију насељену претежно Хиндусима.1949 — У Западној Немачкој су одржани први избори после Другог светског рата. Конрад Аденауер је постао први канцелар Западне Немачке.1969 — Влада Велике Британије одобрила је улазак британских трупа у Северну Ирску да би спречила ескалацију сукоба између католика и протестаната.1970 — СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида.1980 — Лех Валенса и његове колеге у бродоградилишту у Гдањску започели су штрајк, који је водио до оснивања покрета Солидарност у Пољској .1986 —
У експлозији аутомобила-бомбе у источном делу Бејрута погинуло је 19, а рањено 90 људи.
У Пакистану је избила побуна против власти председника Зије ул Хака. Неколико људи је убијено, а лидер опозиције Беназир Буто је ухапшена. 1994 — Суданске власти су предали француским агентима Карлоса Шакала , траженог за бројне терористичке нападе у Европи.1996 — Јужноафричка Национална партија , носилац политике апартхејда у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, после 48 година.2000 —
Руска православна црква прогласила је за свеце последњег руског цара Николаја II Романова и чланове његове породице, који су убијени током Октобарске револуције, 1918 . године.Савет безбедности УН донео је резолуцију о формирању посебног суда за злочине почињене током грађанског рата у Сијера Леонеу . 2003 — Велики испад електроенергетског система се догодио на североистоку САД и у канадској покрајини Онтарио , оставивши више од 50.000.000 људи без електричне енергије .2006 — Уједињене нације су склопиле примирје у Либанском рату између Хезболаха и Израела .2013 — Египатске службе безбедности су напале два кампа присталица збаченог председника Мухамеда Морсија у Каиру , што је довело на најмање 683 мртвих и увођења ванредног стања.
1777 — Ханс Кристијан Ерстед , дански физичар и хемичар. (прем. 1851 )[ 1] 1867 — Џон Голсворди , енглески романописац и драматург, добитник Нобелове награде за књижевност (1932). (прем. 1933 )1876 — Александар Обреновић , краљ Србије (1889—1903). (прем. 1903 )1921 — Ото Ребула , српски и југословенски атлетичар. (прем. 2001 )1921 — Драго Флис , учесник Народноослободилачке борбе , друштвено-политички радник СР Словеније и СФР Југославије и народни херој Југославије . (прем. 2019 )1924 — Драго Маловић , црногорски глумац. (прем. 2014 )1930 — Миладин Животић , српски филозоф. (прем. 1997 )1933 — Рихард Ернст , швајцарски физикохемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1991). (прем. 2021 )1941 — Дејвид Крозби , амерички музичар. (прем. 2023 )1941 — Вида Огњеновић , српска књижевница, редитељка, драматуршкиња и дипломаткиња.
1945 — Вим Вендерс , немачки редитељ, сценариста, продуцент, глумац, писац и фотограф.1945 — Стив Мартин , амерички глумац, комичар, писац и музичар.
1947 — Данијела Стил , америчка књижевница.1959 — Марша Геј Харден , америчка глумица.1959 — Меџик Џонсон , амерички кошаркаш.
1966 — Хали Бери , америчка глумица.1968 — Кетрин Бел , америчка глумица, продуценткиња и модел.1973 — Владимир Вујасиновић , српски ватерполиста и ватерполо тренер.1973 — Џеј-Џеј Окоча , нигеријски фудбалер.
1974 — Чаки Еткинс , амерички кошаркаш.1978 — Радован Кривокапић , српски фудбалер и фудбалски тренер.1980 — Бојана Ординачев , српска глумица.1983 — Мила Кунис , украјинско-америчка глумица.1984 — Ева Бирнерова , чешка тенисерка.1984 — Иван Жигерановић , српски кошаркаш.
1984 — Ђорђо Кјелини , италијански фудбалер.
1984 — Робин Седерлинг , шведски тенисер.
1988 — Љубомир Фејса , српски фудбалер.1989 — Андер Ерера , шпански фудбалер.1994 — Теодора Бјелица , српска глумица и модел.2001 — Петар Станић , српски фудбалер.
1930 — Јосип Колумбо , један од седам секретара СКОЈ -а. (рођ. 1905 )1930 — Перо Поповић Ага , обућарски радник и један од седморице секретара СКОЈ-а. (рођ. 1905 )1941 — Пол Сабатје , француски хемичар, добитник Нобелове награде. (рођ. 1854 )1956 — Бертолт Брехт , немачки писац драма, позоришни теоретичар. (рођ. 1898 )1958 — Фредерик Жолио , француски научник, добитник Нобелове награде. (рођ. 1900 )1988 — Енцо Ферари , италијански конструктор спортских аутомобила. (рођ. 1898 )2004 — Чеслав Милош , пољски писац и нобеловац. (рођ. 1911 )
