31. јануар је тридесет први дан у години у Грегоријанском календару . 334 дана (335 у преступним годинама ) остаје у години после овог дана.
1747 — Отворена је Лондонска болница Лок , прва клиника у свету за венеричне болести .1808 — Огист Мармон је прогласио анексију Дубровачке републике , чиме је она престала да постоји.1859 — Завршена је Светоандрејска скупштина која је започела са радом 30. новембра 1858. године. Под притиском опозиције и то уставобранитеља и групе либерала , одузет је мандат кнезу Александру Карађорђевићу и предат је кнезу Милошу Обреновићу , те је на тај начин отпочела његова друга владавина.1865 — Амерички Конгрес је усвојио Тринаести амандман на Устав САД , којим је укинуто ропство и послао га парламентима савезних држава на ратификацију.1878 — Ослобођење Врања у Другом српско-турском рату извршено је под командом генерала Јована Белимарковића . Значајан допринос дао је и тада млади потпоручник, а касније славни војвода Степа Степановић .1917 — Немачка је у Првом светском рату објавила „тотални рат на мору “ у намери да неограниченим подморничким ратом принуди Велику Британију на капитулацију. Торпедовање америчких бродова нагнало је дотад неутралне САД да уђу у рат против Централних сила .1930 — Отворена је Лондонска поморска конференција , која је завршена 22. априла споразумом Велике Британије , САД , Француске , Италије и Јапана о регулисању подморничког ратовања.1946 — Усвојен је први устав социјалистичке Југославије , којим је она успостављена као федерација шест република.1950 — Председник САД Хари Труман објавио је да је наложио производњу хидрогенске бомбе .1958 — Први амерички вештачки сателит „Експлорер 1 “ лансиран је из базе Кејп Канаверал , на Флориди .1962 — На иницијативу САД , на скупу одржаном у Уругвају , Куба је искључена из Организације америчких држава и донета је резолуција о забрани трговине с њом.1964 — Ка Месецу је лансирана совјетска аутоматска станица „Луна 9 “, која се три дана касније меко спустила и емитовала прве ТВ снимке површине Мецеса.1966 — Основан фудбалски клуб ФК Енерги Котбус из истоименог немачког града.1971 —
1990 — У Москви је отворен амерички ресторан „брзе хране “ „Мекдоналдс “.1996 — Специјални изасланик генералног секретара УН за људска права Елизабет Рен саопштила је да у Босни има око 200 до 300 масовних гробница и да су за злочине током рата у БиХ , поред Срба одговорни и босански Хрвати и Муслимани.1997 — У сукобу наоружаних Албанаца и припадника српске полиције код Вучитрна на Косову убијена су три Албанца и рањена три припадника МУП Србије .1998 — Скупштина Републике Српске на заседању у Бањој Луци одлучила је да се седиште владе Републике Српске са Пала премести у Бању Луку.2001 — Након деветомесечног суђења шкотски суд осудио је на доживотну робију Либијца Абдел Басет ал Меграха (49) због подметања бомбе у авион Пан Ам -а, који се у децембру 1988 . срушио изнад шкотског града Локербија и усмрти 270 људи. Његов саучесник Амин Калифа Фахим ослобођен је оптужби.2002 — На другом Антиглобалистичком социјалном форуму у Порто Алегреу у Бразилу усвојена је декларација у једанаест тачака о праведнијем светском поретку .2002 — Ирска католичка црква пристала је да плати одштету од 110 милиона долара људима који су детињство провели у црквеним сиротиштима, где су их свештена лица сексуално злостављала. За сада је тужбе поднело 3.500 људи који су живели у таквим црквеним институцијама.2006 —
2020 — Уједињено Краљевство и Гибралтар су се формално повукли из Европске уније .
1543 — Токугава Ијејасу , оснивач и први шогун династије Токугава која је владала Јапаном . (прем. 1616 )[ 1] 1769 — Андре-Жак Гарнерен , француски проналазач падобрана од некрутих материјала. (прем. 1823 )[ 2] 1797 — Франц Шуберт , аустријски композитор. (прем. 1828 )[ 3] 1819 — Васа Живковић , српски песник и свештеник. (прем. 1891 )[ 4] 1841 — Лаза Костић , зачетник модерне српске поезије. (прем. 1910 )[ 5] 1865 — Патријарх московски Тихон , био је патријарх московски и све Русије одмах након завршетка Октобарске револуције. (прем. 1925 )[ 6] 1868 — Теодор Вилијам Ричардс , први је амерички добитник Нобелове награде за хемију 1914. године. (прем. 1928 )[ 7] 1872 — Јане Сандански , македонски револуционар. (прем. 1915 )1881 — Ирвинг Лангмјур , амерички физикохемичар, добитник Нобелове награде за хемију 1932. године. (прем. 1957 )[ 8] 1883 — Емил Војт , некадашњи атлетичар Уједињеног Краљевства , био је први, последњи и једини олимпијски победник у дисциплини трчања на 5 миља, која је постојала само на Олимпијским играма 1908 године у Лондону . (прем. 1978 )[ 9] 1884 — Теодор Хојс , први председник Западне Немачке после Другог светског рата , 1949 - 1959. године. (прем. 1963 )[ 10] 1902 — Талула Банкхед , америчка глумица. (прем. 1968 )[ 11] 1906 — Бранко Шотра , српски сликар. (прем. 1960 )[ 12] 1911 — Видовита Ванга , бугарска пророчица. (прем. 1996 )1914 — Епископ Варнава Настић (световно име Војислав Настић), био је епископ СПЦ . (прем. 1964 )[ 13] 1915 — Марко Фотез , позоришни редитељ, театролог и књижевник. (прем. 1976 )[ 14] 1922 — Џоан Дру , америчка глумица. (прем. 1996 )[ 15] 1928 — Душан Џамоња , југословенски вајар, члан САНУ . (прем. 2009 )[ 16] 1929 — Џин Симонс , америчко-енглеска глумица. (прем. 2010 )[ 17] 1929 — Рудолф Месбауер , немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (1961). (прем. 2011 )[ 18] 1932 — Томислав Калоперовић , српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2002 )[ 19] 1933 — Бернардо Провенцано , италијански члан мафије и први човек Коза ностре до 2006. године када је ухапшен. (прем. 2016 )1935 — Кензабуро Ое , јапански књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност . (прем. 2023 )[ 20] 1937 — Филип Глас , амерички композитор класичне музике.[ 21] [ 22] 1937 — Иван Клајн , српски академик и филолог. (прем. 2021 )[ 23] 1938 — Беатрикс од Холандије , некадашња холандска краљица.[ 24] 1943 — Шпела Розин , словеначка глумица.[ 25] 1947 — Џонатан Бенкс , амерички глумац.1948 — Феђа Стојановић , српски глумац. (прем. 2021 )[ 26] 1949 — Кен Вилбер , амерички интегрални филозоф.[ 27] 1955 — Вирђинија Рузич , румунска тенисерка.[ 28] 1956 — Стефан Мајевски , пољски фудбалер и фудбалски тренер.[ 29] 1960 — Жељко Штурановић , црногорски политичар. (прем. 2014 )1964 — Џеф Ханеман , амерички музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Slayer . (прем. 2013 )[ 30] 1965 — Влада Стошић , српски фудбалер.[ 31] 1966 — Декстер Флечер , енглески глумац, редитељ и сценариста.[ 32] 1966 — Јирки Јухани Јервилехто , фински аутомобилиста, возач Формуле 1 .[ 33] 1970 — Мини Драјвер , енглеско-америчка глумица и музичарка.[ 34] 1971 — Патрисија Веласкез , венецуеланска глумица и модел.[ 35] 1973 — Порша де Роси , аустралијско-америчка глумица и модел.[ 36] 1976 — Трајанос Делас , грчки фудбалер и фудбалски тренер.[ 37] 1976 — Тајрон Незби , амерички кошаркаш.[ 38] 1977 — Кери Вошингтон , америчка глумица.[ 39] 1979 — Милан Васић , српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.[ 40] 1981 — Џастин Тимберлејк , амерички музичар, музички продуцент и глумац.[ 41] 1982 — Елена Папаризу , грчка певачица.[ 42] 1982 — Марет Ани , естонска тенисерка.[ 43] 1983 — Фабио Кваљарела , италијански фудбалер.[ 44] 1984 — Џереми Воринер , амерички атлетичар.[ 45] 1985 — Каломира , грчко-америчка певачица и модел.[ 46] 1985 — Новак Мартиновић , српски фудбалер.[ 47] 1989 — Џоана Аткинс , америчка атлетичарка.[ 48] 1989 — Наталија Дуко , чилеанска атлетичарка.[ 49] 1990 — Николас Лапровитола , аргентинско-италијански кошаркаш.[ 50] 1997 — Донте Дивинћенцо , амерички кошаркаш.[ 51]
1418 — Мирча I Старији , био је један од најважнијих кнежева Влашке . (рођ. 1355 )1606 — Гај Фокс , енглески војник и завереник.[ 52] 1729 — Јакоб Рогевен , холандски истраживач. (рођ. 1659 )[ 53] 1828 — Александрос Ипсилантис , вођа грчког отпора против Османског царства. (рођ. 1792 )[ 54] 1898 — Велимир Михаило Теодоровић , ванбрачни син кнеза Михаила и Марије Бергхаус. (рођ. 1849 )[ 55] 1933 — Џон Голсворди , енглески романописац и драматург. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1932 . године. (рођ. 1867 )[ 56] 1933 — Алфредо Салафија професор хемије са Сицилије, стручњак за балсамовање и препарирање животиња. (рођ. 1867 )[ 57] 1943 — Малчи Белич југословенски народни херој из Словеније. (рођ. 1908 )[ 58] 1956 — Александер Милн , енглески писац. (рођ. 1882 )[ 59] 1962 — Петар (Пјер) Крижанић , југословенски карикатуриста, писац и есејиста. (рођ. 1890 )1966 — Драгиша Недовић , српски композитор, музичар и текстописац народне музике. (рођ. 1916 )[ 60] 1972 — Хана Машкова , чехословачка клизачица у уметничком клизању. (рођ. 1949 )1974 — Семјуел Голдвин , амерички филмски продуцент, један од оснивача компаније ”Метро-Голдвин-Мајер ”. (рођ. 1882 )[ 61] 1988 — Недељко Гвозденовић , сликар, професор Академије ликовних уметности у Београду, академик. (рођ. 1902 )[ 62] 1991 — Џон Бардин , амерички научник, добитник две Нобелове награде за физику , 1956. и 1972. године. (рођ. 1908 )[ 63] 1994 — Томанија Ђуричко , српска глумица. (рођ. 1914 )[ 64] 1996 —
1997 — Света Лукић , књижевник и књижевни критичар, уредник ТВ Београд. (рођ. 1931 )[ 67] 1999 — Бариш Манчо , турски рок певач. (рођ. 1943 )[ 68] 2001 — Гордон Руперт Диксон , канадски писац научне фантастике. (рођ. 1923 )[ 69] 2009 — Ингемар Јохансон , шведски боксер, професионални првак света у тешкој категорији. (рођ. 1932 )2014 — Миклош Јанчо , мађарски филмски редитељ и сценариста. (рођ. 1921 )[ 70]
^ James L. McClain; John M. Merriman; 馨·鵜川 (1997). Edo and Paris: Urban Life and the State in the Early Modern Era ISBN 0-8014-8183-X . ^ „André-Jacques Garnerin | French parachutist | Britannica” . www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Franz Schubert” . IMDb . Приступљено 2022-01-20 . ^ „Pančevac Vasa Živković – sveštenik, pesnik i rodoljub” . Pančevo 013 info (на језику: српски). 2018-01-31. Приступљено 2022-01-20 . ^ „Члан САНУ” . archive.ph . 2012-12-21. Архивирано из оригинала 21. 12. 2012. г. Приступљено 2022-01-20 . ^ „Patriarch of Moscow Tikhon (Патријарх_московски_Тихон) - Bloges.wiki” . www.bloges.wiki (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-20 . ^ „Theodore William Richards | American chemist | Britannica” . www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Irving Langmuir | American chemist | Britannica” . www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Emil Voigt Biography and Olympic Results | Olympics at Sports-Reference.com” . web.archive.org . 2012-02-03. Архивирано из оригинала 03. 02. 2012. г. Приступљено 2022-01-20 . ^ „Theodor Heuss | German statesman | Britannica” . www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Tallulah Bankhead” . IMDb . Приступљено 2022-01-20 . ^ „Branko Šotra” . Srpski Legat . ^ „Свети Варнава Хвостански Исповедник | Српска православна црква [Званични сајт]” . www.spc.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2017. г. Приступљено 2022-01-20 . ^ „Fotez, Marko” . enciklopedija.hr . Приступљено 26. 1. 2022 . ^ „Joanne Dru” . timenote.info (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Члан САНУ” . archive.ph . 2012-12-21. Архивирано из оригинала 21. 12. 2012. г. Приступљено 2022-01-20 . ^ „Jean Simmons” . IMDb . Приступљено 2022-01-20 . ^ „Rudolf Ludwig Mössbauer | German physicist | Britannica” . www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Tomislav Kaloperović - Manager profile” . www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „The Nobel Prize in Literature 1994” . NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Philip Glass” . IMDb . Приступљено 2022-01-20 . ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ . Београд: Народна књига : Политика. стр. 114. ISBN 86-331-2112-3 . ^ „ИВАН КЛАЈН” . sanu.ac.rs . Приступљено 17. 1. 2022 . ^ „Beatrix | queen of the Netherlands | Britannica” . www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Spela Rozin” . IMDb . Приступљено 2022-01-20 . ^ „Fedja Stojanovic” . IMDb . Приступљено 2022-01-20 . ^ „Ken Wilber - Biography, Books and Theories” . www.famouspsychologists.org . Архивирано из оригинала 08. 12. 2022. г. Приступљено 2022-01-20 . ^ „VIRGINIA RUZICI” . Archive . Архивирано из оригинала 03. 09. 2014. г. Приступљено 20. 01. 2022 . ^ „Stefan Majewski - Manager profile” . www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Jeff Hanneman” . IMDb . Приступљено 2022-01-20 . ^ „Vlada Stošić” . worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Dexter Fletcher” . IMDb . Приступљено 2022-01-20 . ^ „Jyrki Järvilehto” . Formula 1 Statistics (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-20 . ^ „Rotten Tomatoes: Movies | TV Shows | Movie Trailers | Reviews - Rotten Tomatoes” . www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Patricia Velásquez” . The Movie Database (на језику: српски). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Portia de Rossi” . IMDb . Приступљено 2022-01-20 . ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Traïanos Dellas (Player)” . www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ Proballers. „Tyrone Nesby, Basketball Player” . Proballers (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Who is Kerry Washington? Everything You Need to Know” . www.thefamouspeople.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Milan Vasic” . IMDb . Приступљено 2022-01-20 . ^ „Justin Timberlake” . IMDb . Приступљено 2022-01-20 . ^ „Helena Paparizou” . IMDb . Приступљено 2022-01-20 . ^ „Maret Ani | WTA Official” . Women's Tennis Association (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Fabio Quagliarella - Player profile 21/22” . www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Jeremy WARINER | Profile | World Athletics” . worldathletics.org . Приступљено 2022-01-20 . ^ „Kalomoira Sarantis” . IMDb . Приступљено 2022-01-20 . ^ „Novak MARTINOVIĆ” . www.romaniansoccer.ro . Приступљено 2022-01-20 . ^ „Joanna ATKINS | Profile | World Athletics” . www.worldathletics.org . Приступљено 2022-01-20 . ^ „Natalia Ducó Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com” . web.archive.org . 2012-12-18. Архивирано из оригинала 18. 12. 2012. г. Приступљено 2022-01-20 . ^ „LAPROVITTOLA, NICOLAS - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL” . www.euroleague.net . Приступљено 2022-01-20 . ^ „Donte DiVincenzo Stats” . Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 06. 06. 2019. г. Приступљено 2022-01-20 . ^ „Guy Fawkes | Biography, Gunpowder Plot, & Death | Britannica” . www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Who was Jacob Roggeveen? Everything You Need to Know” . www.thefamouspeople.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ Encyclopædia Britannica ^ „Велимир Теодоровић, син кнеза Михаила - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА” . www.istorijskabiblioteka.com . Приступљено 2022-01-20 . ^ „John Galsworthy | British writer | Britannica” . www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Alfredo Salafia (1869-1933) - Find A Grave...” . www.findagrave.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Belič, Malči (1909–1943) - Slovenska biografija” . www.slovenska-biografija.si . Приступљено 2022-01-20 . ^ „Alan Aleksander Miln Biografija” . Biografija.org (на језику: српски). 2018-02-08. Приступљено 2022-01-20 . ^ „www.glas-javnosti.co.yu” . arhiva.glas-javnosti.rs . Приступљено 2022-01-20 . [мртва веза ^ „Samuel Goldwyn” . IMDb . Приступљено 2022-01-20 . ^ „Члан САНУ” . web.archive.org . 2012-01-11. Архивирано из оригинала 11. 01. 2012. г. Приступљено 2022-01-20 . ^ Communications, Grainger Engineering Office of Marketing and. „John Bardeen” . physics.illinois.edu (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Tomanija Djuricko” . IMDb . Приступљено 2022-01-20 . ^ „Martin Jonaš” . slovackizavod.org.rs (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-01-20 . ^ „Na dan 31.1.1996.: Umro Dragan-Bata Ognjenović, karatista, reprezentativac,...” . www.nadanasnjidan.net . Приступљено 2022-01-20 . ^ „Sveta Lukić: Dobri duh srpske književnosti - Nedelja - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2015-02-06. Приступљено 2022-01-20 . ^ „Barış Manço Biography, Songs, & Albums” . AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20 . ^ „LibriVox” . librivox.org . Приступљено 2022-01-20 . ^ „Miklós Jancsó” . IMDb . Приступљено 2022-01-20 .
