Јануар је добио име од грчког (Ιανουαριος) и латинског (Iānuārius). Тим именом су га назвали по римском божанству врата и улаза, сунца и светлости - Јанусу. Јануар и фебруар су последња два месеца додата календару, те су тако у старом Риму сматрали да је зима без месечних периода.
Јануар се код Срба, као и код неких словенских народа се назива још и „богојављенски месец“, сечењ, сечањ и сечко, а у старосрпском и коложег.
Преко цркве су у српски народ ушли латински називи за месеце, а њихови гласовни ликови показују да су прошли кроз грчко посредство.[1]
Историјски називи за јануар укључују његову оригиналну римску ознаку, Ianuarius, саксонски израз Wulf-monath (што значи „месец вука“) и ознаку Карла ВеликогWintarmanoth („зимски/хладни месец“). На словеначком се традиционално зове prosinec. Име, повезано са хлебом од проса и чином тражења нечега, први пут је записано 1466. године у шкофјелочком рукопису.[3]
Према Теодору Момзену,[4] 1. јануар је постао први дан у години у 600 AUC римског календара (153. п. н. е.), због катастрофа у Лузитанском рату. Лузитански поглавица по имену Пуник напао је римску територију, поразио два римска гувернера и убио њихове трупе. Римљани су решили да пошаљу конзула у Хиспанију, а да би убрзали слање помоћи, „чак су натерали нове конзуле да ступе на дужност два и по месеца пре законског рока“ (15. марта).
На финском, месец tammikuu значи срце зиме и пошто име дословно значи „храстов месец“, може се закључити да је храст срце велике шуме са много вредних стабала за разлику од типичних арктичких шума, које су типично бор и смрча. Фотографија великог дрвета прекривеног ледом на плавом небу позната је сцена током зиме у Финској.
Хороскопски знаци за месец јануар су Јарац (до 19. јануара) и Водолија (од 20. јануара па надаље).
^„Botanics”, History of Tea, 10. 8. 2003, Архивирано из оригинала 9. 1. 2016. г., Приступљено 5. 2. 2012, „Georg Jeoseph Kamel, whose name in Latin was Camellus was missionary to the Philippines, died in Manilla in 1706. […] Camellias were named in posthumous honor of George Joseph Kamel by Carolus Linnæus”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Botanics”, History of Tea, 10. 8. 2003, Архивирано из оригинала 9. 1. 2016. г., Приступљено 5. 2. 2012, „It is speculated that he never saw a camellia”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Golender, Leonid (10. 8. 2003), „Botanics”, History of Tea, Архивирано из оригинала 9. 1. 2016. г., Приступљено 5. 2. 2012, „The first edition of Linnaeus's Species Plantarum published in 1753 suggested calling the tea plant Thea sinensis...”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Birashk, Ahmad (1993). A comparative Calendar of the Iranian, Muslim Lunar, and Christian Eras for Three Thousand Years. Mazda Publishers. ISBN978-0-939214-95-2.
Richards, EG (1998). Mapping Time, the calendar and its history. Oxford University Press. ISBN978-0-19-850413-9.
Resnikoff, Louis A. (1943). Jewish Calendar Calculations. Scripta Mathematica. 9. стр. 191—195,274—277.
Schwartz, Eduard (1905). Christliche und jüdische Ostertafeln (Abhandlungen der königlichen Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii). Berlin.
Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100. Jerusalem/New York: Feldheim Publishers.