Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Казаси у Русији

Казаси у Русији
Губајдула Чингизан
Аман Тулејев
Бари Алибасов
Серик Султангабиев
Тимур Бекмамбетов
Алина Борисовна
Укупна популација
647 732 (2010)[1], 653 962 (2002)
Језици
руски, казашки језик
Религија
Сунитски ислам
Сродне етничке групе
Каракалпаци, Ногајци

Казаси у Русији су становници Русије пореклом из Казахстана. Казаси су домороци у Руској Федерацији, десети по величини у броју свих етничких група у земљи. Број Казаса у Руској Федерацији према попису из 2010. године износио је 647.000 људи. Већина руских Казаса живи дуж руско-казахстанске границе. Највеће заједнице живе у Астракхану (149.415), Оренбургу (120.262), Омску (78.303) и Саратовској области (76.007).

Историја

Промена граница Казахстана 1925-1929.

Након проглашења независности Републике Казахстан, велики број етничких Казаса остао је у Русији, углавном у подручјима која се граниче са Казахстаном.

Распрострањеност и број Казаса

Казаси су четврта по величини туркијска етничка група у Русији после Татара, Башкира и Чуваша и десета међу свим етничким групама земље.

Број и проценат Казаса у Русији[4]
према пописима становништва
1939 % 1959 % 1970 % 1979 % 1989 % 2002 % 2010[5] %
356 646 0,33 382 431 0,33 477 820 0,37 518 060 0,38 635 865 0,43 653 962 0,45 647 732 0,45

Број Казаса у Руској Федерацији према попису из 2010. године износио је 647.000.000 људи, док је број мушкараца и жена приближно исти. Казаси чине 0,45% укупног становништва земље. у руралним областима живи 63,12% Казаса (Руса 23,16%).[6] Према попису из 2002. године, може се закључити да је казашко становништво Русије релативно младо - просечна старост је 30,2 година (за поређење, руско — 37,6 година, чеченско — 22,8 година). У руралним подручјима међу Казасима готово да нема мешаних бракова са другим народима, док док у градовима постоји значајан број међуетничких бракова.

Према попису из 2002. године, 72% Казаса у Русији прича казашки језик,[7] у руралним областима више од 90%, а у градовима у мањини. Скоро сви Казаси (98,3%) говоре руски језик, пошто само мањина руских Казаса живи у регионима у којима они чине већину становништва, а такође зато што је руски матерњи језик, чак и у оним областима у којима Казаси чини апсолутну већину становништва.

Први заменик Светске асоцијације Казахстанаца, Калдарбек Наиманбаев 2003. године тврдио да је било више од милион етничких Казахстанаца који живе у Русији и њихов главни проблем је био недовољно или готово потпуно незнање њиховог матерњег језика.[8]

Миграција

Према Агенцији Републике Казахстан за статистику у 2008. години, више од 2.000[9] етничких Казаса напустило је земљу, док се више од 7.000 етничких Казаса вратило у земљу.[10] Постоји одлив казахстинских стручњака из руских градова у Алмата и Астану (у паду од 2006. године према Државном статистичком одбору Руске Федерације).[11]

Расподела Казаса по региона Русије

Расподела Казаса по региона Русије 2010. године
Регион Број становништва[12] Удео свих руских Казаса% Процентуално по региону %
Астраханска област 149.415 23,07 14,79
Оренбуршка област 120.262 18,57 5,91
Омска област 78.303 12,09 3,96
Саратовска област 76.007 11,73 3,01
Волгоградска област 46.223 7,13 1,77
Чељабинска област 35.297 5,45 1,01
Тјуменска област 19.146 2,95 0,56
Самарска област 15.602 2,41 0,48
Република Алтај 12.524 1,93 6,07
Курганска област 11.939 1,84 1,31
Новосибирска област 10.705 1,65 0,40
Москва 9.393 1,45 0,08
Алтајска Покрајина 7.979 1,23 0,33
Калмикија 4.948 0,76 1,7
Свердловска област 4.406 0,68 0,10
Хантија-Мансија 4.382 0,67 0,28
Башкортостан 4.373 0,67 0,11
Московска област 3.507 0,54 0,05
Санкт Петербург 3.349 0,52 0,07
Ростовска област 3.046 0,47 0,07
Краснојарска Покрајина 1.970 0,3 0,07
Ставропољска Покрајина 1.861 0,28 0,07
Татарстан 1.758 0,27 0,05
Томска област 1.705 0,26 0,16
Кемеровска област 1.701 0,26 0,06
Краснодарска Покрајина 1.616 0,25 0,03
Јамалија 1.532 0,23 0,29
Јакутија 1.338 0,21 0,14
Приморска Покрајина 1.235 0,19 0,63
Региони са популацијом мањом од 1000 људи 12.210 1,88 -
Укупно 647732 100,00 0,45

Референце

  1. ^ „Данные переписи населения РФ 2010 года”. Архивирано из оригинала 23. 12. 2021. г. Приступљено 15. 09. 2017. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ „Всероссийская перепись населения 2010 г. Национальный состав регионов России”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2012. г. Приступљено 15. 09. 2017. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ „Всероссийская перепись населения 2002 года”. Архивирано из оригинала 21. 08. 2011. г. Приступљено 24. 12. 2009. 
  4. ^ Ethnic composition of Russia (national censuses)
  5. ^ „Информационные материалы об окончательных итогах Всероссийской переписи населения 2010 года. Национальный состав населения Российской Федерации.”. Архивирано из оригинала 23. 12. 2021. г. Приступљено 15. 09. 2017. 
  6. ^ Perep 2010.
  7. ^ „Всероссийская перепись 2002 года. Владение языками (кроме русского) населением наиболее многочисленных национальностей (с численностью 400 тысяч человек и более)”. Архивирано из оригинала 09. 06. 2011. г. Приступљено 15. 09. 2017. 
  8. ^ „«Неизвестное казахское зарубежье». Интервью с первым заместителем председателя Всемирной ассоциации казахов Калдарбеком Найманбаевым. Казинформ. 25.11.2003”. Архивирано из оригинала 16. 09. 2017. г. Приступљено 15. 09. 2017. 
  9. ^ Евразийская панорама
  10. ^ Население Казахстана снова растет, повышается процент казахов
  11. ^ Впрочем по мере создания ЕврАзЭС передвижения в обе стороны стало отслеживать гораздо сложнее.Демография
  12. ^ „Национальный состав населения по субъектам Российской Федерации”. Архивирано из оригинала 17. 05. 2021. г. Приступљено 15. 09. 2017. 

Литература

Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9