Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Казашки језик

казашки
қазақша / qazaqsha / قازاقشا
Казашко арапско и латинично писмо из 1924.
Говори се уКазахстан, Кина, Монголија, Авганистан, Таџикистан, Турска, Туркменистан, Украјина, Узбекистан, Русија[1] и Иран
Број говорника
око 15 милиона[2] (2016)
алтајски[3] (спорно)
казашки алфабети (ћирилица, латиница, арапско писмо)
Званични статус
Службени језик у
 Казахстан
 Русија
 Алтајска Република[4]
 Кина
Или-казашки аутономни округ
Језички кодови
ISO 639-1kk
ISO 639-2kaz
ISO 639-3kaz
Распрострањеност казашког језика
  Већински језик
  Мањински језик

Казашки језик (каз. қазақ тілі / qazaq tili / قازاق تىلى‎) је туркијски језик којим се углавном говори у Казахстану.[5][6] Казашко писмо користи казашку ћирилицу, латиницу и арапско писмо.

Распрострањеност

Примјер казашке ћирилице на менију Халал ресторана, Алмата.

Казашки језик се углавном говоре Казаси и то на територији од планина Тјен Шан до Урала. Казашки је официјелни језик Казакхстана, а говори га готово 10 милиона људи. Готово милион људи живи у Кини. У Русији живи око 560.000 људи који говоре овим језиком. Такође већи број говорника казашког живи у централној Азији и то у Узбекистану али и у Авганистану, Ирану, Турској и другом државама. Након 1970. већи број људи који говори овим језиком емигрирао је у Немачку.

Гласови

Самогласници

Казашки самогласници
Предни Централни Задни
Затворени ɪ ʉ ʊ
Средњи ə
Отворени æ ɑ

Согласки

Казашки сугласници
билабијални лабио-дентални дентално-алвеоларни посталвеоларни непчани меконепчани увуларни глотални
носни m n ŋ
експлозивни p b t d k g q ɢ
фрикативни (f) (v) s z ʃ ʒ (ɕ) (x) h
африкативни (ʨ)
вевни ɾ
апроксимантни l j w
Предни Задни
k q
ɡ ʁ
ɫ l
ŋ ɴ
С_С секаде
χ q
ɣ ɡ
β b

Писмо

Данас се казашки пише ћирилицом у Казахстану и Монголији, док се у Кини пише арапским писмом.

Најстарији писани запис казашког језика је писан на орконском писму. Међутим није сигурно да ли су га писали преци данашњих Казаха. Модерни казашки се пише ћирилицом, латиницом и арапским писмом.

У октобру 2006. председник Назарбајев је предложио прелазак на латиничко писмо. Ипак, децембра 2007. је објавио да не би требало журити у овоме.[7][8]

Међутим, 30. јануара 2015. године, министар културе и спорта Аристанбек Мухамедиули најавио је да је у току план транзиције на латиницу, са специјалистима који раде на правопису како би се прилагодили фонолошким аспектима језика.

Представљајући овај стратешки план у априлу 2017. године, казахстански председник Нурсултан Назарбајев описао је двадесети век као период у којем су „казашки језик и култура уништени“.

Назарбајев је наложио казашким властима да створе латиничну казашку абецеду до краја 2017. године, тако да би се писани казашки могао вратити на латинично писмо почев од 2018. године.

Од 2018. године казашки је писан ћирилицом у Казахстану и Монголији, казашки је писан латиницом у Казахстану, док више од једног милиона говорника казашког језика у Кини користи алфабет изведен из арапског писма сличан оном који се користи за писање ујгурског језика.

Дана 26. октобра 2017. године, Назарбајев је издао председнички указ 569 за промену у финализовану латиничну варијанту казашког писма и наложио да се прелазак владе на ово писмо заврши до 2025. године, одлуком донесеном да се нагласи казашка култура након доба совјетске владавине и да олакша употреба дигиталних уређаја.

Али почетна одлука да се користи нови правопис који користи апострофе, који отежавају употребу многих популарних алата за претраживање и писање текста, створила је контраверзу.

Абецеда је ревидирана следеће године председничким указом 637 од 19. фебруара 2018. године и употреба апострофа је прекинута и замењена употребом дијакритика и дијаграфа.

Међутим, многи грађани наводе да је званично уведено писмо потребно много побољшати.

Штавише, казашки је постао други туркијски језик који користи дијаграфе „ch“ и „sh“ након што их је узбечка влада прилагодила у својој верзији латиничног писма.

У октобру 2019. председник Токајев изразио је забринутост због све три верзије латиничног писма и затражио од лингвиста да без журбе предложе промишљенију верзију. Нова верзија абецеде, коју је развио Институт за лингвистику Баитурсинов и стручњаци из званична радна група за транзицију писма, предложена је у новембру 2019. године, користећи бреве, умаулте и цедиле уместо акутних акцената и дијаграфа и уводећи правописне промене да би се тачније држала казашке фонологије.

Ипак 2020. године направљена финална верзија алфабета која користи акутне акценте.

Казашки латинични алфабет (2020. верзија - финална)

Референце

  1. ^ „Статья 4. Правовое положение языков | ГАРАНТ”. 
  2. ^ „Results of the 2009 national population census of the Republic of Kazakhstan” (PDF). The agency on statistics of the Republic of Kazakhstan (на језику: енглески). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 08. 2014. г. Приступљено 1. 11. 2017. .
  3. ^ Етнолог
  4. ^ „Нормативные правовые акты субъектов Российской Федерации” [Normative legal acts of the subjects of the Russian Federation] (на језику: руски). Министе́рство юсти́ции Росси́йской Федера́ции. 19. 12. 2013. Архивирано из оригинала 25. 9. 2015. г. Приступљено 19. 2. 2016. 
  5. ^ „Произношение букв - kazaktili.kz” (на језику: руски). kazaktili.kz. Приступљено 12. 12. 2022. 
  6. ^ „Kazakh (Қазақ тілі / Qazaq tili / قازاق ٴتىلى) - Omniglot” (на језику: енглески). Приступљено 12. 12. 2022. 
  7. ^ Kazakhstan switching to Latin alphabet, Приступљено 8. 4. 2013.
  8. ^ Kazakh President Revives Idea of Switching to Latin Script, Приступљено 8. 4. 2013.

Литература

Спољашње везе

Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9