Удегејци

Удегејци

Удегејска породица
Укупна популација
1.700
Региони са значајном популацијом
Русија Приморска Покрајина Хабаровска Покрајина	1.496[1]
Украјина	42
Језици
удегејски, руски
Религија
шаманизам, православље
Сродне етничке групе
остали тунгуско-манџурски народи

Удегејци (рус. Удэгейцы, енгл. Udege) су тунгуско-манџурски народ, чији језик припада јужој (манџурској) грани тунгуско-манџурских језика. Традиционална територија Удегејаца се налази у Хабаровском и Приморском крају Руске Федерације.

Традиционална територија Удегејаца се простире од обале Јапанског мора на истоку, средњег тока десних притока реке Усури: Хор, Бикин и Велика Усурка на западу, територије Ороча у близини данашњег руског града Совјетскаја Гавањ на североистоку, до нанајског села Најхина на северу и до територије Таза на југу. Изоловане групе Удегејаца су живеле окружене Нанајцима на обалама притока реке Амур: Ањуј, Гур (или Хунгари) и Урми.^[2]

Према резултатима пописа становништва Руске Федерације, Удегејаца је 2010. било 1.496.^[1]

Удегејски језик припада јужој (манџурској) грани тунгуско-манџурских језика и најближи је орочком језику. Постоје три дијалекта удегејског,^[3] а то су хорско-ањујски, бикинско-имански и самаргинско-хунгаријски дијалекат.^[4] Почетком 21. века већина Удегејаца говори руским као матерњим језиком, а проценат говорника удегејског је у непрестаном опадању.

Удегејци су одржали традиционална анимистичка веровања и шаманизам, део је православне вероисповести.

• Арсеньев, В. К. (1914). Китайцы в Уссурийском крае. // Записки Рус. геогр. о-ва. — т. 10. — вып. 1. Хабаровск. стр. 34—35. 
• Суник, А. П. (1968). Удэгейский язык // Языки народов СССР. Т 5. — Л. стр. 54. 

• Удегејци - „Црвена књига народа Руске Империје”