Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Черкези (из Карачајево-Черкезије)

Черкези (из Карачајево-Черкезије) (руски: черкесы, кабардински: адыгэ) су једна од четири групе черкеских племена која је формално призната као посебан народ. Традиционално је назив Черкези до совјетског доба означавао све Черкезе, од тада се односи само на Черкезе, који живе у руској републици Карачајево-Черкезији,[1] као и у 4 села у оближњој Адигеји. У Карачајево-Черкезији у којој су староседеоци, у 2010. су чинили мање од 12% становништва и представљали су трећи народ по бројности, после Карачајаца (41%) и Руса (32%).[2] Ови Черкези су у основи Бесленејци, они говоре кабардинским (кабардино-черкеским или источночеркеским) језиком.[3] Након стварања Совјетског Савеза черкеска племена су сврстана у 4 групе (зависно од административне јединице у којој су била насељена), а то су Черкези (већином Бесленејци), Кабардинци (само Кабардинци), Адигејци (сва западна племена Черкеза сем Шапсуга) и Шапсуги (само Шапсуги).

Черкези (из Карачајево-Черкезије), себе називају именом Адигејци као и већина Черкеза.[1] По Черкезима је назван главни град Карачајево-Черкезије Черкеск, који се раније звао Баталпашинск.

Историја

Положај Карачајево-Черкезије на Кавказу

Черкези (у ужем смислу) су се из Кабардино-Балкарије населили у долине горњи Зеленчук и Уруп између 1780. и 1825, из којих су измештени у периоду између 1830-их и 1850-их. Током 19. века, под притиском Русије, многи Черкези су се преселили у блискоисточне земље, где је већина асимилована, мањи део је до данас очувао черкески идентитет. 

Након Октобарске револуције 1917. и стварања Совјетског Савеза основана је 12. јануара 1922. и аутономна област Карачајево-Черкезија. Која је подељена на Карачајску аутономну област и Черкески национални округ 26. априла 1926. Черкески национални округ је уздигнут на ниво аутономне области 30. априла 1928. Черкеска аутономна област је постојала до 9. јануара 1957. године, када је укључена у састав обновљене (у старим границама) аутономне области Карачајево-Черкезије након рехабилитације Карачајаца (које је Стаљин депортовао у средњу Азију у 1943).

Аутономна област је уздигнута на ниво аутономне совјетске социјалистичке републике Карачајево-Черкезије (федералне јединице РСФСР) 3. јула 1991. године. Распадом Совјетског Савеза децембра 1991. године, различити народи Карачајево-Черкезије су прогласили своје посебне федералне јединице, укључујући и републику Черкезију 27. октобра 1991. Русија је била спремна да прихвати поделу територије, али је 28. марта 1992. на референдуму већина становништва гласала против поделе и 9. децембра 1992. из званичног имена републике су избачене речи аутономна совјетска социјалистичка и званично име је од тада Република Карачајево-Черкезија.[4]

Референце

  1. ^ а б Olson, James Stuart; (1994), pp. 150; Напомена: „Бесленејци су насељени између горњих токова река Уруп и Ходзи и уз средњи ток реке Лабе у западном делу северног Кавказа”
  2. ^ „Попис 2010.”. Архивирано из оригинала 05. 06. 2016. г. Приступљено 02. 11. 2016. 
  3. ^ „Национални састав становништва Русије Попис 2010.”. Архивирано из оригинала 20. 06. 2013. г. Приступљено 02. 11. 2016. 
  4. ^ Закон о изменама и допунама Устава Руске Федерације од 9. децембра 1992. године N 4061-I

Литература

Види још


Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9