Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Тофалари

Тофалари
Група Тофалара почетком 20. века
Укупна популација
800 (2010)
Језици
тофаларски, руски
Религија
шаманизам, анимизам, православље
Сродне етничке групе
остали туркијски народи

Тофалари или Тофи, раније Карагази (рус. тофалары или тофы, раније карагасы), су туркијски народ који насељава Иркутску област руског Сибира. Говоре тофаларским језиком који припада североисточној (сибирској) групи туркијских језика.

Територија

Тофалари насељавају горње токове река Уда, Бирјуса, Казир, Ија, Кан, Агул и Гутара у Тофаларији, области која се налази северно од планине Источни Сајан. Административно Тофаларија припада Нижњеудинском рејону Иркутске области.[1]

Популација

Према резултатима пописа становништва Руске Федерације,Тофалара је 2010. било 762.[2] Што је мање него 2002. године када их је било 837,[3] али више него 1883. када их је било 457, као и 1959. када их је било 586 и 1989. када их је било 731.[1]

Језик

Тофаларски језик је туркијски језик, који припада североисточној (сибирској) групи туркијских језика. Постоје два дијалекта тофаларског језика и то су алигџерски и гутарски дијалекат. Тофаларски је најсличнији туванском језику, толико да је према неким академицима његов дијалекат.[1] Тофаларски није био писани језик све до 1988. због чега су Тофалари као замену користили руски језик.

Извори

  1. ^ а б в „Тофалари”. „Црвена књига народа Руске Империје”. 
  2. ^ „Резултати пописа 2010. у Русији, Национални састав становништва” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 12. 2019. г. Приступљено 06. 09. 2017. 
  3. ^ „Всероссийская перепись населения 2002 года”. Архивирано из оригинала 21. 08. 2011. г. Приступљено 24. 12. 2009. 

Литература

Спољашње везе

Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9