Чикаго (енгл.Chicago) трећи је град по величини (након Њујорка и Лос Анђелеса) и највећи град у унутрашњости САД. Налази се у држави Илиноис на југозападној обали језера Мичиген. По попису становништва из 2020. у њему је живело 2.746.388 становника.[1]
Чикаго је укупно четврти град по величини на северноамеричком континенту и седми највећи град у западној хемисфери. Његово шире градско (метрополитенско) подручје обично се назива Чикаголенд, а обухвата осам округа са око 10 милиона становника. Кад се уброје сва приградска насеља и оближњи велеград Милвоки, Чикаго се може сматрати и средиштем мегалополиса.
Чикаго има климу типичну за државе америчког Средњег Запада. Нагле промене времена, велике разлике у дневним температурама и непредвидљиве падавине главне су одлике његових временских прилика. Чикаго има четири јасно дефинисана годишња доба, иако се дешава да поједино годишње доба „залута“ у месец у ком се обично не појављује. На пример, у Чикагу је падао снег у фебруару (1942), и измерено је 33 °C у марту (1982), а 8. фебруара1900. се чак догодило да је дневна температура варирала у рангу од 31 °C.
Највећа температура икад забележена у Чикагу су неслужбено измерена 44 °C од 24. јула1935, док је највиша службено забележена температура од 42 °C измерена током великог топлотног удара 17. јула1995. Најнижа званично забележена температура од -33 °C измерена је 11. јануара 1982.
Подручје данас познато као Чикаго некада је било некада село Веа Индијанаца, племена из групе Мајами, и касније, Потаватоми племена. Данашње име града настало је од потаватоми речи checagou, који су од Мајамија преузели реч shikaakwa (назив биљке Allium tricoccum, врсте дивљег лука типичног за ово подручје). У седамдесетим годинама 18. века први досељеник Жан Баптист Поинт ду Сабле, Хаићанинафричког порекла, населио се на насипу реке Чикаго. Године 1795. Индијанци су подручје Чикага споразумом из Гринвила препустили Сједињеним Државама у сврхе војног коришћења. Године 1803. изграђена је тврђава Дирборн, која је уништена у масакру током рата из 1812, али је била поново изграђена 1816, и остала у употреби до 1837.
Чикаго је као насеље настао 12. августа1833. и тада је имао само 350 становника, а статус града добио је 4. марта 1837.
Отварање канала „Илиноис енд Мичиген канал“ 1848. омогућило је бродски превоз од Великих језера кроз Чикаго, па реком Мисисипи све до Мексичког залива. Прва железница изграђена је такође 1848. – „Галина енд Чикаго Јунион Рејлроуд“. Чикаго је са својим путним, железничким, водним и касније ваздушним везама убрзо постао транспортно средиште Сједињених Држава, а тиме и дом трговаца на мало попут компанија Монтгомери Ворд и Сирс, Ребик енд Комапани које су нудиле каталошку продају користећи те везе.
Године 1855. надморска висина града је подигнута за 120 до 210 центиметара како би се грађевине и улице подигле изнад мочваре.
Уметнички приказ пожара из 1871.
Године 1871. већина града изгорела је у великом пожару. Но, у следећим годинама Чикаго се поново изградио и његова архитектура постала је утицајна широм света. Први облакодер саграђен је 1883. користећи нову конструкцију с челичним костуром. Повратак Чикага на светску сцену запечаћен је светским сајмом „Ворлд Коламбијан Експозишн“, одржаним 1893.
Године 1974. завршена је градња Сирс Тауера, који је још увек највиши облакодер у САД и трећи највиши на свету, ако се узима у обзир само висина на коју се уздижу просторије за боравак људи. Сирс Тауер је висок 442 m и има укупно 110 спратова, а врхови његових антена налазе се на 519 m изнад тла, те је по том правилу мерења највиши облакодер на свету.
Становништво
Према попису становништва из 2010. у граду је живело 2.695.598 становника, што је 200.418 (6,9%) становника мање него 2000. године.[1]
Становништво у Чикагу је претежно хришћанске вероисповести. Такође су присутне и друге религије, између осталих и оне попут јудаизма, хиндуизма и ислама.
Чикаго има трећи по величини бруто метрополитански производ у САД са око 532 милијарде долара према проценама из 2010. године, одмах после Њујорка и Лос Анђелеса, на првом, односно другом месту. Град је оцењен као град са највише уравнотеженом привредом у Сједињеним Државама, а због високог степена диверзификације, Чикаго је такође проглашен четвртим најважнијим пословним центром у свету према Мастер Кард Ворлвајд трговинском индексу. Поред тога, Чикаго је у свом градском подручју забележио највећи број нових или проширених корпоративних објеката у Сједињеним Америчким Државама за шест од седам година, тачније од 2001. до 2008. године. У 2009. години, Чикаго је постављен на девето место најбогатијих светских градова на листи Уједињене Банке Швајцарске.
Чикаго је велики светски финансијски центар и други по величини пословни центар у Сједињеним Америчким Државама. Град је седиште Банке Федералних Резерви (Седми округ Федералних Резерви). Град је такође дом великих финансијских и берзи деривата.
Производња, штампање, издавање и прехрамбена индустрија такође играју главне улоге у привреди града. Неколико медицинских производа и услуга предузећа имају седиште у Чикагу, укључујући Бактер Интернационал, Боеинг, Абот лабораторије и финансијске услуге здравствене управе Џенерал Електрик.
Чикаго је седиште 12 најбогатијих компанија, као и 17 најбогатијих финансијских компанија.
У Чикагу се налази седиште Макдоналдса, Крафт Фудса, Мотороле и многих других.
Чикаго има два међународна аеродрома, Охеј аеродром и Мидвеј аеродром. Постоје и мањи аеродроми у околини. Градски превоз у Чикагу је под управом предузећа CTA-а.
Своје домаће утакмице кошаркаши Булса и хокејаши Блекхокса играју у дворани Јунајтед центар, која годишње угости више од 200 манифестација. Фудбалски тимови деле стадион Солџер Филд, а бејзболске имају засебне стадионе, па тако Кабси играју на Ригли Филду, а Вајтсокси на Целулар Филду.
^„Station: Chicago Midway AP 3SW, IL”. U.S. Climate Normals 2020: U.S. Monthly Climate Normals (1991-2020). National Climatic Data Center. Архивирано из оригинала 05. 05. 2021. г. Приступљено 14. 5. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Station: Chicago OHARE INTL AP, IL”. U.S. Climate Normals 2020: U.S. Monthly Climate Normals (1991–2020). National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала 05. 05. 2021. г. Приступљено 14. 5. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Chicago Sister Cities”. Chicago Sister Cities International. 2009. Архивирано из оригинала 05. 11. 2019. г. Приступљено 22. 7. 2009. Град Чикаго - градови побратими
Grossman, James R.; Keating, Ann Durkin; Reiff, Janice L., ур. (2004), The Encyclopedia of Chicago, University of Chicago Press, ISBN0-226-31015-9, OCLC54454572
Holli, Melvin G., and Jones, Peter d'A., eds. (1981). Biographical Dictionary of American Mayors, 1820-1980. Greenwood Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза) short scholarly biographies each of the city's mayors 1820 to 1980. ; see index at pp. 406–411 for list.
Sawyer, R. Keith (2002), Improvised dialogue: emergence and creativity in conversation, Westport, Conn.: Ablex Pub., ISBN1-56750-677-1, OCLC59373382
Schneirov, Richard (1998), Labor and urban politics: class conflict and the origins of modern liberalism in Chicago, 1864–97, Urbana: University of Illinois Press, ISBN0-252-06676-6, OCLC37246254
Spears, Timothy B. (2005), Chicago dreaming: Midwesterners and the city, 1871–1919, Chicago: University of Chicago Press, ISBN0-226-76874-0, OCLC56086689
.jpg)
.jpg)
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
.svg){kind=small}
