Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Северна Маријанска Острва

Комонвелт Северна Маријанска острва
Commonwealth of the Northern Mariana Islands
Sankattan Siha Na Islas Mariånas
Застава
Застава
Грб Маријанских острва
Грб
Химна: Gi Talo Gi Halom Tase
Satil Matawal Pacifico
Положај Маријанских острва
Главни градСајпан
Службени језикенглески, чаморо, каролиншки
Владавина
ПредседникДоналд Трамп
Председник ВладеАрнолд Паласиос
Историја
Независносту унији са САД од 1975.
Географија
Површина
 — укупно477 km2(195)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2010.[1]53.883(213)
 — густина112,96 ст./km2
Привреда
Валутаамерички долар
 — стоти део валуте‍100 цента‍
Остале информације
Временска зонаUTC 
Интернет домен‍.mp‍
Позивни број+1 670

Северна Маријанска Острва (енгл. Northern Mariana Islands), званично Комонвелт Северна Маријанска Острва (енгл. Commonwealth of the Northern Mariana Islands), архипелаг је од 15 мањих острва у северозападном делу Тихог океана укупне површине око 477 км². Географски архипелаг је део Маријанских острва, док геополитички представља део америчких придружених територија. Острва су смештена јужно од Јапана и северно од Гвама. Административно седиште архипелага налази се на острву Сајпан које у административном смислу представља једну јединствену општину.

До почетка 20. века били су познати под надимком острва Ладроне.

Историја

Северна Маријанска острва

Године 1521. Фердинанд Магелан, као први Европљанин, открива ову групу оства и назива их Islas de Ladrones, Ладроноток или Острво лопова, јер су тадашњи становници по његовом мишљењу отуђили (украли) ствари са његових бродова. Шпанија анектира острва 1667. и именује их по својој краљици Марији Ани од Аустрије.

Након Шпанско-америчког рата Шпанија даје јужни део Американцима и продаје 1899. северни део Немцима.

Од 1975. група острва Северна Маријански острва је у Комонвелту са САД.

Становништво

86% становништва углавном прича неслужбеним језиком, као нпр. микронезијски и полинезијски језик.

Географија

Подручје се састоји од 16 острва, који се простиру на преко 500 km од којих су Сајпан, Тинијан и Рота највећи.

Маријански ров, најдубљи део светских океана, назван је по Маријанским острвима и налази се источно и јужно од њих.

Референце

Спољашње везе

Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9