Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Небраска

Небраска
Положај Небраске
Држава САД
Главни градЛинколн
Највећи градОмаха
Проглашење за
 државу
 — датум: 1. март 1867.
 — поредак: 37.
ГувернерПит Рикетс
Површина200.520 km2
Становништво2019.
 — број ст.1.934.408
 — густина ст.9,65 ст./km2
 — ISO 3166-2US-NE
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Небраска (енгл. Nebraska), држава је САД смештена у области Великих равница и америчког Средњег запада. Главни град је Линколн, а највећи је Омаха. Држава је постала 1867. године. Небраска се према северу граничи са Јужном Дакотом, према истоку са Ајовом и Мисуријем, према југу са Канзасом и према западу са Колорадом и Вајомингом.

Небраску карактеришу велике варијације између зимских и летњим температура, и снажне олује и торнада. За Небраску су карактеристичне прерије на којима нема дрвећа, што погодује развоју сточарства. Претежно је рурална држава.

Небраска је једина америчка држава са једнодомном скупштином, позната по надимку Једнодомка (енгл. The Unicameral), која је заправо бивши Сенат ове државе. Са укидањем доњег представничког дома у овој држави су истовремено забрањене све политичке странке, па су тако и демократе и републиканци организовани као неформални посланички клубови.

Највећи број становника је немачког порекла а поред њих има и највећи број људи чешког порекла по становнику.

Демографија

Демографија
1900.1910.1920.1930.1940.1950.1960.1970.1980.1990.2000.2010.
1.066.3001.192.2141.296.3721.377.9631.315.8341.325.5101.411.3301.483.4931.569.8251.578.3851.711.2631.826.341

Спољашње везе

Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9