Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Мартин (град)

Мартин (град)
Martin

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словачка
КрајЖилински
ОкругМартин
РегијаТуријек
Становништво
Становништво
 — 202350.629[1]
 — густина751,20[2] ст./km2
Географске карактеристике
Координате49° 04′ 00″ С; 18° 55′ 21″ И / 49.066733° С; 18.92245° И / 49.066733; 18.92245
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина395 m
Површина67,74[3] km2
Мартин (град) на карти Словачке
Мартин (град)
Мартин (град)
Мартин (град) на карти Словачке
Остали подаци
ГрадоначелникАндреј Хрнчиар (НЕКА)
Поштански број036 01
Позивни број0 43
Регистарска ознакаMT
Веб-сајт
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима}

Мартин (слч. Turčiansky Svätý Martin до 1950, мађ. Turócszentmárton, нем. Turz-Sankt Martin, лат. Sanctus Martinus/Martinopolis) град је у сјеверној Словачкој, смјештен на ријеци Туријак, под Малом Фатром, близу Жилине. Има око 59.000 становника, који га чине осмим по величини градом у Словачкој. Он је средиште регије Туријек и истоименог округа.

Дијелови града

Мартин има десет дијелова града:

  • Јаходњики (Jahodníky)
  • Љадовењ (Ľadoveň)
  • Стред (Stred)
  • Север (Sever)
  • Кошути (Košúty)
  • Подхај (Podháj)
  • Страње (Stráne)
  • Прјекопа (Priekopa)
  • Томчани (Tomčany)
  • Затурчје (Záturčie)

Клима

  • Просјечна годишња температура: 7 - 7.5°C
  • Просјечна годишња падавина кише: 750 - 860 m

Историја

Прво помињање Мартина је било 1264. под именом Zenthmarton, а насеље је 1340. добило статус слободног краљевскога града.

У турбулентном 15. веку је град претрпио много катастрофа, на примјер приликом напада Хусита 1433, када је град спаљен. Само десет година послије, земљотрес га је уништио.

Од 18. века град постаје сједиште Туријек округа.

Град је постао словачко културно сједиште у 19. веку. Неколико културних институција(укључујући Матица Словачка и Словачки национални музеј) су основани у њему. Велике политичке активности које су довеле до словачке националне еманципације у 19. и раном 20. веку, биле су организоване у или из Мартина. Град се такође индустријализовао у то доба. Прва штампарија је отворена 1869, а фабрика намештаја Tatra nábytok 1890.

Град је изгубио на значају када је Братислава постала главни град 1918. Данас се у њему налази сједиште Словачке народне библиотеке и Матице словачке.

Народна скупштина Републике Словачке прогласила је град Мартин градом Словачке културе 24. августа 1994.

Демографија

Мартин је имао популацију од 59,257 (Децембра 31, 2005). По попису из 2001, 94,9% од становника били су Словаци, 1,6% Чеси, 0,5% Роми, и 0,2% Мађари. Састав религија је био: 44,1% римокатолици, 31,2% без религије и 17,2% протестанти.

Знаменитости

Један од тргова у Мартину

Најстарија зграда је Романскна црква посвећена Светом Мартину од Турса (13. век). Словачки Народни Музеј је поставио своју етнографску збирку у Мартину. Музеј под ведрим небом у селу Jahodnícke háje излаже традиционалну руралну архитектуру и фолклорну традицију из региона Туријек.

Град је окружен планинским вијенцима Мале и Велике Фатре, који током зиме нуде сјајне услове за скијање, а лети за планинарење.

Школство

Медицински факултет (дио Универзитета Коменског) је смјештен у Мартину.

Спорт

Саобраћај

Мартин се налази поред главног пута из Братиславе за Кошице и главне жељезничке пруге, а директно је повезан са Жилином, Турчјанским Тјеплицама и Ружомбероком.

Јавни градски превоз не покрива само Мартин, већ и оближњи градић Врутки и три села (Бистричка, Липовец, Турчјанске Кљачани).

Градови побратими

Познати људи

Референце

  1. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne)”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7101rr_obc: AREAS_SK.
  2. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK.
  3. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK, om7014rr_ukaz: Rozloha (Štvorcový meter).
Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9