Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Њитра

Њитра
Nitra

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словачка
КрајЊитрански
ОкругЊитра
РегијаПоњитрје
Становништво
Становништво
 — 202376.499[1]
 — густина763,59[2] ст./km2
Географске карактеристике
Координате48° 18′ 25″ С; 18° 05′ 11″ И / 48.306944° С; 18.086389° И / 48.306944; 18.086389
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина167 m
Површина100,48[3] km2
Њитра на карти Словачке
Њитра
Њитра
Њитра на карти Словачке
Остали подаци
ГрадоначелникЈозеф Двонч (СМЕР, СНС, СФ)
Поштански број949 01
Позивни број0 37
Регистарска ознакаNR
Веб-сајт
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима}

Њитра (слч. Nitra, мађ. Nyitra, нем. Neutra) је пети по величини град у Словачкој и управно средиште истоименог Њитранског краја.

Њитра је позната као прво управно средиште месних Словена на тлу данашње Словачке.

Географија

Нитра је смештена у западном делу државе. Престоница државе, Братислава, налази се 90 км југозападно.

Рељеф: Њитра се развила на северозападном ободу Панонске низије, на месту где почињу први брегови Карпата, који се даље издижу на северу. Надморска висина града је око 150 m. Град је смештен у долини истоимене реке Њитре.

Клима: Клима у Њитри је умерено континентална.

Воде: Кроз град протиче истоимена река Њитра, у средишњем делу свог тока. Она дели град на западни и источни део.

Историја

Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Словени дато подручје насељавају у 5. веку. У 9. веку овде се образује Њитранска кнежевина, као прва независна државна творевина на тлу данашње Словачке. Овде је 828. године основана прва хришћанска заједница на овим просторима. У 10. веку подручје Њитре заузимају новопридошли Мађари. Током следећих векова град је био у саставу Угарске. У другој половини 19. века град је доживео нагли развој и бројчано нарастао.

Крајем 1918. године град је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.

Становништво

Популација (ист.): Њитра
Година
Становништво

Данас Њитра има 78.875 становника[4] и последњих година број становника опада.

Етнички састав: По попису из 2001. године састав је следећи:

Ово значајно различито у односу на стање од 1910. године када су Мађари чинили око 60% становништва.

Верски састав: По попису из 2001. године састав је следећи:

Данас је Њитра седиште римокатоличке бискупије основане далеке 880. године.

Познате особе

Партнерски градови

Галерија

Види још

Референце

  1. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne)”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7101rr_obc: AREAS_SK.
  2. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK.
  3. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK, om7014rr_ukaz: Rozloha (Štvorcový meter).
  4. ^ „Становништво 31. 12. 2011. (403)” (PDF) (на језику: ск). Статистички завод Републике Словачке. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 09. 2013. г. Приступљено 4. 10. 2013. 
  5. ^ КУБАНОВИЋ, Златко (2019). Historický náhľad do dejín slovenských saleziánov (Od dona Bosca do roku 1924). Братислава: Don Bosco. стр. 243 — 244. ISBN 978-80-8074-436-6. 
Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9