Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Аустријска школа

Аустријска школа економиста је школа економске мисли која сматра да је главни узрок економских проблема мешање државе у тржишне токове. Њихови ставови се сматрају прилично радикалним због тога што они своју критику не ограничавају само на традиционално државне системе као што су социјализам и комунизам, већ и на широко прихваћене механизме у капитализму као што су централне банке. Једни од најпознатијих поборника аустријске школе су аустријски економиста Лудвиг фон Мизес и економиста и филозоф Фридрих Хајек.

Једна од најбитнијих особина капитализма је постојање пословних циклуса, који су периоди наизменичних промена између великих успона и падова. Најпознатији пример пада пословних циклуса је велика депресија која се десила у САД 1929-1933. Разлози постанка велике депресије и економска политика владе САД током и после велике депресије су један од највише студираних тема у историји капитализма. Током овог периода, берза је пала више од 80%, бруто национали производ је пао више од 30%, док је стопа незапослености скочила преко 25%.

Једно од најшире прихваћених објашњења велике депресије је да је изазвана рестриктивном монетарном политиком Америчке централне банке која није брзо реаговала на крах берзе 1929. и тиме веома погоршала његове ефекте. Поборници овог мишљења сматрају да су САД изашле из велике депресије због акција америчког председника Френклина Рузвелта који је спровео у праксу економску политику следећи кејнзијанизам.

Поборници аустријске школе сматрају да је велика депресија директно изазвана веома лабавом монетарном политиком Америчке централне банке током 1920-их година која је довела до веома великог повећања количине новца и кредита у систему. Овај период је у америчкој историји познат као „бесне двадесете“ („roaring twenties“). Аустријска школа сматра да су све кризе у капитализму изазване сувише лабавом монетарном политиком у претходном успону.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Аустријска школа на Викимедијиној остави

Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9