Француски импресионистички филм

Део серије о
Кинематографији
Инструменти за стварање филма Стробоскоп Фенакистоскоп Зоотроп Кинетоскоп Фантоскоп Кинематограф Кинемаколор Техниколор Кодахром Истманколор
Први филмови Коњ у покрету Сцена у башти Раундхеј Monkeyshines Јадни Пјеро Кригла пива Клаун и његови пси Сцена ковача Диксонов експериментални звучни филм Плес Анабел Серпентин Инцидент у кући Кловели Вила купуса
Историјски покрети у кинематографији Француски импресионистички филм Немачки експресионистички филм Совјетска монтажа Документарни филмски покрет Поетички реализам Италијански неореализам Пољска школа Слободна кинематографија Директна кинематографија Британски нови талас Румунски нови талас Француски нови талас Нова кинематографија Чешки нови талас Нови Холивуд Л. А. побуна Нова немачка кинематографија Јапански нови талас Аустралијски нови талас Cinéma du Look Нова квир кинематографија Догма 95 Мамблкор
Југословенска кинематографија Југословенски црни талас Партизански филм Прашка школа Филмски фестивал у Пули ФЕСТ Филмски фестивал у Сарајеву Филмски фестивал у Приштини Валтер фест Филмски фестивал у Херцег Новом
Филмски фестивали и организације Академија филмских уметности и наука Филмски фестивал у Венецији Филмски фестивал Санденс Кански филмски фестивал Берлински филмски фестивал Филмски фестивал у Торонту Трајбека филмски фестивал
Портал Film
п р у

Француски импресионистички филм (прва авангарда или наративна авангарда) односи се на групу француских филмова и филмских стваралаца из 1920-их.^[1]

Филмски научници су имали много потешкоћа да дефинишу овај покрет или да одлуче да ли га уопште треба сматрати покретом. Дејвид Бордвел је покушао да дефинише јединствену стилску парадигму и скуп начела. Други, наиме Ричард Абел, критикују ове покушаје и лабавије групишу филмове и филмске ствараоце, на основу заједничког циља „истраживања процеса репрезентације и значења у наративном филмском дискурсу“.^[2] Неки, као што је Дадли Ендру, би се борили да доделе било какав кредибилитет као "покрет".^[3]

1. Пикторијализам (почевши од 1918): састављен од филмова који се углавном фокусирају на манипулацију филмом као сликом, кроз камеру, мизансцен и оптичке уређаје.
2. Монтажа (почевши од 1923): у том тренутку ритмичко и брзо монтажа постаје све више коришћена.
3. Дифузија (почевши од 1926.): у том тренутку су филмови и филмски ствараоци почели да следе друге стилске и формалне модусе.

Међутим, чак је и Марсел Л'Ербијер, један од главних филмских стваралаца повезаних са покретом, признао јединствен теоријски став: „Нико од нас – Дулак, Епстајн, Делук или ја – није имао исти естетски поглед. Али имали смо заједнички интерес , што је било истраживање те чувене кинематографске специфичности. О томе смо се у потпуности сложили."^[4]

Реевалуација Бордвелове анализе коју је урадио Ричард Абел види филмове као реакцију на конвенционалне стилске и формалне парадигме, а не као Бордвелов модел сличности. Тако Абел овај покрет назива наративном авангардом. Он гледа на филмове као на реакцију на наративну парадигму која се налази у комерцијалном филмском стваралаштву, односно холивудској, и заснива се на књижевној и генеричкој референцијалности, нарацији кроз међунаслове, синтаксичком континуитету, реторици заснованој на вербалном језику и књижевности и линеарној наративној структури. 6, затим га подмеће, варира, одступа од њега.

• Абел Ганс (La Dixième symphonie 1918, J’Accuse 1919, La Roue 1922, and, above all, Napoléon 1927)
• Жан Епстајн (Coeur fidèle 1923, Six et demi onze 1927, La Glace a Trois Face 1928, and The Fall of the House of Usher 1928)
• Жермејн Дулак (The Smiling Madame Beudet 1922)
• Марсел л'Ебријер (El Dorado 1921)
• Луј Делук (La Femme de nulle part 1922)
• Жан Реноар (Nana 1926)

1. ^ Bordwell, David. French Impressionist Cinema. New York: Arno Press, 1980.
2. ^ Abel, Richard. French Cinema: The First Wave 1915–1929. New Jersey: Princeton University Press, 1984.
3. ^ Andrew, Dudley. Mists of Regret. New Jersey: Princeton University Press, 1995.
4. ^ Aitken, Ian. European Film Theory and Criticism: A Critical Introduction. Edinburgh: Edinburgh University Press: 2001. p. 82.