Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Сицилија (тема)

Тема Сицилија
Θέμα Σικελίας
687/695.—902.

Карта италијанског полуострва после 751. године
РегијаАпенинско полуострво
Земља Италија
Догађаји
Владавина
 • Обликтема
Историја 
• Успостављено
687/695.
• Укинуто
902.

Тема Сицилија (грчки: Θέμα Σικελίας — Тема Сикелиас) је била византијска војно-цивилна провинција (тема) која је постојала од краја 7. века до 10. века која је обухватала острво Сицилију и регион Калабрије на Апенинском полуострву. Након муслиманског освајања Сицилије, од 902. Тема је била сведена само на област Калабрије, али је задржала свој оригинални назив све до средине 10. века.

Историја

Након Велизаровог поновног ослобађања сицилије од острогота од 535-536. године, од Сицилије је формирана посебна покрајина којом је управљао претор, док се војска налазила под комадом дукса.[1][2]Стратег (војни заповедник) се према арапским изворима налазио на осрву између 687. и 695. године, и од тога времена је острво највероватније организовано у тему.[3] Седиште теме налазило се у Сиракузи, традиционално сматрао средиштем и најважнијим градом острва Сицилије. Она није обухватала само острво, које је било подељено на мање подтеме познате као турмаи, већ се простирала и на копнени део калабрије (Грчки: δουκᾶτον Καλαυρίας, доукатон Калавриас), кока се простирала приближно до реке Крати.[3][4][5] Поред тога, стратег сицилије постојали су и неки други видови власти које су варирале у зависности од политичких прилика на месном нивоу, у виду аутономних војводстава као што су Напуљ, Гаета и Амалфи.[6] Муслиманско освајање острва започето је 826. године. Након пада Сиракузе и освајања Таормина 902. године, стратег се тада преместио у Регион главни град Калабрије. Током прве половине 10. века, Византијци су покренули низ неуспелих експедиција како би повратили острво и одржали неколико својих изолованих упоришта у близини Месине све до 965. године, када Ромета, последње византијско упориште, пало. Звање “Стратега Сицилије” задржало се ко званични назив све од средине 10. века, када “Стратези Калабрије” почињу да се спомињу у као носиоци власти.[7][8][9]

Види још

Равенски егзархат Картагински егзархат Византијске теме

Референце

  1. ^ Kazhdan 1991, стр. 1891
  2. ^ Nesbitt & Oikonomides 1994, стр. 22
  3. ^ а б Oikonomides 1972, стр. 351
  4. ^ Nesbitt & Oikonomides 1994, стр. 19, 22
  5. ^ Pertusi 1952, стр. 179
  6. ^ Brown 2008, стр. 457–459
  7. ^ Kazhdan 1991, стр. 1892
  8. ^ Oikonomides 1972, стр. 351, 356
  9. ^ Pertusi 1952, стр. 178–180

Литература

Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9