Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Егејско море (тема)

Егејско море
средина 9. века—1204.

Егејско море око 900. године
РегијаЕгејско море
Земља Грчка  Турска
Догађаји
Владавина
 • Обликтема
Историја 
• Успостављено
средина 9. века
• Укинуто
1204.

Егејско море (грчки: θεμα του Αιγαιου Πελαγους) је била византијска тема у северном делу Егејског мора основана средином 9. века. Једна је од три "поморске теме" (грчки: θεματα ναυτικα) Византијског царства. Углавном је служила за обезбеђивање византијског бродовља и морнарице.

Историја

Егејска острва су у касној антици била окупљена у посебну целину. Термин Αιγαιου Πελαγους се по први пут појављује почетком 8. века на пелатима неколико комеркиарија (цариника). Један печат, који је датиран у 721/2. годину, се односи на службено лице задужено за сва грчка острва. Овај печат могуће указује на продужетак постојања старе римске покрајине која је обухватала острва северног и западног Егејског мора[1]. Егејска острва су у 7. и 8. веку била у саставу тема Карависијанаца и Кивиреоте[2]. Крајем 8. века појављују се команде друнгарија Егејског мора (који очигледно контролише северни део мора) и друнгарија "дванаест острва" или "залива" (Kolpos), задужен за југ мора. Касније је друнгарије "дванаест острва" прерастао у стратега Самоса, док је друнгарије "Егејског мора" постао стратег Егејског мора која обухвата северна егејска острва као и Дарданеле и јужне обале Пропонтиде (Мраморног мора)[3][4]. Тема је створена пре 843. године јер се њен стратег помиње у Тактикону Успенског писаног 842/3. године[5]. Тема Егејско море је, као и остале теме, била издељена на турме и банде са својом војском и цивилним званичницима. У областима Дарданела и Пропонтиде, међутим, друнгарије, касније стратег Егејског мора, дели власт са стратегом Опсикије. Стратег Опсикије је вероватно задржао власт над државном управом док је стратег Егејског мора био задужен за опремање флоте и регрутацију. Слична ситуација постојала је и у теми Самос[6]. Према наводима Константина Порфирогенита (913-959), теми Егејског мора прикључени су почетком 10. века Лезбос (седиште стратега), Лемнос, Имброс, Тенедос, Хиос (касније прикључен Самосу), Споради и Киклади[7]. Податак из 911. године сведочи о постојању 2610 веслача и 400 маринаца у флоти теме Егејског мора[8]. Покрајина је опстала до краја 10. или почетка 11. века када је постепено подељена на мање теме. Киклади, Споради, Хиос и регион око Абидоса стекли су сопствене стратеге. Тема Егејског мора обухватала је само обале Пропонтиде и регион око Цариграда[9]. До краја 11. века је оно мало флоте ове теме прикључено царској морнарици под командом мега дукса[10]. Потом је, у 12. веку, тема Егејског мора спојена са Опсикијом у једну покрајину што је потврђено и уговором Partitio terrarum imperii Romaniae из 1204. године[11]. Тема је званично престала да постоји 1204. године по паду Цариграда у Четвртом крсташком рату.

Референце

  1. ^ Nesbitt & Oikonomides 1994, стр. 110–112
  2. ^ Kazhdan 1991, стр. 26.
  3. ^ Ahrweiler 1966, стр. 76–81
  4. ^ Kazhdan 1991, стр. 26–27
  5. ^ Oikonomides 1972, стр. 46–47
  6. ^ Nesbitt & Oikonomides 1994, стр. 109, 112
  7. ^ Ahrweiler (1966). стр. 76.–79, 132–133 (Note #5); Nesbitt & Oikonomides (1994). стр. 123., 139, 141.
  8. ^ Treadgold 1995, стр. 67, 76.
  9. ^ Ahrweiler 1966, стр. 132–133
  10. ^ Nesbitt & Oikonomides 1994, стр. 112
  11. ^ Ahrweiler 1966, стр. 79.

Извори


Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9