|
Питер Џ. Ратклиф
Питер Џ. Ратклиф (енгл. Peter J. Ratcliffe; Ланкашир, 14. мај 1954) британски је лекар, научник и добитник Нобелове награде за физиологију или медицину 2019. за истраживање о томе како ћелије осећају промену доступног кисеоника и како се прилагођавају њој.[1] Награду је поделио с Грегом Л. Семензом (енгл. Gregg L. Semenza) и Вилијамом Келином Млађим (енгл. William G. Kaelin Jr).[2] Живот и каријераПитер Џ. Ратклиф рођен је у Ланкаширу, 14. маја 1954. године. Студирао је медицину на Универзитету у Кембриџу и завршио је Медицинску факултет Универзитета краљице Марије у Лондону. Након додатних студија на универзитетима у Оксфорду и Кембриџу, докторирао је на Кембриџу 1987. године. Од тада је радио на Универзитету у Оксфорду, а од 2016. године и на Институту Франсис Крик у Лондону.[1] Истраживања и открићеИако се вековима разумела важност кисеоника, дуго није било познато како се ћелије прилагођавају променама нивоа кисеоника. Ратклифов рад се ускладио с радом Вилијама Келина Млађег и Грега Л. Семензе, те су заједно открили како ћелије могу да осете променљиву доступност кисеоника и прилагоде се њој. Током 1990-их, идентификовали су молекуларну машинерију која регулише активност гена као одговор на различите нивое кисеоника.[3] Нобелова наградаШведска краљевска академија наука за добитнике Нобелове награде за физиологију или медицину 2019. прогласила је Вилијама Келина Млађег, Грега Л. Семенза и Питера Џ. Ратклифа за истраживање о томе како ћелије осећају промену доступног кисеоника и како јој се прилагођавају. Ово истраживање изузетно је важно за борбу против рака, анемија и многих других болести. Значај открићаСаопштење шведског института у образложењу доделе награде: „Основни значај кисеоника познат је вековима, али процес прилагођавања ћелија променама нивоа кисеоника дуго је остао мистерија. Овогодишња Нобелова награда награђује рад који је открио молекуларне механизме који су укључени у прилагођавање ћелија на променљиво снабдевање кисеоником у телу”.[2] Приватни животПитер Џ. Ратклиф је ожењен Фионом Мери Макдугал 1983. године. Види јошРеференце
|
||||||||||||||||||||||||||
.jpg)
