Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Гоа

Гоа
गोंय
Мапа
Држава Индија
Админ. центарПанаџи
Службени језикконкан, марати
Површина3.702 km2
Становништво2011.
 — број ст.1.457.723
 — густина ст.393,77 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Гоа је савезна држава Индије. Налази се на западној обали Индије на Арабијском мору у подручју званом Конкан, а граничи се са Махараштром на северу и Карнатаком на истоку и југу. Панаџи је главни град, а Васко де Гама је највећи град. Португалски трговци су најпре дошли у Гоу у 15. веку и убрзо су основали колонију, која је трајала 450 година, све до 1961, када поново постаје део Индије. Гоа је међународно позната по прекрасним плажама, па је посећују хиљаде домаћих и страних туриста.

Историја

Пред око 2.000 година у том подручју су владали Сатаваханаси. Чалукје су владале од 580. до 750. Неколико векова су се смењивале различите династије. Под власт Делхијског султаната дошла је 1312. Виџајанагаре владају од 1370. до 1469. После тога прелази под власт Бахнмани султана и Адил Шахиса. Васко да Гама је био први Европљанин, који је допловио у Индију. Искрцао се најппре у Козикоди у Керали, а после тога у Гои. Португалци су дошли са намером да успоставе колонију и да преузму контролу трговине зачинима од других европских сила. Копнене путеве трговине зачинима су затворили Отомански Турци. Португалски адмирал Алфонсо де Албукерк победио је Биџапур краљеве уз помоћ локалних савезника. Португалци су од тада успоставили сталну колонију у Гои. Намећући инквизицију многи локални становници су прислно покршени од стране мисионара, који су претили казнама или одузимањем земље, титула или власништва. Многи су се покрстили, али остала је њихова хиндуска баштина. Хиљаде су и побегле, насељавајући се у околним градовима у Карнатаци. Доласком других европских сила у 16. веку већина португалских колонија била је окружена Британцима или Холанђанима. Португалци су у Индији имали само неколико енклава, а Гоа је била највећа и најважнија. Гоа је временоам добила грађанска права као Лисабон. Португалци су охрабривали женидбу са локалним становништвом, тако да су се појавило мешано становништво. Када је Индија добила независност 1947. Португал је одбио да преда своје колоније. Индија је 12. децембра 1961. ушла са 40.000 војника, који су након малог и кратког окршаја заузели Гоу и Даман и Диу. Индијско преузимање Гое је касније 1974. послужило Индонезији као преседан за инвазију Источног Тимора.

Географија и клима

Гоа је део обалног подручја званог Конкан, који је Западним Гатима одвојен од Декана. Гоа има 101 km обале. Клима је топла и влажна. Мај је најтоплији месец са темпаратурама преко 35°C и јако спарним данима. Монсумске кише почињу у јуну. Већина кише падне до септембра за време монсумске сезоне.

Економија

Гоа је најбогатија индијска држава по глави становника. Туризам је најважнија делатност у Гои, тако да 12% страних туриста који дођу у Индију посете Гоу. Током 2004. два милиона туриста је посетило Гоу, од чега 400.000 страних. Гоа је богата минералима и рудама гвожђа, боксита, мангана, тако да је рударство друга најважнија индустрија. Од друхих индустрија значајне су производња пестицида, вештачких ђубрива, гума, одеће, лекова.

Флора и фауна

Шуме у Гои је Нешнел Џиографик упоредио са шумама Амазоније и Конга по њиховој билошкој разноврсности.

Галерија

Извори

Спољашње везе

Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9