Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Permijanci

Finski narodi, Sloveni i Hazari u 9. veku; Permijanci označeni crvenom bojom

Permijanci[1] ili Permjani, ili Permjački Finci, su grupa ugro-finskih naroda[2] i uključuju Kome (Kome-Zirjane i Kome-Permjake) i Udmurte, narode koji govore permijskim jezicima. Ranije su bili poznati po imenu Bjarmijani.[3] Skorašnja istraživanja ugro-finskih veza i uticaja ovog jezika na dijalekte u severnoj Rusiji pokazuju da je u Bjarmiji živelo veći broj grupa koji nisu bili Permijanci.[4]

Preci Permijanaca su naseljavali zemlju poznatu pod nazivom Permija. Ona je obuhvatala prostor srednjeg i gornjeg toka reke Kama. Permijanci su podeljeni u dve grupe, Kome i Udmurte, tokom 9. veka.[5]

Komi su se našli u okviru Novgorodske republike još u 13. veku. Njihovo pokrštavanje ruskim pravoslavljem bilo je u periodu 1360—1370. godine. U periodu 1471—1478. godine njihove zemlje pokorila je Velika moskovska kneževina koja je kasnije postala Rusko carstvo. U 18. veku, ruski zvaničnici su dozvolili kolonizaciju južnih delova zemlje, a severni delovi su postali zatvori i gulazi za političke neistomišljenike i kriminalce.[1]

Udmurtima su vladali Tatari, narodi Zlatne horde i Kazanjskog kanata, sve do trenutka ustupljivanja njihovih teritorija Rusiji. Pokrštavanje Udmurta je počelo u 18. veku.[6]

Vidi još

Reference

  1. ^ а б Minahan, James (2000). One Europe, Many Nations. Greenwood Publishing Group. ISBN 9780313309847. 
  2. ^ Khrunin, Andrey V.; Khokhrin, Denis V.; Filippova, Irina N.; Esko, Tõnu; Nelis, Mari; Bebyakova, Natalia A.; Bolotova, Natalia L.; Klovins, Janis; Nikitina-Zake, Liene; Rehnström, Karola; Ripatti, Samuli; Schreiber, Stefan; Franke, Andre; Macek, Milan; Krulišová, Veronika; Lubinski, Jan; Metspalu, Andres; Limborska, Svetlana A. (2013). „A Genome-Wide Analysis of Populations from European Russia Reveals a New Pole of Genetic Diversity in Northern Europe.”. PLOS ONE. 8 (3): e58552. Bibcode:2013PLoSO...858552K. PMC 3591355Слободан приступ. PMID 23505534. doi:10.1371/journal.pone.0058552Слободан приступ. 
  3. ^ Tooke, William (1799). View of the Russian Empire. During the Reign of Catharine the Second, and to the close of the Present Century. London: T. N. Longman, O. Rees, and J. Debrett. стр. 527—532. 
  4. ^ Saarikivi, Janne: Substrata Uralica. Studies in Finno-Ugric substrate in northern Russian dialects. Doctoral dissertation. Tartu 2006: 294-295. http://ethesis.helsinki.fi/julkaisut/hum/suoma/vk/saarikivi/substrat.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2017)
  5. ^ Leskov, Nikolaĭ (1992). On the Edge of the World. St Vladimir's Seminary Press. ISBN 978-0-88141-118-8. 
  6. ^ Taagepera, Rein (1999). The Finno-Ugric republics and the Russian state. Routledge. ISBN 978-0-415-91977-7. 
Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9