Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Чукотка

Чукотски аутономни округ
Чукотский автономный округ
Чукоткакэн автономныкэн округ
Мапа
Држава Русија
Федерални округДалекоисточни
Главни градАнадир
Површина721.481 km2
Становништво2010.
 — број ст.50.500
 — густина ст.0,07 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
Мапа Чукотке

Чукотски аутономни округ (рус. Чуко́тский автоно́мный о́круг, чукотски: Чукоткакэн автономныкэн округ), неформално Чукотка (рус. Чукотка), је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом аутономног округа на простору Далекоисточног федералног округа у азијском делу Русије.

Административни центар области је град Анадир.

Етимологија

Аутономни округ носи име по полуострву Чукотка чија целокупна територија улази у састав округа. Полуострво се налази у североисточној Азији између Чукотског и Беринговог мора одвојено од Северне Америке Беринговим мореузом.

Полуострво носи име по аутохноном народу Чукчима, који су уједно и најбројнији народ на полуострву, а други по бројности (са око 25%) у округу (након, Руса 50%). Осим њих, аутохтони житељи полуострва су и Ескими.

Име овог народа у писаним документима се први пут појављује 1641. године, а Руси, Јакути и Евени, их називају Чукчи по чукотској речи: чаучу - значи „много јелена“, а означава стил живота овог народа. Чукчи себе називају Ораветети -прави људи.[2]

Географија

Чукотка има површину од 737.700 km² и 53.824 становника (по попису из 2002) Главни и највећи град округа је Анадир. остали градови су Певек и Билибино.

Становништво

Кретање броја становника
1989.2002.2010.
157,52853,82450,526

Види још

Референце

  1. ^ „Конституция Российской Федерации . 
  2. ^ В. Г. Богораз. Чукчи. Ч.1. Ленинград 1934 pp. 3

Спољашње везе

Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9