Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Сојуз 17

Сојуз 17 (рус. Союз 17) је била прва од две дуготрајне мисије на совјетску свемирску станицу Саљут 4 1975. године.[1]

О лету

Лет космонаута Алексеја Губарјева и Георгија Гречка поставио је совјетски рекорд у трајању од 29 дана, надмашивши рекорд од 23 дана који је поставила посада Сојуза 11 на Саљуту 1 1971. године. Саљут 4 је лансиран 26. децембра 1974, а Сојуз 17, са космонаутима Георгијем Гречком и Алексејем Губаревом као првом посадом, лансиран је 16 дана касније, 10. јануара 1975. године. Губарев је ручно прикључио Сојуз 17 на станицу 12. јануара 1975. године. Саљут 4 је био у необично високој кружној орбити од 350 km када је Сојуз 17 пристао на станицу. Дизајнер Саљута Константин Феоктистов рекао је да је ово било да би се осигурало да потрошња погонског горива буде половина онога што је потребно за Саљуте на нижој надморској висини.[2]

Посада је радила између 15 и 20 сати дневно. Једна од њихових активности укључивала је тестирање комуникационе опреме за праћење бродова и контактирање контроле мисије преко сателита Молнија. Астрофизика је била главна компонента мисије, а соларни телескоп станице активиран је 16. јануара 1975. године. Посада је касније открила да је главно огледало телескопа уништено директним излагањем сунчевој светлости када је систем показивача отказао. Они су обновили огледало 3. фебруара 1975. и разрадили начин усмеравања телескопа помоћу стетоскопа, штоперице и звукова које је покретно огледало стварало у свом кућишту.[3]

Дана 14. јануара 1975. године, вентилационо црево је постављено из Саљута 4 да би Сојуз одржавао вентилацију док су његови системи били искључени. 19. јануара 1975. објављено је да се јонски сензори користе за оријентацију станице, систем који је описан као ефикаснији. Нови телепринтер је коришћен за комуникацију са земаљском посадом, ослобађајући посаду Саљута од сталних прекида током рада. Космонаути су почели да гасе станицу 7. фебруара 1975. и вратили су се на Земљу у капсули Сојуз два дана касније, 9. фебруара 1975. године. Они су безбедно слетели у близини Целинограда у снежној мећави са ветровима од 72 km/h и носили су одела за гравитацију да би ублажили последице поновне адаптације. Литица Сојуз-17 на Антарктику је названа по мисији.[4]

Извори

  1. ^ „NASA - NSSDCA - Spacecraft - Details”. nssdc.gsfc.nasa.gov. Приступљено 2022-12-19. 
  2. ^ „Baikonur LC1”. web.archive.org. Архивирано из оригинала 15. 04. 2009. г. Приступљено 2022-12-19. 
  3. ^ „NASA - NSSDCA - Spacecraft - Telemetry Details”. nssdc.gsfc.nasa.gov. Приступљено 2022-12-19. 
  4. ^ Newkirk, Dennis (1990). Almanac of Soviet manned space flight. Houston: Gulf Pub. Co. ISBN 0-87201-848-2. OCLC 20393573. 
Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9