Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Синус (тригонометрија)

Синус
Основне особине
Парност непарна
Домен (-∞,∞)
Кодомен [-1,1]
Период
Специфичне вредности
Нуле
Лок. максимуми ((2k+1/2)π,1)
Лок. минимуми ((2k-1/2)π,-1)
Специфичне особине
Превоји
Улазак у нулу под углом π/4
Променљива k је цео број.

Синус (лат. sinus завој, набор, вијугање змије, наручје[1] ; полуокругла површина, шупљина[2]) угла је тригонометријска функција.

Синус у математици

  • Санскритска ријеч јибе - тетива на луку, у арапском прихваћена и написана као јиба جيب, скраћено јб што значи „торба, наручје“, преведена у 12. в. на латински синус - лук, крива (Герард из Кремоне 1175.г.).[3]
  • Синус је периодична функција.
  • График или граф функције синус јесте синусоида. Она је извијена крива линија по одређеним правилима, и изгледом подсјећа на вијугање змије што је изворно (лат. sinus) синус.

Дефиниције

Правоугли троугао

Дефиниција 1: Синус одређеног угла у правоуглом троуглу је однос (количник) наспрамне катете (a) том углу и припадајуће хипотенузе (c).[4] По дефиницији слиједи (слика правоугли троугао):  ; [4]

Trigonometrijski krug

Дефиниција 2: Синус угла у тригонометријској кружници је вертикална пројекција јединичног радијус вектора који са почетним смјером осе X затвара тај угао.На слици:"тригонометријски круг" синус угла ∮ је дуж ОC на оси у.[4]

Дискусија функције синус

Када угао расте од 0° до 90°, синус је позитиван и његова вриједност расте од 0 до +1;

када угао расте од 90° до 180°, синус је позитиван и његова вриједност опада од +1 до 0;

када угао расте од 180° до 270°, синус је негативан и његова вриједност опада од 0 до -1;

када угао расте од 270° до 360°, синус је негативан и његова вриједност расте од -1 до 0.

[4]

Анимација графичког приказа функције синус у тригонометријском кругу

Види још

Референце

  1. ^ Жепић М, Латинско хрватскосрпски рјечник, Школска књига, Загреб, 1961.г.
  2. ^ Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1959.
  3. ^ Ruska J, In: Zeitschrift für Mathematik und Physik, Zur Geschichte des "Sinus", Teubner, Leipzig 1895
  4. ^ а б в г Апсен Б, Репетиториј елементарне математике, Техничка књига, Загреб, 1971.г.

Спољашње везе

Тригонометријске и хиперболичне функције
СинусКосинусТангенсКотангенсСекансКосеканс
Функцијаsin(x)cos(x)tg(x)ctg(x)sec(x)cosec(x)
Инверзнаarcsin(x)arccos(x)arctg(x)arcctg(x)arcsec(x)arccosec(x)
Хиперболичнаsinh(x)cosh(x)tgh(x)ctgh(x)sech(x)cosech(x)
Инв. хиперболична arcsinh(x) arccosh(x) arctgh(x) arcctgh(x) arcsech(x) arccosech(x)


Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9