Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Руси у Бугарској

Руси у Бугарској
Белогардејци, емигранти у Бугарској
Укупна популација
9.978 (2011)
Региони са значајном популацијом
Софија, Бургаска област, Варненска област, Пловдивска област, Великотрновска област
Језици
бугарски и руски
Религија
Православље
Сродне етничке групе
Руска дијаспора

Руси у Бугарској (буг. Руснаци) чине четврту по величини етничку групу у Бугарској, која броји 9.978 према попису становништа из 2011. године.[тражи се извор] Руси углавном живе у великим урбаним центрима, као што су Софија, Пловдив, Варна и Бургас. Иако је највећи талас руских насељеника стигао након догађаја око октобарске револуције и руског грађанског рата, компактне групе Руса живеле су у Бугарској вековима пре тога. По попису из 2011. године, руским језиком у Бугарској се служи 9.556 лица.[1]

Историја

Међу раним руским насељенима били су некадашњи Некрасовски козаци, а неки од њих су учествовали у оснивању села Татаритса у тадашњем Отоманском јужној Добруџи (данас део села Аидемир[2] у провинцији Силистра), 1674. године, а у њему су изградили и цркву 1750. године.[3] Друго руско село на североистоку Бугарске је Казашко у провинцији Варна, где потомци Кубанских и Донских козака живе од 1905. године.[4] Чланови ових старословенских заједница локално су познати као Липовани.[5] Њихово главно занимање је риболов, на Дунаву и на језеру Варна.[6]

За време Руско-турског рата 1877-1878, који се у великој мери се борио на данашњој бугарској територији и ослобођењу Бугарске, основана је прелазна руска управа на чеку са принцом Александром Михаиловичем Дондуков-Корсаковом.[7]

Након пораза од стране Црвене гарде у Руском грађанском рату, велики број припадника Беле гарде побегао је у Бугарску (тада монархију) у којој тражи уточиште. Они су на почетку бројили око 24.000–[8] 29,000,[9]-29,000, али око 4.000 лица је добило амнестију и вратило се у Совјетски Савез. Бугарска је постала део Источног блока после Другог светског рата, а велики број Руса је емигрирало у ову земљу.[9] Данас страначки (укључујући и руске) пословне људе који живе у Бугарској имају право на бугарски пасош под одређеним условима (као што су улагање преко 250.000 долара или покретање бизниса)[9] Руси у Бугарској заступају бројне организације, као што су Компатриотска унија, Унија руских грађана и Друштво белих гардиста.[9]

Становништво

Руска православна црква у Софији
Руски храм рођења Исусовог у граду Шипка

Број и удео Руса према пописима становништва у Бугарској током година[10]

Година Процентуално
(%)
Број Руса
1900 0.04 1 685
1905 0.08 3 275
1910 0.05 2 505
1920 0.18 9 080
1926 0.35 19 706
1934 0.19 11 928
1946 0.18 13 200
1956 0.13 10 551
1965 0.13 10 815
1992 0.20 17 139
2001 0.19 15 595
2011 0.13 9 978

Број Руса по окрузима, према попису становништа у Бугарској 2011. године[11]

Област Број Руса Процентуално (%)
Област 15 595 0.19
Благоевградска област 476 0.13
Бургаска област 1 107 0.26
Варненска област 1 358 0.29
Великотрновска област 539 0.18
Видинска област 189 0.14
Врачанска област 333 0.13
Габровска област 310 0.21
Добричка област 430 0.20
Крџалијска област 234 0.14
Ћустендилска област 160 0.09
Ловечка област 269 0.15
Монтанска област 272 0.14
Пазарџичка област 588 0.18
Перничка област 224 0.14
Плевенска област 692 0.22
Пловдивска област 1 151 0.16
Разградска област 223 0.14
Русенска област 542 0.20
Силистранска област 442 0.31
Сливенска област 476 0.21
Смољанска област 111 0.07
Софијска област 301 0.11
Област града Софије 3 127 0.26
Старозагорска област 751 0.20
Трговишка област 139 0.10
Хасковска област 476 0.17
Шуменска област 384 0.18
Јамболска област 291 0.18

Референце

  1. ^ „Ruski jezik u Bugarskoj”. Архивирано из оригинала 02. 06. 2012. г. Приступљено 28. 08. 2017. 
  2. ^ „Липованците не пушат, но пият като смоци” (на језику: бугарски). Стандарт. 15. 9. 2002. Приступљено 15. 1. 2007. 
  3. ^ „Етническите руснаци от село Татарица честват Рождество Христово” (на језику: бугарски). BG NewsRoom. 7. 1. 2007. Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г. Приступљено 14. 1. 2007. 
  4. ^ „Архивирана копија” Болгарские липованцы (на језику: руски). Староверы в Самаре. 16. 6. 2005. Архивирано из оригинала 27. 09. 2007. г. Приступљено 14. 1. 2007. 
  5. ^ Victor Vascenco, "Melchisedec şi lipovenii" Архивирано на сајту Wayback Machine (24. август 2009), Romanoslavica (University of Bucharest), XLII. стр. 133.
  6. ^ „Село от непушачи стана туристическа атракция” (на језику: бугарски). Стандарт. 2006-11-19. Архивирано из оригинала 30. 09. 2007. г. Приступљено 15. 1. 2007. 
  7. ^ „България след Освобождението 1878 г. Хронологична таблица” (на језику: бугарски). Министерство на външните работи на Република България. Архивирано из оригинала 11. 2. 2007. г. Приступљено 2007-01-14. 
  8. ^ „Чекисти плашат Стамболийски с преврат” (на језику: бугарски). Standart News. 12. 5. 2002. Архивирано из оригинала 30. 09. 2007. г. Приступљено 14. 1. 2007. 
  9. ^ а б в г „Европейски акценти. Малцинствата” (на језику: бугарски). Radio France Internationale Sofia 103.6. 30. 5. 2006. Приступљено 2007-01-14. [мртва веза]
  10. ^ „Etni;ki sastav Bugarske 2011.”. Архивирано из оригинала 02. 06. 2012. г. Приступљено 28. 08. 2017. 
  11. ^ „Etnički sastav bugarskih regiona i gradova 2011”. Архивирано из оригинала 15. 07. 2018. г. Приступљено 28. 08. 2017. 

Литература

Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9