Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Региони Мађарске

Поред жупанија, у Мађарској постоји и званична подела на регионе. Мађарска је подељена на седам региона и то по географској основи. Свака од ових регија је на неки начин различита по културној и демографској историји.

Ових седам региона су створени 1999. године, по законском акту 1999/XCII, који је заменио претходни из 1996. године 1996/XXI. Ове регионалне дивизије, очекује се, ће заменити садашњих двадесет административних јединица у деветнест и главни град. Садашњи региони ће бити груписани у ове нове административне јединице.[1]

Списак региона:

Регије у Мађарској
Име региона Центар регије Површина
(km²)
Поп.[2] Густина
(/km²)
Северна мађарска Мишколц 13.428 1.289.000 96
Велика северна равница Дебрецин 17.749 1.554.000 88
Велика јужна равница Сегедин 18.339 1.367.000 75
Централна мађарска Будимпешта 6919 2.825.000 408
Централна прекодунавска Секешфехервар 11.237 1.114.000 99
Западна прекодунавска Ђер 11.209 1.004.000 90
Јужна прекодунавска Печуј 14.169 989.000 70

Европски региони

Мађарска припада следећим европским регионима:

(Жупаније само оквирно покривају регије, тако да су могућа преклапања.)

Извори

Подела

Географски и политички Мађарска је подељена на:

Референце

  1. ^ Правни аспекти - Еврорегије
  2. ^ „EUROSTAT NUTS2 Population” (PDF). Brussels: EUROSTAT. 2016. Приступљено 21. 7. 2021. 
  3. ^ „Pest megye kikiáltotta a függetlenségét”. origo.hu. 2016-01-29. Приступљено 2021-07-21. 
  4. ^ „Bemutatkozás” (на језику: magyar). Kárpátok Eurorégió interregionális szövetség. Архивирано из оригинала 2009-05-06. г. Приступљено 2021-07-21. 

Види још


Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9