Хокеј на леду, или само Хокеј је екипни спорт који се игра на вештачким или на природним леденим површинама. Играчи се по леденој површини крећу помоћу клизаљки постижући брзине и до 40 км/сат што хокеј сврстава у категорију најдинамичнијих и најбржих екипних спортова.
У игри учествују две екипе са по 6 играча (од којих је један голман), а циљ игре је погодити противнички гол плочицом од вулканизиране гуме која се зове пак (енгл.puck). Играчи паком управљају дугачком палицом која је закривљена на доњем делу.
У својим почецима хокеј на леду се развијао искључиво у подручјима са хладнијом климом где је било могуће наћи одговарајуће ледене површине за игру. Открићем вештачког леда почиње и експанзија хокеја као спорта. Хокеј је убедљиво најпопуларнији спорт у Канади где ужива статус националног спорта, и где је по први пут и стандардизован као спортска дисциплина, па се због тога савремени хокеј често означава и као „канадски хокеј“.
На Олимпијским играма учествовали су осам пута. Највећи успех им је треће место 2022. године.
У јануару 1993. године, Чехословачка је подељена на Чешку и Словачку. ИИХФ је признао Чешку као наследника Чехословачке и задржао је у највишој дивизији. Словачка се 1993. године није такмичила ни у једној дивизији Светског првенства. Следеће године своје такмичење почела је у Групи Ц/1 и била је приморана да напредује до Елитне дивизије. На првенству групе Б 1995. године, Словачка је освојила 1. место и пласирала се у највишу дивизију, где је остала до данашњих дана.
Своју прву медаљу освојила је на Светском првенству 2000. године. У полуфиналу су победили Финску 3:1, али су у финалу поражене од Чешке 3:5. Две године касније постигли су највећи успех на Светским првенствима. У финалу су се састали са Русијом. На 58:20 Петер Бондра је постигао гол за 4:3 и Словачка је прославила прву историјску титулу светског првака. И на следећем првенство је Словачка освојила медаљу. Овога пута у питању је била бронзана медаља. У одлучујућем мечу за медаљу, Словачка је победила Чешку са 4:2. Светско првенство 2012. одржано је у Шведској и Финској. Русија је у финалу савладала Словачку са 6:2.
... да је Србија постала чланица ИИХФ давне 1939. године
... да је женска репрезентација Канаде на светском првенству 2005. остварила гол разлику од 38:0 а ипак није освојила титулу светких првакиња?
... да сваки хокејаш током каријере у просеку изгуби по 6 зуба?
... да су се првобитне хокејашке клизаљке правиле од животињских костију?
... да је Британи Сесил једини навијач који је смртно страдао од пака који је излетео са терена током неке утакмице НХЛ лиге. (Коламбус, Охајо 16. марта 2002.)
... да руски хокејаш Денис Куљаш држи светски рекорд у јачини ударца. Куљаш је на КХЛ ол стар утакмици 2011. ударио пак брзином од 177,58 км/ч.
... да је екипа Хамилтон тајгерса 1925. одустала од наступа у финалу Стенли купа јер им управа лиге није исплатила тражени бонус од 200 канадских долара.
... да је победник првог европског првенства у хокеју на леду била репрезентација САД-а?
...да је Здено Хара (на слици) остварио рекорд по јачини ударца на такмичењу на Ол стару, ударивши пак брзином 105,9 миља.
Уколико напишете неки кратак чланак (клицу) на тему хокеја на леду молимо Вас да користите шаблон {{клица-хокеј на леду}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице на тему хокеја на леду историје можете наћи у категорији Клице хокеј на леду.
Када напишете нови чланак на дну странице поставите везу ка овом порталу у форми {{портал|хокеј на леду}}.
Комеморативна поштанска марка Пошта Русије из 2013. посвећена А. Рагулину
Александар Павлович Рагулин (рус.Александр Павлович Рагулин; Москва, 5. мај1941 − Москва, 17. новембар2004) био је совјетски и рускихокејаш на леду, касније краткотрајно и хокејашки тренер, који је током играчке каријере играо на позицијама одбрамбеног играча. Један је од најуспешнијих светских хокејаша по броју освојених медаља на међународним такмичењима, троструки је олимпијски победник и десетоструки светски првак са селекцијом Совјетског Савеза. Од 1963. носилац је признања Заслужни мајстор спорта Совјетског Савеза, члан је ИИХФ Куће славних хокеја на леду од 1997. и носилац Олимпијског ордена од 2001. године.
Један је од тројице идентичних близанаца Рагулин − Анатолиј Павлович (1941−2016) био је хокејаш, мајстор спорта и заслужни совјетски тренер и Михаил Павлович (1941), аматерски хокејаш, тренер флорбола и мајстор спорта.
Рагулин је играчку каријеру започео у екипи Химика у родном Воскресенску1957. године и у клубу је остао све до 1962. када је прешао у редове московског ЦСКА. У дресу Московљана играо је све до окончања играчке каријере 1973. и са тим тимом освојио је чак 9 титула националног првака Совјетског Савеза (1963−1966, 1968, 1973−1973), те 5 узастопних титула победника Европског купа шампиона (1969−1973. године). У совјетском првенству одиграо је укупно 427 утакмица и постигао је 63 поготка.
Уколико желите да помогнете у одржавању портала хокеј на леду, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области хокеја на леду недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.
.svg)
