sr Минимализам

Минимализам или минималистичка уметност (1960—1975) је уметнички покрет који одбацује коментарисање друштва, лични израз уметника, наративне елементе или алузије на историју, политику или религију.^[1]^[2] Базира се на стварању предмета, слика, скулптура и музике чија је вредност искључиво естетског карактера. Минималисти су ограничили своје деловање на манипулацију елементима као што су боја, тонови, облици, линије и текстура. Први који је користио термин минимализам био је критичар Давид Бурлјук у изложбеном каталогу уметника Џона Грахама на изложби слика која је одржана у галерији Даденсајнг у Њујорку, 1929. године. Касније, шездесетих година двадестог века, то име је добио цели један покрет. Још неки називи за минимализам су: АБЦ уметност^[3]^[4] и редуктивизам. Овај покрет је резултат реакције на претенциозност апстрактног експресионизма и прима утицаје од поп уметности, кубизма и концептуалне уметности, са главном инспирацијом у руској авангарди, конкретније у супрематизму Казимира Маљевича.

Покрет је настао у САД, а међу главним покретачима истиче се уметник Франк Стела.^[5]^[6] Његова изложба „Црне слике“ (Black Paintings), приређена 1959. године у Музеју модерне уметности у Њујорку (енгл. Museum of Modern Art, скр. MoMA), убрзо је постала инспирација многим уметницима, који су почели да напуштају „експресију“. Главни историјски догађај покрета била је изложба, одржана 1966. године у Њујорку, под именом „Основне структуре“ (Primary Structures).

Прецизност уједно са геометријом и понављајућим декоративним шемама, равним и једнолично обојеним површинама са чистим и немешаним бојама, главне су одлике минимализма. База су геометријске, рационалне шеме, а индустијски материјали се користе за елиминисање трагова „ручног рада“ уметника. Спољашњи изглед предмета је главни естетски квалитет минимализма.^[7]^[8]

Минимализам жели да посматрач ужива уметничко дело без дистракција композиције, тема и осталих елемената из традиционалне уметности. Материјали и начин на који је дело представњено су уједно и сама његова стварност или тематика, али такође и разлог самог „постојања“. Минимализам не претендује никакву другу симболику осим онога што се може видети у самом делу. Боја се не користи за изражавање осећања него за ограничавање простора. Апстрактни односи између различитих елемената треба да наведу посматрача на размишљање и уједно су и сама срж тематике. Одбацује се идеја из традиционалне уметности, по којој уметност треба да буде лични израз уметника. Иако постоји доста тога емотивног и подсвесног у минимализму, уметник минималиста одбацује осећања као принцип стваралаштва уметничког дела и сматра да је реакција на дело од стране посматрача од примарне и суштинске важности.

Минимализам испитује природу уметности и њено место у друштву. Иако су неки критичари сматрали да је минимализам уметност која ће слабо утицати на даљи развој савремене уметности, не могу се негирати последице и утицаји које је оставила на теорију и праксу „постмодерне“.

Уметници минималисти

Карл Андре (Carl Andre)
Доналд Џуд (Donald Judd)
Кели Елсворт (Kelly Ellsworth)
Роберт Морис (Robert Morris)
Ад Реинхарт (Ad Reinhardt)
Роберт Смитсон (Robert Smithson)
Франк Стела (Frank Stella)
Сол Левит (Sol Lewitt)
Валтер де Марија (Walter De Maria)

Види још

Постминимализам

Референце

^ „Christopher Want, Minimalism, Grove Art Online, Oxford University Press, 2009”. Moma.org. Приступљено 2014-06-27.
^ „Minimalism”. theartstory.org. 2012.
^ Fried, M. "Art and Objecthood", Artforum, 1967
^ Rose, Barbara. "ABC Art", Art in America 53, no. 5 (October–November 1965): 57–69.
^ „Frank Stella Biography, Art, and Analysis of Works”. The Art Story. Приступљено 25. 5. 2012.
^ Deborah Solomon (September 7, 2015), The Whitney Taps Frank Stella for an Inaugural Retrospective at Its New Home The New York Times.
^ „Systemic Painting, Guggenheim Museum”. Guggenheim.org. Приступљено 2014-06-27.
^ „Systemic art, Oxford-Art encyclopedia”. Enotes.com. Приступљено 2014-06-27. ^{[мртва веза]}

Литература

H.W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.
Bertoni, Franco. (2002). Franco Cantini, ур. Minimalist Architecture. Basel, Boston, and Berlin: Birkhäuser. ISBN 3-7643-6642-7. . translated from the Italian by Lucinda Byatt and from the Spanish by Paul Hammond.
Cerver, Francisco Asencio. (1997). The Architecture of Minimalism. ISBN 0-8230-6149-3. . New York, NY: Arco. .
Keenan, David, and Michael Nyman (2001). "Claim to Frame". The Sunday Herald (4 February).
Lancaster, Clay (септембар 1953). „"Japanese Buildings in the United States before 1900: Their Influence upon American Domestic Architecture"”. The Art Bulletin. 35 (3): 217—224. doi:10.1080/00043079.1953.11408188. .
Nyman, Michael (1968). "Minimal Music". The Spectator 221, no. 7320 (11 October): 518–19.
Pawson, John. (1996). Minimum. Phaidon. ISBN 0-7148-3262-6. . London, England: Phaidon Press Limited. .
Rossell, Quim. (2005). Minimalist Interiors. New York: Collins Design. ISBN 0-688-17487-6. . (cloth); ISBN 0-06-082990-7 (cloth).
Saito, Yuriko (2007). „"The Moral Dimension of Japanese Aesthetics"”. The Journal of Aesthetics and Art Criticism. 65 (1): 85—97. doi:10.1111/j.1540-594X.2007.00240.x. (Winter),. Retrieved 2011-10-18.
Anderson, Virginia. Keith Potter, Kyle Gann, and Pwyll ap Siôn, ур. (2013). „"Systems and Other Minimalism in Britain"”. The Ashgate Research Companion to Minimalist and Postminimalist Music. ISBN 978-1-4094-3549-5. . 80–106. Farnham, Surrey: Ashgate. .
Bernard, Jonathan W. (1993). „The Minimalist Aesthetic in the Plastic Arts and in Music”. Perspectives of New Music. 31 (1): 86—132. JSTOR 833043. doi:10.2307/833043. 31, no. 1 (Winter): 86–132.
Bernard, Jonathan W. (2003). „Minimalism, Postminimalism, and the Resurgence of Tonality in Recent American Music”. American Music. 21 (1): 112—133. JSTOR 3250558. doi:10.2307/3250558. 21, no. 1 (Spring): 112–33.
Cope, David. (1997). Techniques of the Contemporary Composer. New York, New York: Schirmer Books. ISBN 0-02-864737-8.
Emmerson, Simon. (2007). Music, Electronic Media, and Culture. Aldershot: Ashgate Publishers Limited. .
Fink, Robert. (2005). Repeating Ourselves: American Minimal Music as Cultural Practice. Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-24550-4. (cloth). (pbk).
Gann, Kyle.. (1997). American Music in the Twentieth Century. ISBN 0-02-864655-X. . Schirmer. .
Gann, Kyle. 1987. "Let X = X: Minimalism vs. Serialism." Village Voice (24 February): 76.
Gann, Kyle. 1998. "A Forest from the Seeds of Minimalism: An Essay on Postminimal and Totalist Music". KyleGann.com.
Gann, Kyle. 2001. "Minimal Music, Maximal Impact: Minimalism's Immediate Legacy: Postminimalism". New Music Box: The Web Magazine from the American Music Center (November 1) (Accessed 4 February 2012).
Gann, Kyle. (2006). Music Downtown: Writings from the Village Voice. Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-22982-7.
Gann, Kyle (2010). „Reconstructing November”. American Music. 28 (4): 481—491. doi:10.5406/americanmusic.28.4.0481. 28, no. 4 (Winter): 481–91.
Garland, Peter, and La Monte Young. 2001. "Jennings, Terry". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan.
Glass, Philip. 2008. "Preface". In R. Scotto. Moondog: The Viking of 6th Avenue. New York: Process.^{[недостаје ISBN]}
Gotte, Ulli.. (2000). Minimal Music: Geschichte, Asthetik, Umfeld. ISBN 3-7959-0777-2. . Taschenbucher zur Musikwissenschaft, 138. Wilhelmshaven: Noetzel. .
Harrison, Daniel (1997). „After Sundown: The Beach Boys' Experimental Music” (PDF). Ур.: Covach, John; Boone, Graeme M. Understanding Rock: Essays in Musical Analysis. Oxford University Press. стр. 33—57. ISBN 9780199880126.
Johnson, Timothy A. (1994). „Minimalism: Aesthetic, Style, or Technique?”. The Musical Quarterly. 78 (4): 742—773. JSTOR 742508. doi:10.1093/mq/78.4.742.
Johnson, Tom.. (1989). The Voice of New Music: New York City 1972–1982 – A Collection of Articles Originally Published by the Village Voice. ISBN 90-71638-09-X. . Eindhoven, Netherlands: Het Apollohuis. .
Kostelanetz, Richard, and R. Flemming. (1997). Writings on Glass: Essays, Interviews, Criticism. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ; New York: Schirmer Books.
Linke, Ulrich.. (1997). Minimal Music: Dimensionen eines Begriffs. ISBN 3-89206-811-9. . Folkwang-Texte Bd. 13. Essen: Die blaue Eule. .
Lovisa, Fabian R. (1996). Minimal-music: Entwicklung, Komponisten, Werke. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. .
MacDonald, Ian. 2003. "The People's Music". London: Pimlico Publishing. ISBN 1-84413-093-2.
Mertens, Wim.. (1983). American Minimal Music: La Monte Young, Terry Riley, Steve Reich, Philip Glass. Kahn & Averill. ISBN 0-900707-76-3. . Translated by J. Hautekiet; preface by Michael Nyman. London: Kahn & Averill; New York: Alexander Broude.
Meyer, Leonard B.. (1994). Music, the Arts, and Ideas: Patterns and Predictions in Twentieth-Century Culture. ISBN 0-226-52143-5. . second edition. Chicago and London: University of Chicago Press.
Nyman, Michael. 1968. "Minimal Music". The Spectator 221, no. 7320 (11 October): 518–19.
Nyman, Michael. (1974). Experimental Music: Cage and Beyond. London: Studio Vista. ISBN 0-289-70182-1; reprinted 1999, Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-65383-5.
Parsons, Michael (1976). „Systems in Art and Music”. The Musical Times. 117 (1604): 815—818. JSTOR 960175. doi:10.2307/960175. 117, no. 1604 (October): 815–18.
Perlein, Gilbert, and Bruno Corà (eds). Klein, Yves; Perlein, Gilbert (2000). Yves Klein: Long Live the Immaterial!. Delano Greenidge Editions. ISBN 978-0-929445-08-3. Catalog of an exhibition held at the Musée d'art moderne et d'art contemporain, Nice, April 28 – September 4, 2000, and the Museo Pecci, Prato, September 23, 2000 – January 10, 2001. New York: Delano Greenidge Editions, 2000, .
Potter, Keith.. (2000). Four Musical Minimalists: La Monte Young, Terry Riley, Steve Reich, Philip Glass. Cambridge University Press. ISBN 0-521-48250-X. . Music in the Twentieth Century series. Cambridge and New York: Cambridge University Press. .
Potter, Keith. 2001. "Minimalism". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan Publishers; New York: Grove's Dictionaries of Music.
Rodda, Richard E. (1999). Liner notes, Violin Concertos of John Adams & Philip Glass, Robert McDuffie (violin). Telarc, CD-80494.
Rose, Barbara. 1965. "ABC Art". Art in America 53, no. 5 (October–November): 57–69.
Schönberger, Elmer. 2001. "Andriessen: (4) Louis Andriessen". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan Publishers; New York: Grove's Dictionaries of Music.
Schwarz, K. Robert.. (1996). Minimalists. Phaidon Press. ISBN 0-7148-3381-9. . 20th Century Composers Series. London: Phaidon. .
Sherburne, Philip (2006). „Digital Discipline: Minimalism in House and Techno”. Ур.: Cox, Christoph; Warner, Daniel. Audio Culture: Readings in Modern Music. New York: Continuum. стр. 319—326. ISBN 978-0-8264-1615-5.
Sitsky, Larry. 2002. Music of the Twentieth-Century Avant-garde: A Biocritical Sourcebook. Westport, CT: Greenwood Press. ISBN 0313017239
Strickland, Edward. (1993). Minimalism: Origins. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 0-253-35499-4. (cloth); ISBN 0-253-21388-6 (pbk, corrected and somewhat revised printing, 2000). Chapter T, pp. 241–56, reprinted as Strickland 1997.
Strickland, Edward. Richard Kostelanetz and Robert Flemming, ур. (1997). „"Minimalism: T (1992)"”. Writings on Glass: Essays, Interviews, Criticism. University of California Press. ISBN 0-520-21491-9. . 113–130. Berkeley and Los Angeles: University of California Press; New York: Schirmer Books. . Reprint of a chapter from Strickland 1993.
Sweeney-Turner, Steve (1995). „Weariness and Slackening in the Miserably Proliferating Field of Posts.”. Musical Times. 136 (1833): 599—601. JSTOR 1003498. doi:10.2307/1003498. 136, no. 1833 (November): 599–601.
Warburton, Dan (1988). „A Working Terminology for Minimal Music.”. Intégral. 2: 135—59. JSTOR 40213909.

Спољашње везе

Музеј савремене уметности у Београду
Agence Photographique de la Réunion des musées nationaux et du Grand Palais des Champs-Elysées
"A Short History of Minimalism—Donald Judd, Richard Wollheim, and the origins of what we now describe as minimalist" By Kyle Chayka January 14, 2020 The Nation Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јануар 2020)
Art of the States: minimalist minimalist works by American composers, including audio samples.
Art and Music Since 1945: Introduction to Minimal Music, from Ohio State University's Department of Art Education.
Minimal Music, Maximal Impact Архивирано на сајту Wayback Machine (4. август 2011), by Kyle Gann, with a more comprehensive list of early minimalists.

[1] „Christopher Want, Minimalism, Grove Art Online, Oxford University Press, 2009”. Moma.org. Приступљено 2014-06-27.

[Minimalism-2] „Minimalism”. theartstory.org. 2012.

[3] Fried, M. "Art and Objecthood", Artforum, 1967

[4] Rose, Barbara. "ABC Art", Art in America 53, no. 5 (October–November 1965): 57–69.

[5] „Frank Stella Biography, Art, and Analysis of Works”. The Art Story. Приступљено 25. 5. 2012.

[nytimes.com-6] Deborah Solomon (September 7, 2015), The Whitney Taps Frank Stella for an Inaugural Retrospective at Its New Home The New York Times.

[7] „Systemic Painting, Guggenheim Museum”. Guggenheim.org. Приступљено 2014-06-27.

[8] „Systemic art, Oxford-Art encyclopedia”. Enotes.com. Приступљено 2014-06-27. ^{[мртва веза]}

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

Agama	Bahasa	Biografi	Budaya	Ekonomi	Elektronika
Film	Filsafat	Geografi	Indonesia	Ilmu	Lingkungan
Masyarakat	Matematika	Militer	Mitologi	Musik	Olahraga
Pendidikan	Politik	Sastra	Sejarah	Seni	Teknologi

Минимализам

Уметници минималисти

Види још

Референце

Литература

Спољашње везе

Portal di Ensiklopedia Dunia