|
Картагински саборПомесни сабор Картагински је одржан 419. године у Картагини, у северној Африци. Канони, њих сто тридест три, колико их се води под овим сабором, заправо припадају читавом низу сабора држаних у Картагини. Поред ових канона, постоји још пет текстова који им се придодају, а које неки броје као каноне 134-138. Занимљиво је да се овај сабор у неким својим канонима бави питањем првенства римске катедре. Он је признаје за «прву», али никако не сматра да је она изнад других помесних цркава[1]. Сабору је присуствовало 217 епископа, којима је председавао Аурелије, архиепископ Картагине, а папини легати били су Фавстин, епископ Пицене Потентиа, и презвитери Филип и Азел. Повод за сазивање сабора била је апел папи једног свештеника осуђеног у Картагини, којег је папа узео у заштиту и хтео да га ослободи. Сабор је разматрао питање права римског епископа да разматра жалбе на одлуке сабора Картагинске цркве и у својој поруци папи није му признао такво право. Поред разматрања питања које је послужило као повод за сазивање Сабора, епископи су проучавали и ревидирали каноне претходних сабора. Сабор у Картагини је одобрио 121 правило из правила претходних сабора и додао им 12 нових. Ова правила се налазе у свим зборницима црквеног права Православне цркве. Због чињенице да су састављачи канонских зборника различито формирали списак правила Картагинског сабора, деле или комбинујући своје текстове, њихов број варира: у атинској синтагми има 133 канона, у кормиларској књизи – 134, у Пидалион – 141, у „Књизи правила” – 147, у „Кодек Канонум ветус еклесиае Романе” – 105. У словенским земљама правила Картагинског сабора била су распоређена са различитим тумачењима[2]. Избори
Види још |
