Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Задњи мозак

Називи и ознаке
MeSHD012249
NeuroNames540
NeuroLex IDbirnlex_942
TA98A14.1.03.002
FMA67687
Анатомска терминологија

Задњи мозак или ромбенцефалон (лат. rhombencephalon) јесте развојна мехураста структура централног нервног система кичмењака. Од њега настају продужена мождина (Medulla oblongata), мост и мали мозак (cerebellum). Сви скупа подржавају животно важне процесе.[1]

Задњи мозак се може поделити у варијабилни број попречних острва под називом ромбомере. У људском ембриону, може се слабо разликовати осам ромбомера, од задње (каудалне) до предње (ростралне): рх8-РХ1. Према врху, са предњим мозгом га разграничава средњи мозак.[2]

Ретка болест ромбенцефалона ромбенцефалосинапсоза одликује се недостатком црвуљка (вермис), што резултира спојеним малим мозгом. Код пацијената се обично јавља с церебеларном атаксијом. Последњи (каудални) ромбенцефалон се генерално сматра покретачким местом за затварање нервних цеви.[3][4][5][6][7]

Еволуција

Задњи мозак је хомологан делу мозга артропода који је познат као субоезофагеални ганглион, у смислу гена које изражава и његовог положаја између мозга и нервне мождине.[8] Претпоставља се да је задњи мозак први пут еволуирао код Урбилатеријана — последњег заједничког претка хордата и зглавкара — између 570 и 555 милиона година.[9]

Референце

  1. ^ „Brain atlas - Hindbrain”. Lundbeck Institute - Brain explorer. 
  2. ^ Haycock D. E. (2011): Being and perceiving. Manupod Press. ISBN 978-0-9569621-0-2.
  3. ^ Pritchard T. E., Alloway D. (1999): Medical neuroscience. Hayes Barton Press. ISBN 978-1-59377-200-0: http://books.google.com/books/about/Medical_neuroscience.html?id=m7Y80PcFHtsC[мртва веза]
  4. ^ Butler A. B., Hodos W. (2005): Comparative vertebrate neuroanatomy: evolution and adaptation. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-471-21005-4.
  5. ^ Hall J. E., Guyton A. C. (2006): Textbook of medical physiology, 11th edition. Elsevier Saunders, St. Louis, Mo. ISBN 0-7216-0240-1.
  6. ^ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2000): Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-222-6.
  7. ^ England M. A.; Wakely, J. (2005). Color atlas of the brain and spinal cord (2nd изд.). Mosby. ISBN 978-0323036672. 
  8. ^ Ghysen, Alain (1. 12. 2003). „The origin and evolution of the nervous system.”. International Journal of Developmental Biology. 47 (7–8): 555—562. PMID 14756331. 
  9. ^ Haycock, Daniel E. (2011). Being and Perceiving. Manupod Press. стр. 41. ISBN 978-0-9569621-0-2. 
Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9