Према последњем попису становништва 2021. године, у Румунији је било 19.053.815 становника.[1]
Етнички састав
Етнички састав Румуније према четири последња пописа (1992, 2002, 2011. и 2021) дат је у следећој табели:
Етнички састав (2022)
Непознато (13,04%) остали (1,03%)
Народ |
Попис 1992.[2] |
Попис 2002.[3] |
Попис 2011.[4] |
Попис 2021.[1]
|
Број |
Удео |
Број |
Удео |
Број |
Удео |
Број |
Удео
|
Румуни |
20.408.542 |
89,47% |
19.399.597 |
89,48% |
16.792.868 |
83,46% |
14.801.442 |
77,68%
|
Мађари |
1.624.959 |
7,12% |
1.431.807 |
6,60% |
1.227.623 |
6,10% |
1.002.151 |
5,26%
|
Роми |
401.087 |
1,76% |
535.140 |
2,47% |
621.573 |
3,09% |
569.477 |
2,99%
|
Украјинци |
65.764 |
0,29% |
61.098 |
0,28% |
50.920 |
0,25% |
45.835 |
0,24%
|
Немци |
119.462 |
0,52% |
59.764 |
0,28% |
36.042 |
0,18% |
22.907 |
0,12%
|
Турци |
29.832 |
0,17% |
32.098 |
0,15% |
27.698 |
0,14% |
20.945 |
0,11%
|
Липовани |
38.606 |
0,17% |
35.791 |
0,17% |
23.487 |
0,12% |
19.394 |
0,10%
|
Татари |
24.596 |
0,11% |
23.935 |
0,11% |
20.282 |
0,10% |
18.156 |
0,10%
|
Срби |
29.408 |
0,13% |
22.561 |
0,10% |
18.076 |
0,09% |
12.026 |
0,06%
|
Словаци |
19.594 |
0,09% |
17.226 |
0,08% |
13.654 |
0,07% |
10.232 |
0,05%
|
Бугари |
9.851 |
0,04% |
8.025 |
0,04% |
7.336 |
0,04% |
5.975 |
0,03%
|
Хрвати |
4.085 |
0,02% |
6.807 |
0,03% |
5.408 |
0,03% |
4.842 |
0,03%
|
Италијани |
— |
— |
3.288 |
0,02% |
3.203 |
0,02% |
4.039 |
0,02%
|
Јевреји |
8.955 |
0,04% |
5.785 |
0,03% |
3.271 |
0,02% |
2.378 |
0,01%
|
Пољаци |
4.232 |
0,02% |
3.559 |
0,02% |
2.543 |
0,01% |
2.137 |
0,01%
|
Грци |
3.940 |
0,02% |
6.472 |
0,03% |
3.668 |
0,02% |
2.086 |
0,01%
|
Чеси |
5.797 |
0,03% |
3.941 |
0,02% |
2.477 |
0,01% |
1.576 |
0,01%
|
Јермени |
1.957 |
0,01% |
1.780 |
0,01% |
1.361 |
0,01% |
1.213 |
0,01%
|
Остали |
8.602 |
0,04% |
20.359 |
0,09% |
23.341 |
0,12% |
22.078 |
0,12%
|
Непознато |
766 |
0,00% |
1.941 |
0,01% |
1.236.810 |
6,15% |
2.484.926 |
13,04%
|
Верски састав
- Вероисповести (процена за 2002):
Већина становника Румуније су верници румунске православне цркве. У општинама где живе Мађари и Немци, најчешћа вероисповест су римокатоличка и протестантска.
У Добруџи, области на обали Црног Мора живи мала муслиманска заједница (претежно турског порекла), као остатак османске колонизације у прошлости.
Језички састав
Званични језик Румуније је румунски (Limbă Româna или само Româna), романски језик из италске подгрупе индоевропских језика.
Од мањинских језика, претежно су заступљени мађарски и немачки језик у Трансилванији, као и ромски. У румунском Банату мали број становника говори српски, а у округу Сућеава, мала етничка заједница (неколико хиљада људи) су Пољаци.
Референце
Демографија европских земаља |
---|
Суверене државе | |
---|
Делимично признате државе | |
---|
Зависне и друге територије | |
---|
- () Конститутивни део/делови земље
- 1 Земље које једним (или комплетним) делом припадају Азији, али су културолошки део Европе
- 2 Државе које имају прекоморске територије и на другим континентима
|
|