Током свог раног пререволуционарног периода који је довео до 1917. године, Мајаковски је постао познат као истакнута личност руског футуристичког покрета. Он је један од потписника футуристичког манифеста „Шамар јавном укусу“ (1913) и написао је песме попут „Облак у панталонама“ (1915) и „Флаута-кичма“ (1916). Мајаковски је током своје каријере произвео велики и разнолик опус садржаја: он је писао песме, писао и режирао драме, појављивао се у филмовима, уређивао уметнички часопис ЛЕФ и производио агитпроп плакате у знак подршке Комунистичкој партији током Грађанског рата у Русији 1917–1922. Иако је рад Мајаковског редовно показивао идеолошку и патриотску подршку идеологији бољшевика и велико дивљење према Владимиру Лењину,[4][5] његов однос са совјетском државом увек је био сложен и често буран. Мајаковски се често нашао у сукобу са све већим укључивањем совјетске државе у културну цензуру и развојем државне доктрине социјалистичког реализма. Дела која су критиковала или сатирала аспекте совјетског система, попут песме „Разговор са порезником о поезији” (1926), и драма „Стеница” (1929) и Купатило (1929), наишла су на ниподаштавање совјетске државе и књижевног естаблишмента.
Мајаковски је 1930. године преминуо извршивши самоубиство. Чак и након смрти, његов однос са совјетском државом остао је нестабилан. Иако су Мајаковског раније оштро критиковали совјетски владини органи, попут Руског удружења пролетерских писаца (РАПП), генерални секретар ЦК КПССЈосиф Стаљин описао је Мајаковског након његове смрти као „најбољег и најталентованијег песника наше совјетске епохе”.[6]
Биографија
Пошао је у сликарску школу, био затворен због социјалистичке агитације, одушевљено прихватио Октобарску револуцију и ставио у њену службу свој песнички и сликарски таленат. Песнички рад почео је као футуриста, стојећи уједно на челу тога покрета. Настојао је да створи нову поезију која би одговарала урбаном, а затим и револуционарном раздобљу историје Русије и човечанства. Увео је у поезију вулгаризме, жаргонске речи, намерно грубе антиестетизме, стварао властите кованице, служио се врло често игром речи, дотада непознатим метафорама, а посебно је волео хиперболе.
Разбио је традиционалну ритмичку структуру стиха и створио нови, у графичком слогу "степенасти" стих, који посебно погодује ставу реторичког песника који се директно обраћа великом аудиторијуму. Смисао такве поезије одвео га директно на револуционарну трибину, митинг. Експерименталну лирику следе велике лирске поеме монолошког типа "Облак у панталонама“, „Рат и свет“, „Човек“. Стављајући поезију свесно у службу револуције, писао је агитацијске песме ("Леви марш"), сценско дело на тему револуције с библијским мотивима "Мистерија Буфо".
Својим делом извршио је велики утицај на развој совјетске поезије, а деловао је и на песнике изван СССР (Арагон, Бехер, Вапцаров и др.)
Оснивач руског футуризма
Мајаковски је био један од оснивача руског футуризма. Године 1912. појавио се "Шамар јавном укусу", манифест руског футуризма, који су потписали: Давид Бурљук, Александар Кручоних, Владимир Мајаковски и Виктор Хлебњиков. Увео је нове жанрове поеме: лирске репортаже, лирско-епске поеме, лирско-фантастичне поеме.
Трагична смрт
Живео је снажним, динамичним и пуним животом човека и песника, а умро је тихо и повучено: претпоставља се да
се убио априла 1930. године. Тај његов чин остао је тајна. Песник је јавно изјавио "Мрзим све оно где се смрт јавља и снује! Обожавам живот па ма какав био." Он је осудио самоубиство песника Сергеја Јесењина, али је у опроштајном писму написао: "Ово није начин (другима га не препоручујем), али ја немам излаза."
^Mayakovsky, Vladimir (1985). „Conversation with Comrade Lenin”. Selected Works in Three Volumes. 1 (Selected Verse). English poem trans. Irina Zheleznova. USSR: Raduga Publishers. стр. 238. ISBN5-05-00001 7-3. „On snow-covered lands / and stubbly fields, / in smoky plants / and on factory sites, / with you in our hearts, / Comrade Lenin, / we think, / we breathe, / we live, / we build, / and we fight!”
^Mayakovsky, Vladimir (1960). „At the Top of My Voice”. The Bedbug and Selected Poetry. trans. Max Hayward and George Reavey. New York: Meridian Books. стр. 231—235. ISBN978-0253201898. „When I appear / before the CCC / of the coming / bright years, / by way of my Bolshevik party card, / I’ll raise / above the heads / of a gang of self-seeking / poets and rogues, / all the hundred volumes / of my / communist-committed books.”
^
Sundaram, Chantal (2000). Manufacturing Culture: The Soviet State and the Mayakovsky Legend 1930–1993. Ottawa, Canada: National Library of Canada: Acquisitions and Bibliographical Services. стр. 71, 85. ISBN0-612-50061-6.
Литература
Aizlewood, Robin (1989). Verse form and meaning in the poetry of Vladimir Maiakovsky: Tragediia, Oblako v shtanakh, Fleita-pozvonochnik, Chelovek, Liubliu, Pro eto. Modern Humanities Research Association, London..
Lavrin, Janko (1948). From Pushkin to Mayakovsky, a study in the evolution of a literature. Sylvan Press, London..
Mayakovsky, Vladimir (Patricia Blake ed., trans. Max Hayward and George Reavey). The bedbug and selected poetry. Meridian Books.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза) (Cleveland, 1960).
Mayakovsky, Vladimir (1995). Mayakovsky: Plays. Northwestern University Press. ISBN0-8101-1339-2.. Trans. Guy Daniels. (, Evanston, Il).
Mayakovsky, Vladimir (2000). For the voice. The British Library, London..
Mayakovsky, Vladimir (ed. Bengt Jangfeldt, trans. Julian Graffy). Love is the heart of everything : correspondence between Vladimir Mayakovsky and Lili Brik 1915–1930. Polygon Books.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза) (Edinburgh, 1986).
Mayakovsky, Vladimir (comp. and trans. Herbert Marshall). Mayakovsky and his poetry (Current Book House, Bombay, 1955).
Mayakovsky, Vladimir (1985). Selected works in three volumes. Raduga, Moscow..
Mayakovsky, Vladimir (1975). Selected poetry. Foreign Languages, Moscow..
Mayakovsky, Vladimir (ed. Bengt Jangfeldt and Nils Ake Nilsson). Vladimir Majakovsky: Memoirs and essays (Almqvist & Wiksell Int., Stockholm 1975).
Novatorskoe iskusstvo Vladimira Maiakovskogo (trans. Alex Miller). Vladimir Mayakovsky: Innovator (Progress Publishers, Moscow, 1976).
Noyes, George R (1960). Masterpieces of the Russian drama. Dover Pub., NY..
Nyka-Niliūnas, Alfonsas. Keturi vėjai ir keturvėjinikai (The Four Winds literary movement and its members), Aidai, 1949, No. 24.
Rougle, Charles (1976). Three Russians consider America : America in the works of Maksim Gorkij, Aleksandr Blok, and Vladimir Majakovsky. Almqvist & Wiksell International, Stockholm..
Shklovskii, Viktor Borisovich. (ed. and trans. Lily Feiler). Mayakovsky and his circle (Dodd, Mead, NY, 1972).
