Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Босански пашалук

Босански пашалук
1580.—1867.

Босански пашалук око 1600. године
Главни градБања Лука, Травник, Сарајево
РегијаЈугоисточна Европа
Земља Османско царство
Површина70.038 км2
Становништво600.000 (1787)
Догађаји
СтатусБивша покрајина
Владавина
 • ОбликПашалук
Историја 
• Успостављено
1580.
• Оснивање Босанског пашалука (ејалета)
1580.
• Оснивање Босанског вилајета
1867.
• Укинуто
1867.
Претходник
Следбеник
Босански санџак (Османско царство)
Босански вилајет (Османско царство)

Босански пашалук (ејалет) је био најзападнија провинција првог нивоа Османског царства. Установљен је 1580. године и постојао је све до административних реформи средином 19. века.

Границе

Обухватао је знатно пространство, укључујући Босну и Херцеговину, као и знатне делове данашњих територија Србије, Црне Горе и Хрватске. Његове границе на северу, западу и југу су се од 1699. године, након Великог турског рата, углавном поклапале са садашњом границом Босне и Херцеговине са Хрватском.[1]

Средњовековне српске земље окупљене су 1580. године у босанском ејалету и одвојене од Румелијског ејалета. Током дугог рата настао је ејалет Силистрија (1593. године), који је обухватао и Београдски пашалук.

Југоисточно од босанског ејалета била је Османска Албанија, а на југу Млетачка Албанија. У свим осталим земљама, ејалет је био окружен војном границом. У саставу ејалета налазила се и земља која је постала позната као Турска Хрватска.

Историја

Пре Босанског пашалука, основано је Босанско крајиште, а потом 1463. године Босански санџак. Издвајањем Босанског, Херцеговачког, Клишког, Крчко-личког и Пакрачког санџака из Румелијског, а Зворничког и Пожешког санџака из Будимског пашалука, 1580. године је формиран Босански пашалук.

Средином 17. века, на врхунцу своје величине, Босански пашалук је обухватао скоро целу територију данашње Босне и Херцеговине, као и делове Хрватске (делове Лике, Славоније и Далмације), Србије (данашња Рашка област), и Црне Горе, тј. њен северни део. Тада га је чинило 8 санџака и 29 капетанија (војних гарнизона):

Током османских ратова у Европи, територија Босанског пашалука се временом почела смањивати. После Карловачког мира, пашалук је сведен на четири санџака (и три од њих су били умањених територија) и дванаест капетанија.

Године 1833, Херцеговачки санџак је одвојен од Босанског пашалука и настао је Херцеговачки пашалук, на чијем челу је био везир Али-паша Ризванбеговић. Након његове смрти 1851. године, спојени су Босански и Херцеговачки пашалук и формиран је нови проширени Босански пашалук.

Прва престоница било је Сарајево (1463—1583), затим је то била Бања Лука (1583—1686), па Травник (1686—1851), и поново Сарајево (1851—1867). Године 1867. укинут је Босански ејалет, а основан Босански вилајет.

Неки од беглербегова Босанског пашалука били су Ферхат-паша Соколовић (од 1580), Абдулах-паша Тефтедарија, Хасан-паша Предојевић (1591—1593) и Нуман-паша Ћуприлић.

Галерија

Види још

Референце

Литература

Спољашње везе

Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9