Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Белоруска Совјетска Социјалистичка Република

Белоруска Совјетска Социјалистичка Република
Положај Белоруске ССР
Главни градСмоленск (1919)
Минск (1919-1991)
Службени језикбелоруски, руски, пољски и jидиш
Владавина
Историја
Стварање и независност
 — Оснивање1. јануара 1919.
 — У саставу Совјетског Савеза од30. децембра 1922.
 — Независност25. децембра 1991.
(72 год.)
Географија
Површина
 — укупно207.600 km2(Шеста у СССР)
 — вода (%)занемариво
Становништво
 — 1989.10.151.806(Пета у СССР)
 — густина48,9 ст./km2
Привреда
ВалутаСовјетска рубља
Остале информације
Временска зонаUTC +3
Интернет домен.su

Белоруска ССР је одликована:
Орденом Лењина

Белоруска Совјетска Социјалистичка Република (блр. Беларуская Савецкая Сацыялістычная Рэспубліка; рус. Белору́сская Сове́тская Социалисти́ческая Респу́блика) је била једна од република које су сачињавале Совјетски Савез. Једна је од земаља оснивачица Совјетског Савеза 1922. године, заједно са Украјинском ССР, Транскавкаском СФСР и Руском СФСР.

Белоруска ССР је првобитно била конституисана као Совјетска Социјалистичка Република Белорусија, 1. јануара 1919. године, која је постојала све до 1922, када је њен статус коначно дефинисан. Белорусија је за време Другог светског рата била једна од совјетских република које су нацисти у целости окупирали.

Иако је Белоруска ССР била саставни део СССР, имала је сопствено седиште у Уједињеним нацијама, и спада у земље осниваче УН, исто као и Украјинска ССР.[1]

Историја

Почеци

Током Првог светског рата, бојишница на Источном фронту била је удаљена 100 км од Минска, тада главног града Западне Области Руске Империје. По почетку Октобарске револуције 7. новембра 1917. године по новом календару, Совјет радника и војника у Минску заузео је град.

Фебруара 1918. године, након неуспелих договора око коначне верзије Брест-литовског мира Немци су окупирали велик део Минског говернатората, због чега је седиште Западне Области премештено у Смоленск. Четири дана након почетка немачке окупације, у Минску је проглашена Белоруска Народна Република, de facto марионетска држава Немачке.

Оснивање совјетске републике

Белорусија је 25. марта 1918. године прогласила независност од Руског царства. Након немачког повлачења пред крај Првог светксог рата, ова република је укинута. Првог јануара 1919. године у Смоленску је проглашена Совјетска Социјалистичка Република Белорусија, чији је источни део територије инкорпориран у Руску СФСР, а западни у Литванско-Белоруску Совјетску Социјалистичку Републику. Ову републику срушила је пољска војска приликом пољског напада на совјетску Русију 1919. године.

Након окончања Пољско-совјетског рата и склапања мировног уговора у Риги, марта 1921. године, западна половина Белорусије припала је Пољској, а у источном делу поново је прокламована ССР Белорусија са главним градом Минском. ССР Белорусија је 30. децембра 1922. године била једна од земаља оснивачица Совјетског Савеза, након чега је променила име у Белоруска Совјетска Социјалистичка Република.

Територија Белоруске ССР повећана је 1924. и 1926. године, када су јој придружене источне покрајине које си је Руска СФСР прикључила мировним уговором у Риги, 1921. године. Тиме се површина републике повећала са 51.800 четворних километара на 124.320, а популација са 1,5 милиона на готово 5 милиона становника.[2]

Други светски рат

Септембра 1939. године, Совјетски Савез је анектирао источни део Пољске, односно западну Белорусију и тај део територије припојио Белоруској ССР. Део око града Вилњуса 1940. године је издвојен из Белоруске ССР и прикључен новооснованој Литванској ССР.

Нападом Немачке на Совјетски Савез 1941. године, одређен број Белоруса је, након негативног искуства са колективизацијом и чисткама, дочекао Немце као ослободитеље. Међутим, Немци су намеравали да 25% Белоруса подвргну германизацији, 75% протерају или побију, те да територију Белорусије поделе Литванији и Украјини. Током три године окупације, Немци су уништили велик број села, вршили масовне егзекуције Јевреја и остале злочине. За време рата укупно је страдало 2 милиона становника Белорусије.[3]

Послератно раздобље

Након Другог светског рата, Белоруска ССР је, уз Руску СФСР и Украјинску ССР, добила место у Организацији уједињених нација, чиме је била једна од земаља оснивачица УН. Овај потез био је део договора између Совјетског Савеза и САД, којим је СССР требало да стекне одређени баланс у Скупштини УН. Наиме, СССР је био мишљења да је састав Већа далеко више ишао у корист Западног блока, узевши у обзир број тадашњих капиталистичких и социјалистичких земаља у свету.

Након покушаја државног удара притив Горбачова од стране групе совјетских официра, Врховни совјет Белорусије прогласио је независност 25. августа 1991. године. Белоруска ССР је преименована у Републику Белорусију 19. септембра 1991. године. Белорусија је, заједно са Русијом и Украјином, 8. децембра 1991. године, била потписница Бјаловешког уговора, којим је основана Заједница независних држава. Совјетски Савез признао је независност Белорусије 25. децембра 1991. године.

Функционери Белоруске ССР

Споменик Лењину у Минску
Споменик херојима Великог отаџбинског рата код Бобрујска

Председници

Премијери

Види још

Референце

  1. ^ „Founding Member States”. research.un.org (на језику: енглески). Библиотека Дага Хамаршелда при УН. 26. јун 1945. Приступљено 1. септембар 2022. 
  2. ^ „Belarus”. Lcweb2.loc.gov. 25. 03. 1918. Приступљено 19. 03. 2013. 
  3. ^ „Belarus”. Lcweb2.loc.gov. 01. 09. 1939. Приступљено 19. 03. 2013. 
  4. ^ cahoon, ben. „Belarus”. Worldstatesmen.org. Приступљено 19. 03. 2013. 

Спољашње везе

Kembali kehalaman sebelumnya


Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9