IFNGR

IFNGR
Identifikatori
Aliasi
Vanjski ID-jeviGeneCards: [1]
Ortolozi
VrsteČovjekMiš
Entrez

n/a

n/a

Ensembl

n/a

n/a

UniProt

n
a

n/a

RefSeq (mRNK)

n/a

n/a

RefSeq (bjelančevina)

n/a

n/a

Lokacija (UCSC)n/an/a
PubMed pretragan/an/a
Wikipodaci
Pogledaj/uredi – čovjek
Interferonski gama receptor 1
Kristalografska struktura 3:2 kompleksa alfa lanca receptora IFN-γ (IFNGR1) (zelena, cijan i zelena/cijan) i IFN-γ ligand (crvena i narandžasta).[1]
Identifikatori
SimbolIFNGR1
Alt. simboliIFNGR
NCBI gen3459
HGNC5439
OMIM107470
RefSeqNM_000416
UniProtP15260
Ostali podaci
LokusHrom. 6 q23-q24
Pretraga za
StruktureSwiss-model
DomeneInterPro
Interferonski gama receptor 2 (interferonski gama transduktor 1)
Identifikatori
SimbolIFNGR2
Alt. simboliIFNGT1
NCBI gen3460
HGNC5440
OMIM147569
RefSeqNM_005534
UniProtP38484
Ostali podaci
LokusHrom. 21 q22.1
Pretraga za
StruktureSwiss-model
DomeneInterPro

Interferonski gama receptor (IFNGR) jest proteinski kompleks, heterodimer od dva lanca: IFNGR1 i IFNGR2. Veže Interferon-gamainterferon-γ, jedini član interferona tipa II.

Struktura i funkcija

Proteinski kompleks ljudskih interferon-gama receptora sastoji se od heterodimera dva lanca: IFNGR1 i IFNGR2.[2][3] U nestimuliranim ćelijama, ove podjedinice nisu međusobno unaprijed povezane, već se preko svojih unutarćelijskih domena povezuju s neaktivnim oblicima specifičnih kinaza porodice Janus (Jak1 i Jak2). Jak1 i Jak2 konstitutivno su povezani sa IFNGR1, odnosno IFNGR2. Vezivanje IFN-γ za IFNGR1 inducira brzu dimerizaciju lanaca IFNGR1, čime se formira mjesto koje je prepoznato po vanćelijskom domenu IFNGR2. Sklop kompletnog receptorskog kompleksa induciranog ligandom sadrži po dvije IFNGR1 i IFNGR2 podjedinice, koje dovode u blisku sučeljavanje unutarćelijske domene ovih proteina zajedno s neaktivnim kinazama Jak1 i Jak2 s kojima su povezane. U ovom kompleksu, Jak1 i Jak2 se međusobno transaktiviraju, a zatim fosforiliraju IFNGR1, formirajući tako upareni skup pristanišnih mjesta Stat1 na ligatu. Dvije molekule Stat1 tada se povezuju sa uparenim mjestima za vezanje, dovodeći se u neposrednu blizinu s receptor-aktiviranim JAK kinazama i aktiviraju se fosforilacijom Stat1. Tirozin-fosforilirane molekule Stat1 odvajaju se od svoje receptorske veze i tvore homodimerne komplekse. Aktivirani Stat1 se translocira u jedro i, nakon vezivanja za specifičnu sekvencu u promotorske regije genski induciranih IFN-γ efekata transkripcije).

Klinički značaj

Nedostatak IFNGR1 povezan je s povećanom osjetljivošću na određene zarazne bolesti kod pacijenata, posebno na mikobakterijske infekcije.[4][5]

Mutacije

Diseminirane infekcije BCG javljaju se kod dojenčadi sa teškom kombiniranom imunodeficijencijom ili sa drugim teškim oštećenjima T-ćelija. Međutim, u otprilike polovini slučajeva nije pronađen specifičan nedostatak domaćina. Jedno moguće objašnjenje za ovu sklonost pronađeno je kod 2,5-mjesečne Tunižanke koja je imala fatalnu idiopatsku diseminiranu BCG infekciju.[6] Četvero djece s Malte imalo je diseminiranu atipisku mikobakterijsku infekciju u nedostatku prepoznate imunodeficijencije.[7] U slučaju petoro druge djece, postojao je srodstvo u njihovim rodoslovima. Utvrđeno je da svi pogođeni imaju funkcionalni nedostatak u povećanju proizvodnje TNFα u krvnim makrofagima, kao odgovor na stimulaciju s IFNγ. Nadalje, svima je nedostajala ekspresija IFNγR u monocitima ili limfocitima, a za svakog je utvrđeno da ima mutaciju u genu na hromosomu 6, regija q22-q23 koji kodira IFNγR1. Zanimljivo je da ova djeca nisu podložna infekciji drugim uzročnicima osim mikobakterija. Činilo se da je odgovor Th1-a normalan kod ovih pacijenata. Osjetljivost ove djece na mikobakterijske infekcije stoga očito proizlazi iz unutrašnjeg oštećenja odgovora IFNγ puta na ove određene unutarćelijske patogene, što pokazuje da je IFNγ obavezan za efikasno antimikobakterijsko djelovanje makrofaga. Od prvih otkrića ljudi s nedostatkom IFNγR1, pronađeno je još mnogo primjera, a pronađene su i osobe s nedostatkom IFNγR2.[8][9]

Također pogledajte

Reference

  1. ^ PDB 1FG9; Thiel DJ, le Du MH, Walter RL, D'Arcy A, Chène C, Fountoulakis M, Garotta G, Winkler FK, Ealick SE (septembar 2000). "Observation of an unexpected third receptor molecule in the crystal structure of human interferon-gamma receptor complex". Structure. 8 (9): 927–36. doi:10.1016/S0969-2126(00)00184-2. PMID 10986460.
  2. ^ Bach EA, Aguet M, Schreiber RD (1997). "The IFN gamma receptor: a paradigm for cytokine receptor signaling". Annu. Rev. Immunol. 15: 563–91. doi:10.1146/annurev.immunol.15.1.563. PMID 9143700.
  3. ^ Pestka S, Kotenko SV, Muthukumaran G, Izotova LS, Cook JR, Garotta G (1997). "The interferon gamma (IFN-gamma) receptor: a paradigm for the multichain cytokine receptor". Cytokine Growth Factor Rev. 8 (3): 189–206. doi:10.1016/S1359-6101(97)00009-9. PMID 9462485.
  4. ^ Jouanguy E, Lamhamedi-Cherradi S, Lammas D, Dorman SE, Fondanèche MC, Dupuis S, Döffinger R, Altare F, Girdlestone J, Emile JF, Ducoulombier H, Edgar D, Clarke J, Oxelius VA, Brai M, Novelli V, Heyne K, Fischer A, Holland SM, Kumararatne DS, Schreiber RD, Casanova JL (1999). "A human IFNGR1 small deletion hotspot associated with dominant susceptibility to mycobacterial infection". Nat. Genet. 21 (4): 370–8. doi:10.1038/7701. PMID 10192386. S2CID 27637137.
  5. ^ Levin M, Newport MJ, D'Souza S, Kalabalikis P, Brown IN, Lenicker HM, Agius PV, Davies EG, Thrasher A, Klein N (1995). "Familial disseminated atypical mycobacterial infection in childhood: a human mycobacterial susceptibility gene?". Lancet. 345 (8942): 79–83. doi:10.1016/S0140-6736(95)90059-4. PMID 7815885. S2CID 28602598.
  6. ^ Jouanguy E, Altare F, Lamhamedi S, et al. Interferon-gamma-receptor deficiency in an infant with fatal bacille Calmette-Guerin infection. N Engl J Med. 1996;335:1956–1961.
  7. ^ . Newport MJ, Huxley CM, Huston S, et al. A mutation in the interferon-gamma-receptor gene and susceptibility to mycobacterial infection. N Engl J Med. 1996;335:1941–1949.
  8. ^ Dorman SE, Holland SM. Interferon-gamma and interleukin-12 pathway defects and human disease. Cytokine Growth Factor Rev. 2000;11(4):321–333.
  9. ^ Newport MJ, Holland SM, Levin M, et al. Inherited disorders of the interleukin-12/23-interferon gamma axis. In: Ochs HD, Smith CIE, Puck JM, e eds. Primary immunodeficiency diseases: a molecular and genetic approach. Oxford: Oxford University Press, 2007: 390–401.

Vanjski linkovi

Content Disclaimer

Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.

  1. The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
  2. There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
  3. It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
  4. Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
  5. Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.