Након Првог светског рата, лабуристи су се, уз конзервативце, наметнули као једна од две водеће политичке странке, те учествовали у многим владама, понекад и као коалиција.
Лабуристички политички програми су одговарали социјалдемократији на европском континенту, а након Другог светског рата су многе од тих идеја, укључујући национализацију кључних државних индустријских грана и кејнзијанску економску политику, спроводили у пракси.
Године 1979. су поражени од стране конзервативаца Маргарет Тачер и остали у опозицији готово две деценије.
Крајем 20. века су одбацили социјалдемократске принципе свог програма и преузели тачеристичку економску политику и политику Трећег пута, промовишући „Нове лабуристе”.[4][5][6][7][8] Тада су дошли на власт и након тога још два пута добили парламентарне изборе. С власти су отишли након пораза на парламентарним изборима 2010. године. Од тада је лидер странке био Ед Милибанд све до објаве резултата општих избора Уједињеног Краљевства 2015. године, након чега је дао оставку, због пораза.[9]
Тренутни председник Лабуристичке странке је Кир Стармер, који је победио главног ривала Ребеку Лонг-Бејли у унутарстраначким изборима 2019, који су одржани након што је Џереми Корбин најавио повлачење са места председника странке после неуспеха на Парламентарним изборима 2019.[10]
^Brivati & Heffernan 2000: "On 27 February 1900, the Labour Representation Committee was formed to campaign for the election of working class representatives to parliament." sfn грешка: no target: CITEREFBrivatiHeffernan2000 (help)
^Thorpe 2008, стр. 8. sfn грешка: no target: CITEREFThorpe2008 (help)
^Hopkin, Jonathan; Wincott, Daniel (2006). „New Labour, Economic Reform and the European Social Model”. The British Journal of Politics and International Relations. 8 (1). doi:10.1111/j.1467-856X.2006.00227.x?cookieSet=1 (неактивно 5. 1. 2025).CS1 одржавање: Формат датума (веза), Jonathon Hopkin and Daniel Wincott, British Journal of Politics and International Relations, 2006
